Stalno u rekonstrukciji: Koliko se SNS promenio od dolaska na vlast?

Nakon samo sto dana rada vlade Srbije, od premijera Srbije Miloša Vučevića smo čuli najavu rekonstrukcije iste. Kako je rekao, nije pitanje da li će izmena biti, već kada, da li za šest ili 12 meseci.

Iako je naizgled nelogično najavljivati rekonstrukciju vlade nakon samo sto dana rada, i to u letnjem periodu, najavljivanje rekonstrukcije i manje ili veće izmene u vladi deo su prakse Srpske napredne stranke od kako je došla na vlast 2012. godine.

Tako je već godinu dana nakon formiranja vlade Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske napredne stranke (SNS) izvršena prva rekonstrukcija koja je, od političara koje pamtimo, na mesto ministra dovela Sašu Radulovića (ministarstvo privrede) i Lazara Krstića (ministarstvo finansija) kao nestranačke ličnosti. Takođe, Aleksandar Vučić se tada odrekao pozicije ministra odbrane, ali ostao na mestu potpredsednika vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

Iako su u međuvremenu održani vanredni izbori, sledeća izmena desila se nakon Vučićeve ostavke na mesto premijera kada je na čelo vlade došla Ana Brnabić, koja je zatim sledeće godine, nakon ostavke ministra finansija Dušana Vujovića, postavila sadašnjeg ministra Sinišu Malog.

Do aktuelne vlade, bilo je i drugih individualnih izmena u vladi, ali tek sada je od strane premijera Vučevića najavljena nova rekonstrukcija.

Ipak, pored čestih izmena i najava rekonstrukcija, postavlja se pitanje da li su ti potezi doveli do promena unutar redova vlasti i u kojoj meri.

Milivojević: Ne radi se o promenama, već o održavanju opsadnog stanja

Komentarišući izjavu premijera, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je period od sto dana prekratak kako bi se ocenio rad vlade i na osnovu toga donela odluka o promenama.

“Ako je potrebna rekonstrukcija, tu se onda pominje promena nekoliko ministara, ne samo jednog. Je l to znači da je premijer mnogo pogrešio u izboru?” pita Milivojević i dodaje da se o rekonstrukciji može govoriti tek nakon godinu ili dve rada.

Ipak, sagovornik Danasa smatra da se može reći da postoje razlozi za rekonstrukciju, jer veliki broj ljudi ne zna ko su uošte ministri određenih resora.

“Ja dobar deo ministara nisam ni video, sada kada bi me neko pitao ko je ministar privrede, a to je jako važno, ja se ne bih setio. Primetio sam gospodina Malog, ministra finansija, jer je ona desna ruka predsednika republike, zatim našeg “pendrek efendiju”, ministra Dačića, koji je aktivan zbog protesta protiv iskopavanja litijuma, a po dobrom pamtim samo ministra Krkobabića zbog podele 500 kuća u okviru dodele kuća mladim bračnim parovima i ministra sporta Zorana Gajića koji je bio uz naše sportiste na olimpijadi”, kaže Milivojevići dodaje da bi prema tome trebalo zameniti celu vladu jer se drugi ministri retko mogu videti.

Ipak, tvrdi Milivojević, mi znamo da nije običaj SNS-a da rekonstruiše kada ima potrebe da se rekonstruiše.

 
“Cilj je održavanje opsadnog stanja. Ko je bio u vojsci zna, to vam je uzbuna pred neku mobilizaciju, bilo da je preventivna, bilo ozbiljna. Drugim rečimo bitno je držati članstvo i aktiviste u tom stanju uzbune, pa delimično i ostatka koalicije”, pojašnjava Milivojević.

On naglašava da se, kao i do sada, ne radi o suštinskim promenama već o tome da se svako u vladi oseća dovoljno sigurnim i dovoljno nesigurnim za svoju fotelju, što je, kaže on, način vladavine Aleksandra Vučića.

Ono što pokazuje da se rekonstrukcijama i dodelom ministarskih mesta novim licima ništa ne menja, tvrdi naš sagovornik, jeste i Vučićevo davanje ministarskih mesta strankama i ličnostima koje nisu prešle cenzus poput Milice Đurđević Stamenkovski ili, ranije, Gordane Čomić.

Kako je istakao, tu se ne radi o realnim promenama već o nagrađivanju zbog zbunjivanja opozicionog biračkog tela.

 
Milivojević se osvrnuo i na prvu rekonstrukciju Dačićeve vlade kada je “na mala vrata izbačen Mlađan Dinkić” i naglasio da Dinkić nije “pao na nezaštićeno tle, već se udomio na neformalnoj funkciji savetnika za dalekoistočne investicije”.

“Mi nismo imali slučajeve da je neko od ministara ili premijer zaista doveden u pitanje”, tvrdi Milivojević.

On ističe da se u slučajevima realne kritike, kada do promene treba doći, uvek dobije odgovor predsednika Vučića lično: “ne dam ovoga, ne dam onoga”.

“Onda je to vrsta kapriciozne politike u kojoj se predsednik republike postavlja kao inadžija. Tako neki ljudi ni krivi ni dužni ostaju u vladi”, zaključuje Milivojević.

Bursać: Rekonstrukcije služe za kontrolu sopstvenih kadrova i javnih mnjenja

Više informacija pročitajte OVDE.