Policiji niste dužni da date svoj mobilni: Koja su prava građana prilikom hapšenja, a koja uglavnom ne znaju?

Advokat Ivan Ninić objašnjava za Danas ključne aspekte koje bi svaki građanin trebalo da zna u ovakvoj situaciji.

„Svako lice koje je lišeno slobode ima čitav spektar prava koja su propisana Zakonom o krivičnom postupku, ali svakako je i dužnost policije da vas pouči o svim vašim pravima. Imajući u vidu u kakvoj državi živimo, ne treba se preterano osloniti na policiju, već treba biti elementarno informisan, ukoliko vas liše slobode,” kaže Ninić.

Prema njegovim rečima, uhapšeni ima pravo da bude informisan o razlogu hapšenja na jeziku koji razume, te da se izjasni o krivici ili da odbije davanje izjave. Pravo na prisustvo advokata tokom saslušanja je zagarantovano, a uhapšeni može zatražiti i pregled lekara po svom izboru.

„Veoma je važno znati da uhapšeni može zahtevati od policije da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud. Ovo pravo može biti ključno u situacijama kada dođe do fizičkih povreda,” dodaje Ninić.

Ukoliko osoba smatra da su njena prava povređena tokom hapšenja ili u pritvoru, Ninić savetuje da to odmah prijavi lekarima i tužiocu. Svaka povreda mora biti evidentirana u zapisniku pred tužiocem ili u službenoj belešci policije.

„Važno je da svaka povreda, ukoliko nastane, bude saopštena i uvedena u zapisnik pred javnim tužiocem ili u službenu belešku u policijskoj stanici. Ukoliko policija ili tužilac ne žele da unesu vaše autentične navode o povredama i načinu njihovog nastanka, imate pravo da stavite primedbu ili odbijete da potpišete zapisnik,” ističe Ninić.

Osoba koja je uhapšena mora biti izvedena pred nadležnog sudiju u roku od 48 sati. U suprotnom, mora biti puštena na slobodu. U ovom periodu, uhapšeni ima pravo na kontakt isključivo sa svojim advokatom, a komunikacija sa trećim licima je ograničena.

„Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu,” napominje Ninić.

Zadržavanje u pritvoru može trajati najduže 30 dana, a pritvor se određuje samo u izuzetnim situacijama, kao što su opasnost od bekstva, uticaj na svedoke, ponavljanje krivičnog dela ili uznemirenje javnosti. Ninić upozorava na moguće zloupotrebe ovog mehanizma u pravosudnom sistemu Srbije.

Više pročitajte na LINKU.