Izrael i Iran: Od rata preko saveznika do mogućeg regionalnog sukoba na Bliskom istoku

Rat Izraela i palestinske grupe Hamasa doveo je do eskalacije napetosti na Bliskom istoku.

Strani faktori, pre svega Iran i njegovi regionalni saveznici, takođe su se umešali u sukob.

Iran je opovrgao umešanost u napade Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, ali je izrazio podršku, kako je rekao, „razornom zemljotresu" protiv Izraela.

U početku se Iran nije upuštao u neposredan sukob sa Izraelom.

Međutim, Izrael se i neposredno i posredno sukobio sa grupama koje podržava Iran, a koje sebe opisuju kao „Osovinu otpora".

• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Zašto je Iran upleten u toliko mnogo sukoba
• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Napad Irana na Izrael: Ko dobija, a ko gubi

Među njima su libanska vojno-politička organizacija Hezbolah, pokret Huti u Jemenu i razne naoružane grupe u Iraku.

Neke od ovih grupa su Sjedinjene Države (SAD), Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) i druge zemlje proglasile terorističkim organizacijama.

Uloga Hezbolaha u sukobu

Zbog rata u Gazi ponovo su uzavrele tenzije između Izraela i Hezbolaha, a ova libanska organizacija je počela da gađa severne oblasti Izraela „u znak podrške Hamasu".

Hezbolah je 8. oktobra, samo nekoliko sati posle napada Hamasa na Izrael, izvršio napad na farme Šeba, pojas na granici Libana i Sirije koju je okupirao Izrael.

Hezbolah je ubrzo izjavio da podržava napade na Izrael koje je Hamas izveo 7. oktobra, navodeći da je u neposrednom kontaktu sa vođstvom „palestinskog otpora kako unutar tako i izvan" regiona.

Izraelska vojska je brzo odgovorila na napad na farme Šeba udarom na šator Hezbolaha u toj oblasti, u kojem su ranjeni građani Libana, navela je libanska vojska.

Huti se uključuju u sukob

Otprilike mesec dana po početku rata u Gazi, jemenski Huti su se pridružili snagama protiv Izraela.

Vođa Huta Abdul-Malik al-Huti je 14. novembra izjavio da će Huti gađati sve brodove u vlasništvu i one kojima upravljaju izraelske kompanije.

Huti su kasnije počeli da napadaju sve brodove u Crvenom moru koji idu ka Izraelu, posebno u blizini Bab el Mandeb moreuza, strateškog pomorskog puta.

Ovi napadi su se značajno odrazili na trgovinu u svetu, prisiljavajući brodove da idu obilaznim, hiljade kilometara dužim putevima.

U decembru 2023. godine, Huti su rekli da su napali dva izraelska broda koji su zanemarili upozorenja njihovih pomorskih snaga.

Huti su ovaj napad izvršili nekoliko nedelja nakon što su zarobili brod u vlasništvu izraelskog poslovnog čoveka.

U januaru ove godine, SAD su bombardovale Jemen nakon raketnog udara Huta na britanski naftni tanker u Adenskom zalivu.

Huti su tvrdili da su američki i britanski avioni gađali Ras Isu, glavni terminal za izvoz nafte, u zapadnoj jemenskoj provinciji Hodeidi.

Bio je to jedan od mnogih vazdušnih udara međunarodne koalicije koja je obrazovana radi zaštite brodova koji plove u ovom regionu.

Izrael u Libanu ubija istaknute ličnosti neprijateljskih snaga

Situacija se dodatno pogoršala usled pojačanih izraelskih vazdušnih udara na Liban.

Izrael je 2. januara 2024. godine bombardovao južno predgrađe libanske prestonice Bejruta, gde uglavnom žive šiiti, i ubio Saleha al-Arurija, zamenika vođe Hamasa i prvog čoveka organizacije na Zapadnoj obali.

Izrael je rekao da je Aruri bio ključna veza između Hamasa i Hezbolaha.

Samo nekoliko dana kasnije, Hezbolah je ispalio oko 40 raketa na izraelsku bazu kontrole vazdušnog saobraćaja na vrhu planine Merona na severu zemlje, nazivajući to „preliminarnim odgovorom" na Arurijevo ubistvo.

U izraelskom vazdušnom napadu 8. januara na jug Libana ubijen je Visam Tavil, zamenik komandanta Radvana, elitne jedinice Hezbolaha, kog je Izrael optužio da je organizovao napad na bazu na planini Meronu.

• Izrael i libanski Hezbolah sve bliži ratu
• Izraelska podzemna bolnica-tvrđava u slučaju rata sa Libanom
• Odakle Izrael dobija oružje

Šiitske frakcije u Iranu se uključuju u sukob

Krajem januara, u napadu dronom na američku vojnu bazu u severoistočnom Jordanu, u blizini granice sa Sirijom, poznatu kao „Toranj 22", ubijena su tri američka vojnika, a 34 je povređeno.

Jordan je izjavio da udar nije bio na njegovoj teritoriji, već u Siriji.

Američki predsednik Džozef Bajden je osudio napad, tvrdeći da su umešane ekstremističke militantne grupe koje podržava Iran i koje deluju u Siriji i Iraku, i obećao da će odgovarati svi koji su u njega umešani.

Direktna umeštanost Irana

Iran ne priznaje pravo Izraela na državu, ali je ranije izbegavao neposredan sukobe sa Izraelom.

Međutim, početkom aprila Izrael je napao iranski konzulat u Damasku, u kom je poginulo i nekoliko oficira Korpusa čuvara islamske revolucije, poznatog i kao Iranska revolucionarna garda.

Među stradalima bio je i brigadni general Muhamed Reza Zahedi.

Kasnije tog meseca, Iran je izveo prvi direktan napad na Izrael, koristeći bespilotne letelice i krstareće rakete.

Iran je tvrdio da mu je meta bila izraelska vazdušna baza u oblasti Negevu na jugu zemlje.

Izraelska vojska je saopštila da je većina projektila presretnuta pre nego što je stigla do izraelske teritorije.

Izrael je odgovorio ograničenim udarom na sistem protivvazdušne odbrane u Iranu, iako zvanično nije preuzeo odgovornost za taj napad.

• Šta je libanski Hezbolah i hoće li ući u potpuni rat sa Izraelom
• Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha blizak Iranu i čovek koji drži Liban u šaci
• Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove

Eskalacija sukoba i pretnja za region

Od kraja juna do početka jula ove godine, napetosti između Hezbolaha i Izraela su naglo porasle.

Hezbolah je pojačao napade, i još nekoliko njegovih pripadnika je ubijeno u atentatima.

Hezbolah je 7. jula ispalio mnogo raketa na severni Izrael, a jedna od meta bila je izraelska baza na planini Meronu.

Nekoliko dana kasnije, u raketnom udaru na Golansku visoravan koju je okupirao Izrael, stradalo je 12 dece i mladih dok su igrali fudbal.

Iako je Hezbolah negirao odgovornost, Izrael je uzvratio bombardovanjem sedam ciljeva Hezbolaha na teritoriji Libana.

U julu je Izrael izvršio vazdušni udar na jemensku luku Hodeidu na Crvenom moru koju kontrolišu Huti, što je do sada najveći napad Izraela na Hute, koje podržava Iran.

U napadu je poginulo devet, a povređeno je više od 80 ljudi.

Izveden je dan nakon što su Huti izvršili napad dronom na Tel Aviv u kom je poginuo čovek, a ranjeno je osmoro ljudi.

Na kraju meseca je u atentatima ubijeno nekoliko važnih ljudi.

Vojni komandant Hezbolaha Fuad Šukr poginuo je u vazdušnom napadu na južno predgrađe Bejruta.

Nekoliko sati kasnije, Ismail Hanije, politički vođa palestinskog Hamasa, ubijen je tokom posete Teheranu gde je prisustvovao inauguraciji novog iranskog predsednika.

Iran je za atentat optužio Izrael, koji nije preuzeo odgovornost.

Svi ovi događaji potpirili su spekulacije da bi dugogodišnje tenzije između Izraela i Irana mogle da prerastu u neposredan sukob većih razmera koji bi mogao da zapali čitav region.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]