Crna Gora i politika: Vodič za izbore u Podgorici

Pre nešto više od godinu dana, pili su šampanjac i slavili odlazak Mila Đukanovića sa vlasti, posle decenija njegove nedodirljive vladavine.

Crnogorski predsednik Jakov Milatović i predsednik vlade Milojko Spajić, praktično do juče saveznici, sada su, međutim, glavni takmaci u borbi za vlast u najvećem gradu Crne Gore.

Posle dve godine, stanovnici Podgorice sa pravom glasa 29. septembra ponovo biraju odbornike u gradskoj skupštini posle raskola u do sada vladajućoj koaliciji.

Time se nastavlja politička nestabilnost u Crnoj Gori, već godinama karakteristična za ovu balkansku zemlju u kojoj se gotovo u svakoj godini održavaju neki izbori.

Za 58 odborničkih mesta bori se 13 stranaka i koalicija, kao i nezavisnih grupa građana i pokreta.

Među njima su i stranke sadašnjih predsednika države i predsednika vlade, dvojice bivših premijera, nekolicine bivših ministara, ali i debitanti, poput grupe građana koja zastupa interese podstanara.

• Raskol u Evropi sad: Sledi li Crnoj Gori nova politička kriza
• Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad, a gde su danas partije koje su srušile vlast DPS-a
• Kako su Milo Đukanović i Momir Bulatović došli na vlast u Crnoj Gori

Prethodni izbori za skupštinu glavnog crnogorskog grada održani su u oktobru 2022, kada je posle skoro tri decenije Demokratska partija socijalista izgubila vlast na talasu opštih promena u državi.

Oko 145.000 ljudi sa pravom glasa bira novu vlast u glavnom gradu Crne Gore u kojem živi oko 180.000 ljudi, prema popisu iz 2023.

U Crnoj Gori živi ukupno oko 633.000 ljudi.

Vanredni izbori koštaće građane oko 270.000 evra, ranija je procena šefa Gradske izborne komisije Vladimira Filipovića.

Zašto se održavaju vanredni izbori?

Zbog raskola u vladajućoj koaliciji, odnosno stranke stožera tog bloka, koja više nema većinu.

Kriza vlasti u glavnom gradu Crne Gore počela je posle raskola u vladajućem Pokretu Evropa sad kada je, krajem februara, zamenik predsednika PES-a i predsednik Crne Gore Jakov Milatović podneo ostavku na sve funkcije u partiji.

Krajem jula, pet odbornika vernih Milatoviću, zajedno sa Pokretom za promjene, izglasali su skraćenje mandata Skupštini Podgorice, da bi potom bili raspisani vanredni izbori.

Zašto su se razišli predsednik i premijer?

Pre dve godine je ušao u istoriju kao čovek koji je svrgao sa mesta predsednika neprikosnovenog Mila Đukanovića, koji je vladao Crnom Gorom tri decenije.

Kao predsednički kandidat tada nove političke snage Pokret Evropa sad, Milatović je dobio široku podršku opozicije i pobedio je Đukanovića na predsedničkim izborima.

Po domino efektu, potom je i Đukanovićeva Demokratska partija socijalista izgubila vlast u Crnoj Gori, a novu vladu napravio je upravo Pokret Evropa sad, koji je dao i premijera Milojka Spajića.

Milatović i Spajić ušli su u politiku kao ministri u vladi premijera Zdravka Krivokapića, koja je napravljena posle izbora 2020.

Nakon što je Krivokapićevoj vladi, u februaru 2022. izglasano nepoverenje, Spajić i Milatović su osnovali Pokret Evropa sad, tako nazvan po istoimenom ekonomskom programu povećanja ličnih primanja.

Međutim, ubrzo po formiranju vlade koju vodi Spajić došlo je do velikih razmimoilaženja sa Milatovićem.

Navodno je ekonomska budućnost Crne Gore bila jedna od osnovnih tačka razilaženja.

Predsednik Crne Gore rekao je u aprilu ove godine da se „snažno mimoilazio" sa Spajićem kad je u pitanju zalaganje premijera da Crna Gora bude „kripto-raj" ili, kako je naveo, „crypto-friendly" destinacija.

Dodao je i da je jedna od tačaka sporenja sa Spajićem bio nastavak ekonomskog programa 'Evropa sad 2', navodeći da ga niko u Crnoj Gori nikad nije video.

„Još je tužnije što ljudi ne razlikuju ciljeve od koraka koje treba preduzeti da se dođe do tih ciljeva. Cilj je 1.000 evra, ali da dođete do tog cilja, morate uraditi nešto", rekao je Milatović u intervjuu za RT Crne Gore.

Između ostalog, predsednik je zamerio premijeru i što je na ambasadorska mesta postavljao „najbolje prijatelje".

Iz Spajićeve stranke su odgovorili Milatoviću da mu to nije bio populizam ranije, kada je i on stajao iza ekonomskog programa i obećavao prosečnu platu od 1.000 evra i minimalnu penziju od 450 evra.

Milatović je sa nekolicinom odbornika u podgoričkoj skupštini napravio Pokret za Podgoricu i dogovorili su zajedničko delovanje sa Građanskim Pokretom URA i Pokretom za promjene.

GP URA predvodi bivši premijer Dritan Abazović, a Pokret za promjene, koji je prerastao iz nevladine organizacije u stranku, poznati političar Nebojša Medojević.

• Ekonomske reforme u Crnoj Gori: Šta brine, a šta raduje stanovništvo, i kako će zdravstvo bez doprinosa
• Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu
• Posle večere i muzike, ozbiljni razgovor: Hoće li odnosi Srbije i Crne Gore krenuti u boljem smeru

Ko je činio vlast u Podgorici?

Posle izbora u oktobru 2022. godine, Pokret Evropa sad je napravio vlast sa Demokratama i Za budućnost Podgorice (koalicija okupljena oko nekadašnjeg Demokratskog fronta, bloka stranaka bliskih Beogradu) i Građanskim pokretom URA.

PES je tada osvojio 13 mandata, a iz njegovih redova je i aktuelna gradonačelnica Olivera Injac.

Od ukupno 58 odborničkih mesta, vladajuća većina imala je 34, a opozicija 24.

Međutim, višemesečne razmirice prerasle su u raskol, kada su se iz vladajuće većine odvojili odbornici Bloka 11, koji čine Pokret za Podgoricu, URA i Pokret za promjene.

• Zašto je Cetinje duša Crne Gore i kako različiti pogledi na istoriju boje sadašnjost
• Da li je Budva crnogorska Azurna obala

Ko sve učestvuje na izborima u Podgorici?

Neka nova, ali i stara lica predvode stranke i koalicije na izborima za podgoričku skupštinu.

Osim Pokreta Evropa sad, kao i koalicije Milatovića, Abazovića i Medojevića, za vlast će se boriti i DPS u čijoj je predizbornoj kampanji učestvovao i Đukanović, koji se ranije povukao sa mesta vođe stranke.

Na prethodnim lokalnim izborima u glavnom gradu Crne Gore, u oktobru 2022., DPS je osvojio pojedinačno najviše glasova, dobivši 24 mandata u lokalnom parlamentu.

Za odbornička mesta boriće se i nekadašnji Đukanovićev saveznik i saradnik - bivši premijer Duško Marković, vođa Stranke evropskog progresa (SEP).

• Nestabilnost, „novac u džepu" i saznanje da je vlast smenjiva: Kako je odlazak DPS-a promenio Crnu Goru
• Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera

Nije on jedini bivši član neke vlade koji će ispitati rejting među biračima.

Tako će na izborima u Podgorici učestvovati i lista Andreja Milovića, doskorašnjeg ministra pravde u vladi premijera Milojka Spajića.

Učestvuje i pokret Naprijed koji su osnovali takođe bivši ministri pravde Marko Kovač i finansija Aleksandar Damjanović.

Oni su ministarske funkcije obavljali u vladi premijera Dritana Abazovića.

Samostalan nastup najavio je Evropski savez, koji čine Socijaldemokrate, Socijaldemokratska i Liberalna partija, koje su u dosadašnjem sazivu Skupštine Podgorice bile u opoziciji.

Osim u Podgorici, istog dana se održavaju i izbori u primorskoj crnogorskoj opštini Kotor, a 17. novembra u još jednoj - Budvi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]