Spasić Đurić o novim otkrićima na lokalitetu srednjovekovnog Braničeva: Radna pretpostavka je da se radi o sakralnom objektu (VIDEO)

“Ovo otkriće je istraženo na jednoj maloj ograničenoj površini i ne pruža nam pouzdane elemente da ga definišemo u smislu datovanja, hronologije, funkcije, čemu je, dakle, objekat služio. Naša radna pretpostavka je da se možda radi o sakralnom objektu, to jest o crkvi, što bi bio izuzetno značajan podatak ne samo za ovaj lokalitet nego uopšte za srpsku srednjovekovnu arheologiju. To bi značilo da se radi o centru Braničevske episkopije”, kaže Spasić Đurić.

Kako je Boom 93 nedavno pisao, Dragana Spasić Đurić radi kao muzejski savetnik u Narodnom muzeju dugi niz godina. Iako je pred penzijom, radi ruku pod ruku sa mlađim kolegama, na pitanje da li je ovo možda poslednje otkriće na kome će raditi odgovara da, za sada ne zna gde će je istraživanje naneti i da ima još vremena za odlazak. Volela bi da da otkrivanje tajne srednjovekovnog Braničeva predstavlja krunu njene karijere. 

“Naravno, jako bih volela da se moja karijera završi sa nekim takvim objektom, ako ne crkvom, onda svakako nekim rezidencijalnim objektom povezanim sa dolascima srednjovekovnih careva Manojla i Jovana Komnina, koji su inače ovde često boravili i u čije vreme je Braničevo dostiglo najveće ekonomski i kulturni prosperitet”, navodi Spasić Đurić.

Kako bi se otkrila priča koja se krije iza arheološkog nalazišta, neophodna je interdisciplinarnost, odnosno povezanost sa drugim naukama.

“Braničevo, koje je započeto 2007. godine, dalo je vrlo značajne rezultate, ali ne samo na arheološkom planu. U samom početku mi smo uključili stručnjake iz drugih oblasti, i u tom smislu je Braničevo interdisciplinarno. Pre svega, neka otkrića su nas primorala da radimo metalurške analize koje su rađene na institutu u Boru. Na taj način smo potvrdili primarnu metalurgiju gvožđa na ovom prostoru, što je vrlo bitno”, kaže Spasić Đurić.

Kako kaže, još uvek se rade bioarheološke i botaničke analize.

“Identifikovali smo brojne biljne vrste koje su služile u ishrani stanovnika Braničeva: ječam, proso, zob, avdiku, pa čak i nešto što je egzotika za srpske prostore. To su bobice stepske višnje koje je koleginica, inače doktorand u Holandiji, analizirala i utvrdila da su nađene samo na prostoru Braničeva. Dakle, čak su raritet i u Srbiji. To su sušeni plodovi stepske višnje, koja je verovatno ovde korišćena za spravljanje čajeva ili nekih lekovitih napitaka”, objašnjava naša sagovornica.

U toku su i analize stakla, koje se rade u saradnji sa institutom iz Slovenije, Institutom Vinča i stručnjacima iz Moskve i Kazahstana.

Kako objašnjava, pomenuta metalurgija gvožđa na prostoru Braničeva pre svega govori da je bila jako razvijena radionička, zanatska delatnost.

“U kontekstu Braničeva kao značajnog vojnog utvrđenja, to nam govori da je Braničevo najverovatnije bilo vrlo važan zanatski distributivni centar za sva utvrđenja duž Dunava. Ovde je otkriveno i preko 30 peći. Neke su svakako bile metalurške, a verovatno i za staklo, to je trenutno u procesu. Radi se o lokalnoj proizvodnji i importu preko Dunava u Ugarsku i, kažem, Braničevo je snabdevalo utvrđenja duž Dunava. Tu je bila njegova ekonomska snaga – trgovina”, kaže Spasić Đurić.

Braničevo je, kako se pretpostavlja, nastalo u devetom veku, naseljavanjem Slovena na antičkim i vizantijskim ruševinama.

“Braničevo u žižu interesovanja pisaca ulazi negde u 11. veku, kad postaje episkopija. To je 1019. godine, za vreme Vasilija II. Od tada počinje njegov nagli ekonomski, privredni i politički razvoj”, navodi Spasić Đurić.

Kako dalje objašnjava, vojna dešavanja početkom 12. i u 12. veku učinile su Braničevo, pored Beograda, najznačajnim vizantijskim vojnim centrom u ovom delu Podunavlja i Balkana zbog toga što se Braničevo tada javlja kao sabirna baza vizantijske vojske koja kreće na Srem.

“Sva dešavanja su počinjala i negde se završavala u Braničevu. Iz tog razloga vizantijski carevi Jovan i posebno Manojlo I boravili su ovde da bi organizovali pohode, kretali u Srem. To su već istorijski podaci, česti ratovi, diplomatski pregovori… Baza je bilo Braničevo. Osim toga, tri krstaška pohoda koja su se dešavala krajem 11. i tokom 12. veka, takođe su ostavila traga na Braničevu jer su krstaši brodovima dolazili do Dunava, tu ostavljali svoje brodove, a onda iz Braničeva kretali kopnenim putem ka Carigradu. To je jedan veliki promet vojske, putnika, hodočasnika. Sve to učinilo je Braničevo jednim vrlo značajnim centrom tokom 12. veka”, kaže Spasić Đurić.

Prilike se menjanju u 13. veku.

“Bugarska i Mađari se otimaju oko Braničeva i tu su česti sukobi, ali za vreme Dragutina, 1291. godine, Braničevo je ušlo u sastav srpske države, sve do 1437. godine, kada je despot Đurađ Branković morao da preda Braničevo Muratu. Kažu da je čak i tada, 1437. godine, još uvek bio vrlo bogat grad”, rekla je sagovornica Boom 93.

Projekat “Istraživanje srednjovekovnog Braničeva” finansira Grad Požarevac.

“To je prvi samostalni projekat grada. Do sada su finansije bile dovoljne da podmire naš vremenski opseg istraživanja. Ove godine smo imali određenih problema, nekako su rešeni, ali to je razlog što nismo mogli da proširimo iskop i istražimo objekat u većoj meri. Ja se nadam da će tokom 2025. godine povećati budžet jer od toga u stvari zavisi istraživanje ovog objekta i kada će on biti definisan. U svakom slučaju, zahteva znatno veću površinu za istraživanje, a to je, naravno, povezano sa finansijskim stresima”, zaključuje Spasić Đurić.

Projekat „Supermarket kulture” koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj medijski sadržaj ima za cilj da afirmiše teme iz umetnosti i kulture, a pogotovo u našoj lokalnoj sredini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.