Izbori u SAD 2024: Ko je Margarita Simonjan sa liste sankcija zbog uplitanja u izbore

Margarita Simonjan, glavna i odgovorna urednica „Raša tudej" (RT), jedna je od ruskih medijskih rukovodilaca koje su SAD sankcionisale zbog navodnog uplitanja u predsedničke izbore 2024. godine.

Ova 44-godišnjakinja opisana je kao glavna propagandistkinja i ideološkinja Kremlja, veći putinista od samog predsednika Rusije Vladimira Putina.

Američka ministarstva pravde, finansija i Stejt department u sredu su najavili koordinisanu akciju kako bi se „agresivno suprotstavili" navodnim operacijama.

• SAD optužuju Rusiju da se meša u predsedničke izbore
• Tramp bi 'ohrabrio' Rusiju da napadne članice NATO koje ne plaćaju račune
• Putin kaže da bi više voleo Bajdena nego Trampa za predsednika

„Oh, probudili su se", bio je odgovor Simonjan na Tviteru/Iksu na to što se njeno ime pojavilo na spisku sankcija ove nedelje.

Osvrćući se na to da su i se drugi zaposleni RT-a našli na spisku, ona je rekla: „Dobar posao, redakcijo."

Za šta je optužen RT?

Detaljno navodeći optužbe, portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi je rekao: „RT više nije samo propagandna ruka Kremlja. On se koristi za sprovođenje tajnih ruskih operacija uticaja."

RT je odbacio ove optužbe, rekavši u saopštenju za BBC da je „zvala 2016. godina i želi da joj se vrate njene klišei".

„Tri stvari su sigurne: porez, smrt i RT-ovo mešanje u američke izbore", dodao je ovaj državni emiter.

Ko je Simonjan i kako je došlo do njenog uspona?

Simonjan je rođena u Krasnodarskoj oblasti Rusije u jermenskoj porodici.

Njeni akademski uspesi pomogli su joj da stekne mesto u prestižnom programu razmene u SAD, i stigla je u Nju Hempšir 1995. godine.

Kasnije se vratila u Rusiju i postala televizijska novinarka.

Do njenog uspona došlo je 2004. godine, kad je izveštavala o opsadi škole u Beslanu od čečenskih ekstremista.

Opsada se završila posle tri dana krvavim odgovorom države u kojem su poginule stotine ljudi, među njima i 186 dece.

U slučaju Simonjan, to je dovelo do brzog napredovanja.

Ubrzo je odabrana, sa 25 godina, da osnuje i vodi međunarodnu mrežu „Raša tudej", kasnije rebrandovanu kao RT.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Glavna ideološkinja

Odatle je, u naredne dve decenije, postala glasna kritičarka Zapada, energična Putinova sledbenica i predsednica mreže koja je izrasla u nešto što SAD opisuju kao „glavnu međunarodnu propagandnu mašinu Kremlja", ključnu za navodne pokušaje ometanja američkih predsedničkih izbora.

Kako su godine prolazile, i ona i retorika njenog kanala su se samo pooštravali.

Kvarenje odnosa između Rusije i Zapada

Krajem 2000-tih i početkom 2010-tih, kako su počeli da se kvare odnosi Rusije sa Zapadom, mreža je krenula da se suočava sa optužbama za širenje propagande bliske Kremlju i pristrasno izveštavanje.

Kad je Rusija 2014. godine ilegalno anektirala Krim i okupirala delove istočne Ukrajine, ta retorika postala je otvoreno neprijateljska i prema Ukrajini i prema Zapadu.

Kanal je počeo da demokratski izabranu vladu u Ukrajinu naziva „kijevskim režimom" i optužuje zapadne zemlje za pokretanje pro-EU Revolucije dostojanstva (Majdanska revolucija) u zemlji, kao i za pokušaje podrivanja ili čak uništavanja Rusije.

Ali Simonjan nije samo glava ruske spoljne propagande - ona je takođe duboko upletena u širenje unutrašnjih poruka, redovno se pojavljujući u ruskim televizijskim političkim emisijama - sastavnom delu državne propagandne mašine.

Rat u Ukrajini i pooštravanje retorike

Onda je usledila potpuna invazija na Ukrajinu 2022. godine.

Posle više godina pretnji, Velika Britanija je konačno zabranila njen kanal.

U Rusiji su mnogi vrhunski novinari i urednici dali otkaz, u nečemu što je ličilo na masovni egzodus zbog neslaganja sa ratom.

Simonjan je optužila bivše kolege - i svakog drugog ko se protivio ratu - „da nisu pravi Rusi".

Odigrala je centralnu ulogu u jednoj od najvećih špijunskih afera iz ukrajinskog rata, objavivši procurele snimke na kojima se čuju oficiri nemačkog vazduhoplovstva kako razgovaraju o oružju dugog dometa koje bi moglo da se pošalje Ukrajini - i kako bi ono moglo da se upotrebi.

• „Zašto ga niste uhapsili?": Crveni tepih za Putina u Mongoliji, Ukrajina besna
• Opozicionar Kara-Murza za BBC: „Mislio sam da ću umreti u Putinovom zatvoru"
• Analiza: Ukrajinski napad na Kursk pokazuje da se rat ne odvija po planu Rusije

Propagirala je stav Kremlja da ukrajinske oblasti pod ruskom okupacijom treba da održe referendume i „omoguće ljudima da ostanu sa onima sa kojima žele da ostanu. To je fer."

'Ne volimo vas'

Stavovi Margarite Simonjan prema Zapadu najbolje oslikavaju njeni komentari iz najskorijeg intervjua za BBC, iz marta 2024, dok se Vladimir Putin pripremao da osigura peti mandat kao predsednik na naširoko osporenim izborima.

Upitana da li postoji ozbiljan protivkandidat, ona je odgovorila: „Da li stvarno postoji potreba za ozbiljnim protivnikom? Zašto? Jer mi nismo kao vi."

„I, iskreno, ne volimo vas baš."

Kremlj je reagovao na odluku Amerike da uvede sankcije na urednike i menadžere ruskih medija najavom da će uzvratiti sličnom merom.

„Isti odgovor nije moguć. U Americi ne postoji državna novinska agencija niti državna televizijska stanica", rekao je Dimitri Peskov, portparol Kremlja, za rusku novinsku agenciju RIA Novosti.

„Ali će svakako biti mera koje će ograničiti (rad) njihovih medija koji šire njihove informacije", rekao je Peskov.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]