BBC News

Tramp ili Haris: Ko će imati prednost na predsedničkoj debati

Debata je zakazana za 10. septembar i to će biti prvi put da se Kamala Haris i Donald Tramp nađu u raspravi uživo.

Kombo dve portretne fotografije kandidata za predsedničke izbore u SAD - Kamale Haris (levo) i Donalda Trampa (desno)
Reuters
Kamala Haris i Donald Tramp

Druga američka predsednička debata održaće se u utorak i biće to prvi put da se suočavaju Donald Tramp i Kamala Haris.

Predsedničke debate izuzetno su gledane na televiziji i mogu da izvrše veliki uticaj na to kako Amerikanci odluče da glasaju.

Za Kamalu Haris se priča da je umešna u debatama, ali je Donald Tramp pokazao u predsedničkim debatama 2016. i 2020. godine da je težak rival.

Kad se održava debata i koja su pravila?

Debata će se održati u Filadelfiji 10. septembra.

Počinje u 21 sat po Istočnom vremenu.

Ovo je druga predsednička debata u 2024. godini.

Prva je bila održana u junu između Donalda Trampa i predsednika Džoa Bajdena, pre nego što je ovaj odlučio da se povuče iz izborne trke.

Debata će biti emitovana na ABC-ju i strimovana na ABC njuz lajvu, Dizniju+ i Huluu.

Za nju važe vrlo stroga ograničenja.

Svaki kandidat ima maksimum dva minuta da odgovori na pitanje moderatora i ima dva minuta za repliku.

Mikrofoni kandidata biće isključeni dok druga osoba govori i neće biti publike u debatnoj sali.

Haris je želela da mikrofoni budu uključeni sve vreme, ali je nedavno pristala na ovo pravilo.

Ono je uvedeno prvi put pre četiri godine nakon što je prva debata Trampa i Bajdena bila narušena stalnim upadicama i svađama.

Debatu u utorak vodiće dvoje moderatora, Dejvid Mjuir i Linzi Dejvis, oboje voditelji vesti na ABC.

Koje su prednosti Kamale Haris?

Kamala Haris (levo) i Terens Halinan u debati tokom kampanje za mesto okružnog tužioca San Franciska 2003.
Getty Images
Prva debata Kamale Haris u kampanji bila je 2003. godine, kada se uspešno kandidovala za okružnu tužiteljku u San Francisku

Kamala Haris učestvuje u predizbornim debatama još od 2003. godine, kad je dobila izbornu trku za okružnu tužiteljku San Franciska.

Učestvovala je i u debatama u uspešnim kampanjama da bude izabrana za kalifornijsku javnu pravobraniteljku i američku senatorku za Kaliforniju.

Debatovala je sa Džoom Bajdenom 2019. godine kad se kandidovala za demokratsku predsedničku nominaciju, a suočila se i sa Majkom Pensom u potpredsedničkoj debati 2020. godine.

Pokazala je da ume da preuzmu kontrolu na bini.

U debati 2020. godine sa Pensom, replicirala mu je zato što ju je prekinuo, rekavši: „Gospodine potpredsedniče, sada ja govorim."

Haris je stekla mnogo debatnog iskustva u američkom Senatu, a pre toga kao tužiteljka na kalifornijskim sudovima, gde je ključna veština ukazivanje na slabosti u argumentima protivnika.

To bi moglo da joj bude od koristi kad bude replicirala na argumente koje iznosi Donald Tramp u debati.

Međutim, Haris nije uspela u pokušaju da postane demokratska predsednička kandidatkinja 2020. godine, povukavši se pre prvog okršaja u Ajovi, a jedna kritika na njen račun bila je da je izgledalo kao da nema dosledne političke stavove.

U debati u utorak, Kamali Haris će moderatori verovatno postaviti nekoliko nezgodnih pitanja o njenim političkim stavovima.

Haris takođe odaje utisak preopširne govornice u javnim nastupima.

Na primer, u skorašnjem intervjuu za CNN, ona je rekla: „To je hitno pitanje za koje bi trebalo da primenimo metriku koje podrazumeva naše pridržavanje rokova kad su u pitanju vremenski okviri."

U predsedničkim debatama vreme izdvojeno za govor drastično je ograničeno i predizborne poruke moraju da budu savršeno jasne glasačima.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Koje su Trampove veštine u debati?

Debata u utorak protiv Trampa biće najveći izazov sa kojim je Haris morala da se suoči otkako je ušla u predsedničku trku.

On je učestvovao u dva serijala predsedničkih debata, 2016. i 2020. godine, i pokazao se kao veoma borben i neortodoksan protivnik.

U debatama iz 2016. godine protiv Hilari Klinton, kružio je po bini i stao direktno iza nje dok je govorila, a ona je rekla da joj se „koža naježila od tog poteza".

U prvoj predsedničkoj debati 2020. godine neprestano je prekidao Džoa Bajdena, navevši ga da se obrecne: „Hoćeš li već umuknuti, čoveče?"

Ove taktike omele su njegove protivnike i zadržale ga u centru pažnje.

Međutim, Tramp je često znao u debatama da odluta od teme i da iznosi tvrdnje za koje su novinari koji proveravaju verodostojnost činjenica pokazali da su neistinite.

Donald Tramp stoji iza Hilari Klinton tokom predsedničke debate u SAD u oktobru 2016
Getty Images
U jednoj od predsedničkih debata 2016, Donald Tramp iza rivalke Hilari Klinton

Koji kandidat vodi u anketama?

Pre nego što je u julu odustao od trke za reizbor predsednika, Bajden je kaskao za Donaldom Trampom u anketama birača, i na nacionalnom nivou i u nekoliko „kolebljivih" saveznih država.

RilKlirPolitiks, organizacija za političke analize, sakupila je prosek nacionalnih anketa i tvrdi da je Haris u njima stekla nova tri procenta otkako je preuzela kandidaturu.

Organizacija kaže da ona vodi u odnosu na Trampa za 1,9 procenata na nacionalnom nivou, zaključno sa 3. septembrom.

Međutim, Hilari Klinton je u istoj fazi predizborne trke 2016. godine vodila za pet procenata u nacionalnim anketama i na kraju je izgubila izbore od Trampa.

Ankete u okviru saveznih država doživljavaju se kao važnije od nacionalnih anketa.

To je zato što izborni rezultati u individualnim državama određuje broj glasova koje kandidat osvoji na elektorskom koledžu, a elektorski koledž odlučuje ko će postati predsednik.

Postoji šačica „kolebljivih" država kao što su Arizona, Džordžija, Mičigen, Severna Karolina i Pensilvanija koje su ključne za pobedu kandidata.

U svima njima, trka je trenutno veoma tesna.

Početkom septembra, RilKlirPolitiks je saopštila da je Haris uspela da pretekne Trampa u anketama u Mičigenu i Džordžiji, da se izjednačena sa njim u Pensilvaniji, ali da i dalje kaska za njim u Arizoni i Severnoj Karolini.

Konsenzus među političkim analitičarima je da je ishod izbora suviše tesan da bi mogao da se predvidi.

Kandidatu je potrebno 270 glasova elektorskog koledža da bi odneo pobedu kao predsednik.

Ankete trenutno pokazuju da su demokrate osigurale 226 glasova elektorskog koledža, republikanci su osigurali 219, a preostalih 93 mogli bi da odu bilo kojoj strani.


Pogledajte i ovu priču:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]