Zanimljivosti

Na koji način roditelji mogu sebi i deci da olakšaju početak školske godine

Foto: Boom93/M. Veljković

Foto: Boom93/M. Veljković

Nova školska godina se bliži, a roditelji znaju da to podrazumeva nove obaveze i proces pripreme kako bi sve prošlo kako treba.

I deca i roditelji mogu da budu iscrpljeni zbog svega toga i zato već sada možete uvesti neke promene u njihovu rutinu da bi sve bilo manje stresno.

Profesionalna klinička savetnica, Klaudia Skoron, za Psychology Today izdvojila je nekoliko najboljih načina kako roditelji mogu olakšati deci, ali i sebi, početak nove školske godine.

Kako roditelji mogu olakšati deci?
Skoron je izdvojila nekoliko saveta koje roditelji mogu primeniti kako bi im početak nove školske godine bio što lakši i bez puno stresa.

Njene metode uključuju ostavljanje mogućnosti da deca odaberu nešto sama za sebe, organizovanost i slično.

Evo šta je sve izdvojila:
– Započnite rutinu ciklusa spavanja i buđenja koja oponaša školsku rutinu, najmanje nedelju dana pre početka škole.

– Pohvalite pozitivno ponašanje pri povratku u školu, ali takođe potvrdite brige vašeg deteta.

– Razgovarajte o prelazu s letnjeg raspusta na početak škole i što možete očekivati u tom razdoblju.

– Dopustite detetu izbor da samo odabere školske materijale, odeću za prvi dan i slično.

– Podstaknite ih da budu organizovani. Neka školsku godinu započnu čistom i urednom spavaćom sobom, organizacijom školske torbe i radnog stola, te neka naprave neke pripreme na računaru.

– Umesto postavljanja otvorenih pitanja poput: „Kako je danas bilo u školi?“, postavite im pitanja poput: „Koju si jednu stvar danas naučio/la?“ ili „S kojim si drugom iz razreda danas najviše razgovarao/la?“.

Dva načina kako roditelji mogu ovo razdoblje olakšati sebi
Kako objašnjava savetnica, „roditeljima apsolutno treba odušak za vlastite brige, ali to treba da učine daleko od deteta.“

Takođe, možda je još izazovnije smanjiti preterano generaliziranje i anticipatornu anksioznost.

„Preterano generalizovanje je kognitivno iskrivljenje koje navodi na verovanje da će se, samo zato što se nešto dogodilo jednom ili nekoliko puta, nastaviti događati na isti način. Tu je i anticipacipatorna anksioznost koja tera pojedinca da brine o nečemu što će se dogoditi u budućnosti, a što možda nije relevantno danas ili u ovom trenutku“.

Savetnica smatra kako je važno da roditelji nauče „da upravljaju preteranim generalizovanjem i dopuste da svaka nova školska godina bude vlastiti događaj umesto da razmišljaju o prošlim iskustvima“.

Iako je korisno proceniti šta je prošle godine funkcionisalo, a šta nije, važno je ne pretpostavljati da se loše situacije nužno neće dogoditi u budućnosti, piše Index.hr.

„To nam omogućuje da budemo svesniji i fokusiraniji na sadašnjost. Ne negiramo svoje brige, već ih jednostavno ostavljamo po strani i ‘pokupimo’ kada su važnije“, zaključuje Skoron.