Mali voltižeri i njihov trener: Ljubav prema konjima od malih nogu (VIDEO)

Kako je izgledao razgovor sa decom pogledajte u videu.

O ovoj disciplini razgovarali smo i sa njihovim trenerom Suzanom Janković. 

Kako kaže Suzana Janković, treninzi sa voltižerima počeli su u maju i održavali su se samo vikendom.

“To je lagano zagrevanje dok se vremenske prilike nisu ustalile. Kad se ustale vremenske prilike, onda idemo sve više treninga. U junu mesecu primamo nove članove i tada radimo i sa njima. Od njih neko uspe i da postane deo naše ekipe u toku sezone”, navodi naša sagovornica.

Od četrdesetak deteta sa koliko je radila u početku izabrano je dvadeset sedmoro onih koji će učestvovati na Ljubičevskim konjičkim igrama. Najmlađi voltižer ima svega dve godine.

Prema Suzaninim rečima, nema pravila ko će biti izabran da učestvuje u tački voltižovanja, već to zavisi od toga kako dete napreduje.

“Krećemo svaki put iz početka, sa svakim detetom. Dete koje ima strah od konja treba prebrodi strah. konja. Dete koje nema strah od konja, opet, treba da bude na oprezu, da se ne opusti previše. Zatim se savladavaju osnovne veštine jahanja.  Drže se samo nogama, bez ruku, bez pridržavanja za hvataljke”, objašnjava trener voltižera.

Kako navodi, zatim sledi uvežbavanje okret sa jedne strane i druge strane, mahanja, promene pokreta, ravnoteže. Deca se biraju na osnovu toga kojom brzinom savladaju te početne vežbe.

“Ako dete brzo napreduje, odmah krećemo sa novinama, sa izazovnijim vežbama. Postoje i deca koja su fizički građena, koja su čvršća, elastičnija, odnosno koja su genetski predodređena za ovaj sport”, navodi Janković.

Rad sa decom različitog uzrasta, kako kaže, uvek je vraća u njihovo doba.

“Uvek sam na njihovom nivou i gledam od svakog da izvučem maksimum. Svako dete koje je došlo, da li se plašilo konja ili je bilo nesigurno, nestabilno, uspelo je bar donekle da prevaziđe taj neki deo sebe. Nema deteta koje nije napredovalo u toku treninga. Uživam sa njima i oni su mi inspiracija za sve ovo novo danas što radimo danas”, rekla je Janković.

Iako bi, prema Suzaninim rečima, deca volela da sa amaterskog nivoa pređu na profesionalni nivo voltižovanja, u Srbiji nema uslova da se time profesionalno bave.

“Ja sam imala nekih ambicija, ali za to nam treba dosta sredstava i dosta vremena. Treba se posvetiti samo tom sportu. S obzirom da mi svi radimo, ovo nam je hobi. Ne možemo da stignemo do nekog višeg nivoa, nažalost”, rekla je Janković.

I dalje su u potrazi za većim konjem, ali za sada potencijalni konji za voltižovanje nisu zadovoljavali te osnovne kriterijume.

“Nismo našli odgovarajućeg konja koji bi bio i temperamentom i fizički građen za to , ali  jesmo u potrazi, baš zbog toga jer deca voltižovanje stvarno vole.  Rado mu se vraćaju. Koliko puta vidim decu koja su prerasla voltižerstvo da rade na buretu”, kaže Janković.

Ipak, deca koja prerastu voltižovanje uglavnom nastavljaju da jašu rekreativno u školi jahanja. Kako ističe Suzana, bitno je da su sa konjima.

Kako navodi, voltižovanje na emotivni razvoj deteta utiče “najpozitivnije moguće”.

“Sve ono što je skriveno i zatvoreno u detetu se otvara. Detetu koje, recimo, ima problema sa govorom, koje je zatvoreno ćutljivo, stidljivo pomaže da se otvori, da bude jače, sigurnije u sebe. Dete gradi spoj sa konjem. Iz deteta se izvlači sve pozitivno, o fizičkim beneficijama da i ne pričamo. Većina ljudi misle, i amatera, da samo sedneš na konja i ’voziš se’. Međutim – ne. Treba ti snaga, mala deca ne mogu da jašu više od 2-3 minuta aktivno, jer oni moraju da se stegnu kolenima, sve vreme im telo radi, u svakom trenutku, u svakom pokretu konja. Moraju da prate pokret konja, i to je dosta naporno. Ako je konj u bržem tempu, mišići, zahtevaju veći rad. U svakom smislu voltižovanje izvlači iz deteta ono najbolje”, zaključuje Janković.

Projekat „Supermarket kulture” koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj medijski sadržaj ima za cilj da afirmiše teme iz umetnosti i kulture, a pogotovo u našoj lokalnoj sredini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.