Pošto „Srbija nije u stanju“, da li će Francuzi rešiti pitanje otpadnih voda

Da su Francuzima namenjen upravljanje otpadom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio proletos, prilikom posete kolegi u Parizu, kada je rekao da Srbija nema kapaciteta za upravljanjem otpadom.

„Srbija nije u stanju da upravlja tim sistemima zbog čega se tu otvara dosta prostora za francuske kompanije“, najavio je predsednik Vučić u aprilu.

Nije to prvi put da predsednik priznaje kako Srbija nije u stanju da upravlja nečim, pa makar to bili i nedavno izgrađeni fudbalski stadioni čije se funkcionalno održavanje nametnulo kao nepremostiv problem. Ako su stadioni problem, onda šta se može reći za otpadne vode, kojih u Srbiji ne manjka.

Pola milijarde evra za novi pokušaj
Prema podacima Zakona o potvrđivanju ankesa sporazuma Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sporovođenja prioritetnih projekata, koji se nalazi na sajtu parlament.org, pola milijarde evra je opredeljeno za izradnju fabrike za prešičšćavanje otpadnih voda u Beogradu.

Za doprinos razvoju infrastrukture i upravljanju otpadnim vodma u Velikom Selu namenjeno je 476.000.000 odnosno 551.000.000 evra u zavisnosti od toga da li je projekat uskalđen sa evropskom taksonomijom koja se odnosi na standard održivosti, navedeno je u Zakonu.

Podsećmo, francuska kompanija Veolija upravlja spalionicom optada u Vinči, koju je uzela pod konecesiju na 30 godina.

Kada se govori o preradi otpadnih voda, u pitanju je projekat započet osamdesetih godina prošlog veka. Postrojenje je trebalo trebalo da reši preradu 80 odsto otpadnih voda iz grada. Poslednji radovi desili su se 2012. godine kada je „krtica“ prokopala šest kilometara tunela.

Inače, sadašnji ministar građevinarstva a tadašnji gradski menadžer i pomoćnik gradonačelnika Gorana Vesića je 2015. godine obećao da će „Beograd do 2020. godine trajno rešiti problem kanalizacije i otpadnih voda“.

Fabrika je najavljivana još nekoliko puta, a poslednje procene su bile da će fabrika u Beogradu biti gotova 2025. (Ana Brnabić kao premjerka) i 2029. godine (Goran Vesić kao ministar).

Tokom 2023. godine Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture pokrenulo je proceduru izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima, koji je na kratko bio objavljen na sajtu Narodne skupštine, da bi ubrzo nakon izbora bio vraćen na ponovnu doradu.

Kako za portal N1 kaže stručnjakinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, ono što je najinteresantnija dopuna u ovom Zakona je ona kojom se uređuje komunalna delatnost u Republici Srbiji jeste uvođenje instituta „nacionalnog upravljača„.

Očekuje se da ponovo bude u skupštinskoj proceduri, a predlog možete da vidite ovde.

„Nacionalni upravljač je pravno lice koje je Vlada izabrala u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, a po prenetom ovlašćenju jedinice lokalne samouprave na Vladu“, kaže Cvejanov za N1.

Shodno tome ostavlja se pitanje da li ova izmena zakona može da se dovede u vezu sa izjavom predsednika Vučića nakon zvanične posete Francuskoj u aprilu „da je Srbiji potrebna saradnja sa brojnim francuskim kompanijama, posebno sa kompanijama za izgradnju deponija i upravljanje otpadom, jer, kako je objasnio, Srbija nije u stanju da upravlja tim sistemima zbog čega se tu otvara dosta prostora za francuske kompanije“?

U Evropskoj uniji je, kako navodi Cvejanov, uobičajeno je da se upravljanje pojedinim tokovima otpada poput ambalaže, električne i elektronske opreme, guma poverava organizacijama produžene odgovornosti proizvođača.

„Naš Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu ih definiše kao ‘operatere sistema upravljanja ambalažnim otpadom’, a njihova primarna uloga je da naplaćuju ekološke takse/naknade od kompanija koje su im osnivači i klijenti i ta sredstva ulažu u sakupljanje otpada nastalog nakon raspakivanja ili upotrebe proizvoda koji su u sistemu produžene odgovornosti proizvođača”, objašnjava ona.

U Srbiji je registrovano osam operatera sistema, koji omogućavaju finansiranje kompleksne mreže sakupljača ambalažnog otpada.

Ojačati domaće operatere
Međutim, kako navodi Cvejanov, ovaj sistem i sami operateri osnovani od strane privrednih subjekata, iako po Zakonu imaju odgovornost da omoguće sakupljanje i reciklažu komunalnog ambalažnog otpada, nemaju realnu moć da nateraju jedinice lokalne samouprave i komunalna preduzeća da unaprede svoje poslovanje i omoguće odvojeno sakupljanje komunalnog otpada kako bi isti bilo moguće upotrebiti ili za dobijanje proizvoda ili za dobijanje energije.

Obećanja: Po Vučiću svako selo i grad već imaju kanalizaciju
Da kanalizacija nije obećavana samo Beograđanima, pokazao je predsednik Aleksandar Vučić. On je avgusta 2019. godine u obraćanju građanima najavio izdvajanje tri milijarde evra i obećao da će svako selo i svaki grad u Srbiji imati kanalizaciju i čistu pijaću vodu za četiri ili pet godina.
„Rezultat je slabo razvijen sistem primarne selekcije u Srbiji i velike količine ambalažnog otpada koje su umesto u postrojenjima za reciklažu ili energetski tretman završile na deponijama“, ukazuje Cvejanov.

Govoreći o vodamama, u Srbiji trenutno voda iz 70 odsto naselja i 80 odsto ukupnih otpadnih voda u kanalizaciji nemaju obezbeđen tretman.

Prema količini ispuštenih otpadnih voda, najviše se ispušta u sliv reke Dunav od čega se prečišćava manje od šest odsto. Srbija se sa prečišćenih 14,7 odsto otpadnih voda, sa najmanje sekundarnim tretmanom prečišćavanja, na samom začelju liste evropskih zemalja. Od Srbije manju količinu otpadnih voda prečišćava jedino Malta, a prosek članica Evropske unije (EU) iznosi 80,8 odsto, navedeno je u biltenu organizacije NALED.

Cvejanov ističe podatak da se godišnje u Srbiji proizvede i u životnu sredinu odloži preko 60 miliona tona otpada, od čega više od 90% čini rudarski otpad i otpad iz termoelektrana i ostale industrije.

Veruje se da je za nacionalnog upravljača viđena “Veolija” (Veolia), francuska kompanija koja je već duži niz godina aktivna u Srbiji u oblasti otpadnih voda, a od nedavno je Veolijino postrojenje za energetski tretman komunalnog otpada, ili kako se kolokvijalno kaže – spalionica, u Vinči. Ovaj ugovor nominalno vredi oko 500 miliona evra, a prema tvrdnjama dela opozicije, sakrio je pravo zaduženje koje prema njima iznosi 38 miliona godišnje, odnosno 1,1, milijardi evra.

„S obzirom da se radi o kompaniji koja ima 170 godina iskustva u pružanju komunalnih usluga u oblasti otpadnih voda, otpada i energije, znanje i iskustvo poslovanja u Mađarskoj i Srbijiji i jaku podršku Vlade Francuske i kreditorskih institucija bez sumnje je Veolija najozbiljniji kandidat za budućeg nacionalnog upravljača – koncesionara“, uverena je i Cvejanov.

Više informacija pročitajte OVDE.