Moj grad
Zajednička gradnja i prirodni raj: Kolibe uz Veliku Moravu (FOTO)
Foto: Biljana Marjanović
Oduvek je čovek voleo reku i težio da na razne načine provede vreme na njoj i njenim obalama. Čak i kad je reka značila preživljavanje celih porodica, kad se ribarilo, plovilo i od toga živelo, uvek je postojao i onaj momenat smirenosti i zadovoljstva koje reka pruža.
Na reku se beži od gradske gužve i svakodnevnih problema, pa nije ni čudo što su uz velikoplanjanske obale Velike Morave izgrađene kućice koje su često kompletno opremljene za udobno stanovanje u njima.
Ali, ako pođete par kilometara uzvodno i zađete u staroselski atar, nailazite na nešto drugačiji način gradnje – zajedničke kolibe koje grade prijatelji kako bi zajedno uživali u prirodi i druženju. Doduše, svaka od ovih građevina ima formalnog vlasnika po kome se i zove, ali sve su napravljene zajedničkim ulaganjem rada i sredstava i sve imaju samo osnovnu funkciju, da se sklonite od kiše i da u njima držite ono malo osnovnih potrepština koje su neophodne za boravak uz reku.
Na najlepšem mestu uz obalu, na čuvenoj Gornjokrajskoj krivini gde Morava pravi skoro pravougaonu okuku, prvu kolibu izgradili su sredinom devedesetih čika Rade, Radica, Žika, Ika i još par prijatelja, a koristili su je svi. U njoj i ispred nje su proslavljeni mnogi rođendani, rođenja i krštenja, Nove godine, organizovani prvomajski uranci, ispečena mnoga prasad i jagnjad, skuvane riblje čorbe i paprikaši od ribe upravo izvađene iz reke. Danas većina ovih ljudi nije više među nama, ali se o provodima i dogodovštinama u ovoj kolibi još priča.
Sledeća generacija pravila je kolibe po svom ukusu i potrebama. Neke se koriste često, neke su napuštene, ali se čini da polako nestaje onaj duh zajedništva koji je ovde godinama bio skoro opipljiv.
Staroseljac Goran Marjanović, veliki zaljubljenik i zaštitnik reke i prirode, izgradio je zadnjih godina sa bratom i prijateljima poslednju kolibu u nizu i svaki slobodan trenutak provodi „na kolibi“, kako se ovde kaže. Maksimalno se trudi da što manje remeti okolinu i da očuva prirodu. Kao pripadnik srednje generacije kaže da bi voleo da je više mladih koji bi slobodno vreme provodili u ovoj lepoti, ali da je to sve ređi slučaj. Pošto je i strastveni kuvar, Goran je ovde u avgustu organizovao prvu gulašijadu na kojoj je petnaestak ekipa raspalilo svoje kotliće, a veliki broj ljudi je ostao do kasno u noć uz gulaš, razgovor i pesmu. U oktobru planira kupusijadu, nada se velikom odazivu i možda nekoj novoj, mlađoj ekipi.
Inače, ovaj deo Morave je izuzetno bogat ribom tako da često dolaze pecaroši iz Plane, Smederevske Palanke, Kragujevca, Svilajnca, Jagodine. Reka je puna rakova, a od skoro su se naselili i dabrovi, što dovoljno govori o čistoći vode i nezagađenosti prirode.
Piše Bilja Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane
Gaga
12.9.2024. 22:38
Obale pored reka su privatizovane,tako da ribolovci,sa redovnim dozvolama za pecanje,dolaze u situaciju ,kada odu na pecanje,mogu samo da se zavuku u neko šipražje, Pošto vlasnici kucica,smatraju da su teren oko kucica doneli od kuće,i ne dozvoljavaju ,da im neko dolazi na NJIHOV teren,.Često se dešava da dođe i do verbalnih sukoba.Postoji zakonska odredba ,da ne može niko par metara od vode da prisvaja,TO IMA SAMO NA PAPIRU,Pa me zanima zašto KUPUJEMO DOZVOLE za pecanje ,kada smo uslovljeni gde možemo da pecamo.
Persa
13.9.2024. 12:12
Tako je i na moru a nekada smo ucili da su plaze JAVNO DOBRO! Tako i ceke i privatna lovista su nesto takodje krajne negativno za lovce pa ispada da ovi novi zakoni, pravila i preporuke ne valjaju nista, sve je nekad bolje bilo uredjeno i funkcionisali!