Društvo

Beograd Prajd: Završena šetnja, sledi žurka i koncert u Manježu

Foto: Envato elements/ilustracija

Foto: Envato elements/ilustracija

Pod sloganom "Ponos su ljudi", u Beogradu je u sobotu održana Prajd šetnja - centralni godađaj ovogodišnje Nedelje ponosa. Okupljanje u Manježu je počelo od 16 sati. A šetnja je krenula oko 13.30, a oko 19 sati završena. Sledi koncert i žurka u parku Manjež, koji će prema rečima organizatora trajati do ponoći. Kako su izvestili reporteri N1, kod zgrada Vlade i Skupštine Srbije kuda se kretala kolona, nalazilo se više desetina policajaca s opremom za razbijanje demonstracija.

Veće prisustvo policije je i u Nušićevoj ulici, kao i na desetine vozila policije i pripadnika Žandarmerije.

Dva dana uoči Prajda, aktivista organizacionog odbora je napadnut  u Ulici kralja Milana dok je nosio LGBT zastavu. Napad se, kako je saopšteno iz, Beograd Prajda, dogodio pred očima pripadnika policije.

Centralni događaj ovogodišnje Nedelje ponosa – Prajd šetnja je krenula iz parka Manjež, Nemanjinom ulicom do Vlade Srbije, zatim ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Skupštine Srbije, te nazad u park Manjež gde će biti održani koncerti.

Ove godine Beograd Prajd se održava pod sloganom „Ponos su ljudi“.

Među osam zahteva ovogodišnjeg Prajda jesu da se usvoji Zakon o istopolnim zajednicama i brza i adekvatna reakcija državnih organa ali i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT zajednici.

Kuma ovogodišnjeg Prajda je pevačica Zejna.

Šetnja gotova, sledi koncert i žurka u Manježu

Nešto pre 19 sati, završena je šetnja u okviru Prajda.

Sledi koncert i žurka u Manježu koji bi, prema najavama organizatora trebalo da traje do ponoći.

Grupa građana pevala crkvene i kosovske pesme učesnicima Prajda

Grupa građana koja se protivi održavanju Parade ponosa je, dok su učesnici šetnje prolazili pored Doma Narodne skupštine, pevala crkvene i kosovske pesme, držala crkvena obeležja, zastavu Srbije i transparent na kome je pisalo "Parada-poniženje".

Građani su stajali iza zaštitne ograde u Bulevaru kralja Aleksandra, u blizini Crkve Svetog Marka.

Na drugoj strani ograde bila je policija sa opremom za razbijanje demonstracija, koja im nije dozvolila da se približe učesnicima Prajd šetnje.

Oni su dobacivali policajcima da su "izdajice roda svog", a uputili su i uvrede na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, navodeći da je izdao Srbiju i Kosovo.

Uzvikivali su i "Živela Srbija".

Učesnici Prajda od Skupštine Srbije zatražili usvajanje zakona koje čekaju 10 godina

Učesnici Prajd šetnje zatražili su danas od poslanika u Skupštini Srbije da usvoje Zakon o istopolnim zajednicama i Zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba.Aktivisti su sa kamiona koji je predvodio Prajd šetnju naveli da te zakone čekaju deset godina.

"Nećemo više izgovore, hoćemo svoja prava", poručili su oni.

Pozvali su građane Srbije da ih podrže u tome, kao što i oni podržavaju inicijative za zdravu životnu sredinu i vodu.

Okupljeni su pozdravili poslanike Zeleno-levog fronta koji su na prozoru Skupštine na drugom spratu raširili veliku zastavu duginih boja.

"Hvala vam na tome, ali mi se nećemo zaustaviti dok 'on' ne iznese belu zastavicu i preda se", dodali su oni.

Iz dvorišta Vaznesenjske crkve kadili učesnike Prajda

Dok su učesnici prajda prolazili pored Vaznesenjske crkve, više ljudi je bilo okupljeno u dvorištu Vaznesenjske crkve, a jedan od njih je kadio prolaznike.

Učesnici su na to reagovali negodovanjem.  

ZLF razvio zastavu duginih boja sa prozora Skupštine Srbije

Poslanička grupa Zeleno levi front razvila je zastavu duginih boja sa prozora na drugom spratu Skupštine Srbije u trenutku dok je tu prolazila prajd šetnja, a učesnici su pozdravili poslanike povicima i mahanjem.

"Razvijanjem zastave na zgradi Narodne Skupštine želeli smo da pošaljemo simboličnu poruku da niko ne treba da se stidi ili da se plaši zbog onoga ili one koju voli", izjavio je agenciji Beta šef poslaničke grupe Zeleno levog fronta (ZLF) Radomir Lazović."Takođe želeli smo da pošaljemo poruku da je vreme da se usvoju Zakon o građanskom parnerstvu koji smo predložili Skupštini Srbije i da se obezbede jednaka prava za sve članove LGBT zajednice", rekao je poslanik ZLF Radomir Lazović.

Vulović: o zakonu o istopolnim zajednicama: "Svi znaju ko tu fioku drži pod ključem"

Učesnici šetnje u okviru Beograd Prajda zastali su na par minuta ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, a član organizacionog odbora te manifestacije Filip Vulović izjavio je da je zakon o istopolnim zajednicama "zaključan u fioci" u tom zdanju.

Vulović je u obraćanju ispred Vlade Srbije rekao da "svi znaju ko tu fioku drži pod ključem".

Ruski državljani na Prajdu: U Rusiji nas smatraju ekstremistima

Na ovogodišnjem Prajdu prisutni su i državljani Rusije, koji žive u Srbiji, a jedan od njih je za N1 rekao da se LGBT osobe u Rusiji posmatraju ka ekstremisti.

Jedan od učesnika Prajda koji je nosio transparent "Miho, udaj se za mene", rekao je da je strejt muškarac i ove godine prvi put učestvuje na Prajdu

"Dok svako nema prava, niko nema prava. Da razumemo jedni druge, to je jedno što je bitno", rekao je on. 

Tanja Miščević: U vladi se vode razgovori o zakonu o istopolnim zajednicama

Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević rekla je uoči Prajd šetnje da se u Vladi Srbije vode razgovori o zakonu o istopolnim zajednicama kao i o iskustvima koja su druge države imale prilikom uvođenja tog zakona.

Ona je kazala da je to tema koja se tiče zaštite jednog dela građana koji po njenim rečima, moraju biti izjednačeni u pravim s drugim građanima. 

Rakić (DS): Mi smo tu za one kojima su ljudska prava narušena

Poslanica Demokratske stranke Dragana Rakić rekla je da prava LGBT spadaju u korpus ljudskih i da je DS uvek uz ljude kojima su ta prava narušena.

"Tu smo da kažemo da smo iskreno uz njih i da smo iskreno za toleranciju, razumevanje i jednakost među ljudima", kazala je Rakić.

Britanski ambasador došao sa porodicom na Prajd

Britanski ambasador Edvard Ferbuson učestvuije na Prajdu sa porodicom i članovima ambasade.

Došao je, kako kaže, da izrazi solidarnost sa LDBT zajednica koja se dugo bori za ravnopravnost.

"Tužno mi je što toliko ljudi mora da krije svoju autentičnu ličnost", rekao je on.

Voleo bi dodaje, da svi žive i vole koga god hoće.

Na Prajdu transparenti protiv Rio Tinta

"Mi gorimo, a oni se češljaju. Mi jesmo LGBT zajednica ali mi smo deo šire zajednice koja se zove Srbija", rekao je Konstantin Malajev učesnik Prajda koji je nosio transparent protiv Rio Tinta.

"Ako se borima za naša prava, onda se borimo i tuđa, za sve. Borimo se protiv zagađenja, nezakonja, kriminala, nepoštovanja zakona. Imali smo premijerku koja je bila gej i koja se nije borila za naša prava. Živimo u državi koja nije država, treba nam šira borba za celu Srbiju, rekao je Konstantin Malajev učesnik Prajda koji je nosio transparent protiv Rio Tinta.

On je naveo i da je jako je tužno to što, kako je rekao, su naseli na to da smo prva država koja je imala gej premijerku i koji su verovali da će se ona boriti za prava LGBT zajednice“.

„Ona ima decu samo zato što je na takvoj poziciji“, Mogu li ja da imam decu“, upitao je Malajev?

Andrej Obradović koji je bio žrtva policijske torture, rekao je da su ponos ljudi, ali je upitno da li su ponos tužilaštvo i pravosudni organi?

“Ime ovogodišnje parade je – ponos su ljudi. I svi ovde okupljeni zaista jesu, ali ja pitam – da li smo ponosni i da li su ponos i tužilaštvo i pravosudni organi“, rekao je Andrej Obradović,

On je poručio da je u toku „žurka, ali sa protestnom notom“.

Čitajte opširnije u posebnoj vesti.

Minja Bogavac: Ako se incidenti ne režiraju, njih neće ni biti

Dramaturškinja Minja Bogavac je govoreći o položaju LGBT zajednice rekla da smo ove godine svedočili stvarima koje su, kako je istakla, bile korak unazad, policijskom nasilju, podsećajući na policijsku torturu prema Andreju Obradoviću.

Smatra da je dolazak zvaničnika na Prajd, više njihova privatna stvar.

Nada se, da će zvaničnici zaista primetiti Prajd i njihove zahteve.

"Ljudi koji ne bi došli na Prajd, velika većina, ne bi ni išli da protestuju protiv. Ako se incidenti ne režiraju, njih neće biti. Od svih skupova, Prajd kada je miran je jedan od najlepših", naglasila je ona.

Antonela Riha: Sloboda u getou - to je ono što danas imamo

Novinarka Antonela Riha izjavila je da ne očekuje da političati treba da budu na Prajdu, da šalju svoje "emisare", ali trebalo bi da obezbedi sva prava i zaštitu zajednici koja je ranjiva.

"Njihov dolazak nije znak otvorenosti države za rešavanje problema", navela je.

Simbolički je na Prajdu, kako je podsetila bila i Ana Brnabić kada je bila premijerka.

"OK je dolazak, ali to nije pokazatelj odnosa države prema LGBT zajednici. Sloboda u getou. Odnos države je upravo ovo - evo vam jedan dan i šetajte, u ove četiri ulice", istakla je Riha.

Simić (PSG) na Prajdu: Kao mlađi imao sam predrasude

Stefan Simić iz Pokreta Slobodnih građana rekao je da ministri, u zavisnosti od toga da li im odgovara tenzija koriste prajd.

"A kad ne odgovara prećutkuju ili se pojave. Mislim da ako nisu za sedam godina vladavine Ane Brnabić progurali zakone, ne verujem da će zakoni biti usvojeni. Mi se zalažemo i podržali smo zakone. Kada sam bio mlađi imao sam predrasudu, ali kada upoznate ove ljude shvatićete da su upitanju divni ljudi i evo me danas ovde sa celom porodicom. Kada shvatite njihove probleme i sa kojom diskriminacijom se sreću odmah shvatite koliki je to problem. Vaspitavam i svoje dete da razume", rekao je Simić.

Čitajte opširnije u odvojenoj vesti.

Organizatori i kuma Prajda: Nadamo se da je ovo poslednja godina sa neispunjenim zahtevima

Organizatori i kuma Prajda izjavili su na konferenciji pred početak šetnje da se nadaju da je ovo poslednja godina gde ima zahteva koji su ostali neispunjeni.

Povodom napada na Anrreja Obradovića, Goran Miletić je kazao da centrira tužilaštvo kao glavnu kariku u tom lancu kada je u pitanju kažnjivost napada.

"Smatram da ima dovoljno jadnih dokaza i činjenica da bi slučaj završio pred sudom", rekao je Miletić.

Kuma Prajda: Svoja sam na svom

Ovogodišnja kuma Prajda je pevačica Zejna koja ističe da je "svoja na svom".

"Ljubav ponos, poverenje. Ne pada mi teško, svoja sam na svom, svi smo ovde sa predivnim razlogom i ljudima. Nije mi bila potrebna hrabrost, nisam imala nedoumice, ne vidim razlog za to, sve je predivno i sve je jedan lep festival".

Ponosna sam na svoju dete, porodicu, na sebe i ljude koji su tu koji čistog srca koračaju za ono što im je potrebno. Postoje i neki drugi ljudi koji sebe nazivaju Srbima i kriju se iza vere, boga i crkve, a teba mnogo na sebi da rade. Svi treba da budu svoji, hrabri i da koračaju sigurni u svoje odluke i ciljeve, rekla je ona.

Za kumu se uvek bira žena jer je i ona neravnopavna u društvu. Dosadašnje kume Mirjana Karanović, Sara Jo, MC Sajsi, Jelena Karleuša, Nataša Bekvalac, Suzana Trninić, Biljana Srbljanović i Ida Prester. 

Koji su sve zahtevi LGBT zajednice

Kako su rekli organizatori, LGBT zajednica ne traži brak, ali podsećaju da je Srbija potpisnica međunarodnih konvencija i da treba da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim.

Drugi njihov zahtev odnosi se Zakon o Rodni identitet koji bi omogućio bi rodnovarijabilnim, trans, interseks osobama da budu jednaki pred zakonom kao ostali građani i da njihova lična dokumenta usklade sa njihovim osećanjem rodnog identiteta.

Među zahtevima su i da mladi dobiju edukaciju o seksualnoj orjentaciji, rodnom identitetu, da državni organi reaguju promtno na govor mržnje, zločine definisane homofobijom i trans fobijomi da javni funkcioneri osude to. Traže izvinjenje za sve ljude koji su bili progonjeni znbog svoje seksualne orjentacije i rodnog identiteta do 1994. godine. Ukupno ima 7 zahteva.

Ovo je 10 miran prajd po redu.

Ministarke Begović i Miščević na Prajdu

Ministarke Jelena Begović i Tanja Miščević su na Prajdu, saopštili su organizatori.

Tu je i ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.

Došli su i predstavnici opozicije: Zoran Lutovac, Jelene Jerinić, Stefan Simić.

Miletić: Ne očekujemo nikakve probleme tokom Prajda

Direktor Beograd prajda Goran Miletić izjavio je danas FoNetu da ne očekuje nikakve probleme prilikom održavanja Parade ponosa, navodeći da je sve spremno za održavanje desete povorke koju organizatori smatraju "mirnom".

Od 2014. godine ova manifestavija se održava bez većih problema i osim 2022. godine tokom Europrajda, kada smo imali zabranu, mi nijedne godine nismo imali probleme, rekao je on.

Miletić je rekao da će se broj policajaca koji obezbeđuju skup i učesnike znati na kraju manifestacije.

Koliko vidim, angažovan je sličan broj policajaca kao i prošle godine, s obzirom da je sve ostalo - ruta, ljudi, sve što mi imamo - ostalo isto kao prošle godine, naveo je on.

Miletić je rekao i da je prošle godine bilo oko desetak hiljada učesnika Parade ponosa, a tim je uveren da će ove godine taj broj biti premašen za dve, tri, četiri hiljade.

To je i dalje malo, ljudima to možda izgleda dosta, ali to je i dalje malo za grad od dva miliona ljudi kao, što je Beograd. Solun je počeo mnogo godina posle Beograda da pravi Prajd i oni imaju u normalnim godinama 15-20.000 ljudi na ulici koje marširaju, predočio je Miletić.

Tako da to je malo za Beograd, ponovio je on, ali je izneo očekivanje i nadu da će svake godine biti više ljudi.

Aktivista uoči šetnje: Sve protiče u redu, policija kooperativna

Član Organizacionog odbora Beograd prajda Filip Vulović izjavio je uoči današnje Prajd šetnje centralnim gradskim ulicama da "sve protiče u redu" i da je policija "kooperativna" sa organizatorima.

"Policija poštuje svoju obavezu da obezbedi javni skup, tako da je sa te strane sve u redu", rekao je Vulović reporteru agencije Beta u parku Manjež odakle će krenuti Prajd šetnja.

Po njegovim rečima, do sada nije bilo problema ni u organizacionom, ni u bezbednosnom smislu.

"Policija je obezbedila događaj, tu je i naše privatno obezbeđenje i logistički sve teče kako smo predvideli i najavili", kazao je Vulović.

Četiri punkta za ulaz na Prajd, atmosfera vesela
Na Prajd se ulazi sa ćetiri punkta, policija raspoređuje i obezbeđuje skup i određuje ko može ući, tu su zastave u duginim bojama i trans džender zastave.

Procenjeno je da bezbednosni rizici ne postoje, ali su svi učesnici ograđeni u parku Manjež i svi dobijaju narukvice koje nose.

Atmosfera je, kako javljaju reporterke N1, vesela, zahtevi isti kao prethodne godine, ponavljaju se iz prajda u prajd.

Dva zahteva su u fokusu - donošenje zakona o istopolnim zajdnicama i zakonu o rodnom identitetu koji bi omogućio ista prava ljudima u istopolnim porodicama kao i u heterposeksualnim. Nacrt je prošao javnu raspravu.

Trebalo da ide na Vladu pa da ga predsednik Srbije potpiš. Vučić je ranije rekao da ga neće potisati jer mora da brani Ustav. Prema brak je između muškarca i žene.

Počelo okupljanje u parku Manjež

Od 16 sati počelo je okupljanje učesnika ovogodišnje Prajd šetnje u parku Manjež.

Ove godine Beograd Prajd se održava pod sloganom „Ponos su ljudi“.

Aktivista Beograd Prajda: Ne postoje nikakve bezbednosne pretnje, nadam se da će šetnja proći u najboljem redu

Patrik Lazić, reditelj i aktivista iz organizacije Beograd Prajd, povodom današnje šetnje koja će početi u 17.00 od parka Manjež, kaže da su svi bezbednosni uslovi ispunjeni, ne postoje nikakve bezbednosne pretnje za koje znaju, te se nada da će celo okupljane proteći u najboljem redu, baš kao i prošle godine, kada je održan najmnogoljudniji Prajd do sada, sa više od 8.000 ljudi i nijednim incidentom.

Apelovao je da se poštuju osnovni bezbednosni protokoli, pre svega koji se tiču toga kada se odlazi sa mesta događaja, kada se dolazi, o kretanju u grupicama, izbegavanju svake vrste provokacije ako do nečega dođe, „međutim, zaista, kada gledamo prošlu godinu mislimo da nema nikakvog razloga za strah, da ćemo opet pokazati kao i prošle godine da Beograd nije ovo lice koje smo imali pre neki dan kada je naš kolega napadnut, nego da je Beograd ipak nešto drugo i da jedan nasilnik ne može ništa naspram 8.000 ljudi koje očekujemo danas“.

Zejna Murkić, kuma Prajda: Ostaviti iza sebe mržnju i podržati LGBT populaciju

Zejna je na konferenciji kazala da se nalazi među ljudima koji se bore za normalne stvari.

„Osećam se svojom među svojima. Prenosimo neku lepu energiju i borimo se za nešto što je meni potpuno normalno“, rekla je Zejna.