Zdravlje: Zašto se neki ljudi dobrovoljno prijavljuju da budu zaraženi bolestima

Testiranje novih metoda lečenja i vakcina može da potraje godinama, ako ne i decenijama, kako bi sa sakupilo dovoljno podataka, tako da naučnici pribegavaju kontroverznom pristupu koji podrazumeva namerno zaražavanje volontera smrtonosnim virusima, parazitima i bakterijama.

Bilo je neobično dobrovoljno se prijaviti za tako nešto.

Ali oni su došli - grupa mladih odraslih koji su čekali da ih napadnu komarci sa parazitom u sebi koji ubija više od 600.000 ljudi godišnje.

Grupa je pristala da učestvuje u medicinskom ispitivanju na Institutu Džener Univerziteta u Oksfordu, kako bi se testirala nova vakcina protiv malarije.

Ova vakcina - poznata kao „R21" - već je u ranim danima izazivala uzbuđenje među naučnicima.

Ispitivanje je održano 2017. godine, iako institut vrši slične eksperimente sa komarcima još od 2001. godine.

Svaki volonter je bio uveden u laboratoriju.

• Neuništivi, dosadni mali krvopija
• Tigrasti komarci šire denga groznicu u Evropi
• Raste rizik od bolesti koje prenose komarci u Evropi

Tu, na stolu, nalazila se mala posuda, otprilike oblika šolje za kafu, sa poklopcem od gaze na vrhu.

Unutra je bilo pet komaraca koji su zujali i bili uvezeni iz Severne Amerike, zaraženi parazitom malarije.

Volonter je trebalo da spusti ruku na vrh posude kako bi komarci mogli da se bace na posao - ujevši ga kroz poklopac i probivši kožu volontera.

I dok su insekti sisali krv njihovoj voljnoj žrtvi, pljuvačka koju su komarci koristili da spreče koagulaciju njihovog obroka mogla je u ranu da prenese parazita malarije.

Naučnici su se nadali da vakcina nudi volonterima dovoljno zaštite da spreči da se oni razbole od ove bolesti.

To je živopisan primer onoga što je zvanično poznato kao „testiranje ljudskih izazova" - eksperimenta u kom se volonter namerno izlaže bolesti.

Može da zvuči opasno, možda čak i nesmotreno, svesno izlagati osobu infekciji od koje ona može ozbiljno da se razboli.

Ali to je pristup koji je postao popularan poslednjih decenija u medicinskim istraživanjima.

I on je počeo da donosi rezultate, među kojima su neki od zapaženih medicinskih trijumfa.

Vakcina R21 kasnije se pokazala i do 80 odsto efikasnom u sprečavanju malarije, i postala je druga vakcina protiv malarije u istoriji koju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje za upotrebu.

Nedavno su prve doze vakcine date bebama u Obali Slonovače i Južnom Sudanu - u zemljama koje gube hiljade ljudi svake godine od malarije.

A to je bilo moguće - makar delimično, kažu naučnici - zbog volontera koji su dobrovoljno prislonili te posude pune komaraca uz svoje ruke.

„U proteklih 20 godina došlo je do neverovatne renesanse testiranja izazova", kaže Adrijan Hil, profesor vakcinologije i direktor Instituta Džener.

„Modeli izazova koriste se za sve, od gripa do kovida-19. To se zaista pokazalo prilično važnim."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Sada naučnici žele da namerno zaraze volontere sa sve više i više bolesti - u nadi da će stvoriti sve efikasnije vakcine i metode lečenja.

Patogeni kao što su zika,tifus, i kolera već su se koristili u testiranjima izazova.

Drugi virusi kao što je hepatitis C pominju se kao budući kandidati.

Iako ne postoji centralni registar za testiranja izazova, Hil procenjuje da su oni doprineli nastanku najmanje desetine vakcina u poslednje dve decenije.

Jedan sistemski pregled pronašao je 308 studija ljudskih izazova između 1980. i 2021. godine koji su izložili učesnike živim patogenima.

Zagovornici veruju da prednosti ovih studija umnogome nadmašuju rizike od njih, ako se izvedu u pravim uslovima.

Ali neka skorašnja ispitivanja pomerila su granicu medicinske etike - a nekolicina vrhunskih svetskih stručnjaka već oseća nelagodu u vezi sa brzinom kojom se izvode eksperimenti koji su se nekada smatrali tabuom.

Nemoguće je do kraja razumeti stalni osećaj nelagode koji neki osećaju u vezi sa testiranjem izazova a ne vratiti se unazad do nekih mračnijih trenutaka u medicinskoj istoriji.

Najozloglašeniji su eksperimenti koje su izvodili nacistički naučnici, u kojima su zatvorenicima koncentracionih logora na silu bili ubrizgavani tuberkuloza i drugi patogeni.

Manje poznata su dela američkih doktora u Gvatemali, koji su sredinom četrdesetih namerno zarazili 1.308 ljudi sifilisom i drugim seksualno prenosivim bolestima.

Ranih sedamdesetih, obelodanjeno je da su doktori u Državnoj školi Viloubruk u Njujorku tokom pedesetih i šezdesetih izložili više od 50 dece sa invaliditetom hepatitisu, sa ciljem pravljenja vakcine.

Među medicinskim istraživačima, „Viloubruk" je postao sinonim za sumnjivu naučnu etiku.

Ali eksperimenti u Viloubruku takođe su doprineli otkriću da postoji više od jednog patogena odgovornog za hepatitis.

Ipak, ovi primeri su svi doprineli otporu prema ideji namernog zaražavanja ljudi patogenima, kaže Danijel Sulmasi, direktor Instituta Kenedi za etiku na Univerzitetu Džordžtaun, koji je bio deo američke predsedničke komisije koja je istraživala ispitivanja sifilisa u Gvatemali.

Krajem šezdesetih i sedamdesetih, naučnici u zemljama sa visokim primanjima sastavili su skup smernica za medicinska ispitivanja koja su blagostanje volontera proglasili glavnim prioritetom.

Rezultat je bio da je testiranje izazova bilo mnogo teže izvesti.

Ali postepeno je naš pristup medicinskoj etici postao složeniji, i pred sve većim pretnjama od pandemija, naučnici su počeli još jednom da se okreću testiranjima ljudskih izazova.

Brzina je tu bila ključna motivacija.

Tokom tradicionalnog ispitivanja vakcina, volonteri dobijaju ili vakcinu ili placebo, a potom se od njih traži da žive normalno.

Nada je da će neki volonteri biti izloženi virusu tokom njihovih svakodnevnih aktivnosti, što će pružiti šansu da se testira efikasnost vakcina.

Ali to ume da bude surovo spor proces.

Za izradu prosečne vakcine protiv zarazne bolesti može da bude potrebno i više od 10 godina, uz potrošene desetine miliona američkih dolara, dok hiljade - ponekad milioni ­- ljudi nastavljaju da pate od tih bolesti.

Testiranje izazova odmah prelazi na stvar.

Ono eliminiše period „čekanja da bi se videlo šta se dešava" tako što vakcinisanog volontera direktno izlažu virusu.

„Vreme je bitno - ponekad zaista moramo da budemo mnogo brži", kaže Andrea Koks, profesorka medicine sa Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, u Merilendu.

Za nju, argumenti za testiranje izazova su jaki: štedi vreme, novac i, na kraju, ljudske živote.

A naročito je korisno kad se ima posla sa retkim patogenima kao što su salmonela i šigela, kaže ona, gde bi tradicionalno ispitivanje moglo da se oduži godinama jer naučnici moraju da čekaju da volonteri dođu u kontakt sa bolešću slučajno.

„To nije nešto što se dešava često i zato čekanje da se to desi zahteva veoma mnogo vremena", kaže ona.

Kad se uradi kako treba, testiranje izazova može takođe da posluži kao rani sistem upozorenja, kažu naučnici.

Ono omogućuje naučnicima da budu agilni, testirajući vakcinu na različitim tipovima ljudi i otkrivajući potencijalni nedostatak u hemiji vakcine.

Umesto toga, Koks kaže da vakcine povremeno prolaze kroz dečje bolesti kad prvi put budu puštene u promet - i mnogo je bolje te probleme otkriti u udobnosti naučne laboratorije, gde je lečenje lako dostupno.

Ona daje primer vakcine dengvaksija, koju je davala filipinska vlada od 2016. godine da bi zaštitila ljude od groznice denga, virusa nastalog od komarca koji ubija hiljade ljudi svake godine.

Vakcinu je dobilo 800.000 dece na Filipinima.

Ali istraživači su primetili jedan problem: dok je vakcina radila dobro za decu koja su već preležala dengu, potencijalno je bila opasna za decu koja prethodno nisu bila zaražena.

Godine 2017, Svetska zdravstvena organizacija promenila je vlastite smernice, predloživši da se dengavaksija ne daje osobama koje prethodno nisu bile zaražene virusom denge.

Ovo je upravo ona vrsta zabrinjavajućeg detalja koji bi studija izazova mogla da spazi mnogo ranije, kaže Koks.

Da je dengvaksija bila prvo testirana u studiji izazova, kaže ona, istraživači bi mogli da prouče kako vakcina i virus reaguju u telima različitih pacijenata - među njima i kod onih koji su već bili zaraženi dengom i onima koji nisu.

„Otkrivanje da vakcina pravi probleme u okruženju u kom postoji intenzivno posmatranje a medicinska nega je lako dostupna bolje je nego da se to otkrije u delu sveta sa ograničenim resursima", kaže Koks.

Kad se raspravlja o testiranju izazova, naučnici odavno govore o potrebi za pouzdanim lečenjem u slučaju da nešto pođe po zlu.

• Komarcima se otvorio apetit: Zika virus i denga groznica čine miris ljudi primamljivijim
• Zika virus preti - koliko smo blizu novoj epidemiji
• Komarci sa „čudesnom" bakterijom oružje u borbi protiv denga groznice

Institut Džener je otpočeo svesno izlaganje ljudi malariji 2001. godine, u trenutku kada su već postojali efikasne anti-malarijske metode lečenja za ovu bolest.

A istraživači sa ovog instituta vode računa da koriste soj malarije koji je izuzetno osetljiv na lečenje lekovima, zbog sve većeg rasta rezistencije na lekove kod ovog parazita u mnogim delovima sveta.

Ali neki naučnici se brinu da etička crvena linija postaje zamagljena jednom kad počnu da se koriste bolesti bez dostupnih metoda lečenja.

Godine 2022, istraživači u SAD zarazili su 20 zdravih žena sa dva soja virusa zika, od kojih nijedna nije bila trudna ili dojila u sklopu testiranja koje zaražava sličan broj muškaraca ovim virusom.

Zika izaziva blage simptome kod većine odraslih, ali može da izazove defekte kod beba rođenih od roditelja zaraženih tokom trudnoće.

U retkim slučajevima, on je takođe povezan sa neurološkim problemima kod odraslih.

Ne postoji lek za ovaj virus.

Žene su bile testirane na trudnoću nekoliko puta pre ispitivanja i zamoljene da koriste kontracepciju dva meseca nakon toga.

Iako rezultati tek treba da budu objavljeni, sve žene koje su primile virus su se njime i zarazile, a većina je dobila simptome kao što su osip i bol u zglobovim tokom perioda karantina, prema detaljima iznetim na medicinskoj konferenciji 2023. godine.

Bez postojanja leka za virus zika, pogođene oblasti moraju da pribegnu merama kontrole komaraca koji ga nose

Studija bi mogla da posluži kao obrazac za veće testiranje izazova na ziku, prema njenoj koautorki Ani Darbin, specijalistkinji za zarazne bolesti u Školi za javno zdravlje Blumberg na Univerzitetu Džons Hopkins.

Istraživači sada regrutuju za ispitivanje koje će testirati koliko je efikasna vakcina protiv denge prilikom zaštite ljudi kad su namerno zaraženi virusom zika.

Možda kontroverznija kad se imaju u vidu doživotne posledice bolesti, testiranja izazova koja koriste HIV takođe su bila predmet diskusije - doduše, krajnje hipotetičke.

Realističnija je, međutim, mogućnost testiranja izazova za hepatitis C - virus koji je obično, ali ne uvek, izlečiv.

Hronične infekcije virusom mogu da izazovu cirozu, otkazivanje jetre i smrt, ukoliko se ne leče.

Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu, na primer, obezbedili su finansije za testiranje potencijalne vakcine protiv hepatitisa C uz pomoć testiranja izazova.

Koks takođe predlaže testiranje izazova sa ovim virusom nakon njenog neprijatnog iskustva sa tradicionalnim ispitivanjem vakcine protiv hepatitisa C 2012. godine.

Ona kaže da je ono potrajao šest godina i na kraju nije uspelo - što je bio razočaravajući i emotivni proces zbog koga su milioni ljudi iz čitavog sveta u međuvremenu podlegli bolesti.

A testiranje izazova bi bilo mnogo brže, tvrdi ona.

Ona predlaže regrutovanje potpuno informisanih odraslih volontera, koji bi svojevoljno pristali da učestvuju, ali bi bili i plaćeni za utrošeno vreme.

Nakon što su vakcinisani, oni bi bili namerno izloženi virusu a potom nadgledani tokom nekoliko nedelja ili meseci.

Oni koji se ne oslobode virusa dobili bi antivirusne lekove.

Ali čak i uz stroge bezbednosne mere, nesreće se dešavaju.

• Jezivi nacistički eksperimenti i otkrića koja se i danas koriste
• Svetski dan borbe protiv malarije: Ubod koji može da košta života
• Kratka istorija vakcina
• Kako su masovne vakcinacije pomogle da se promeni svet

Godine 2012, jedan volonter sa Instituta Džener nije se pojavio na obaveznom medicinskom pregledu, sedam dana nakon što je bio zaražen malarijom, kaže Hil.

Nije pronađen nedelju dana.

Volonter je na kraju bio dobro, a incident je bio prijavljen etičkoj komisiji.

Ali posledice su mogle biti mnogo ozbiljnije.

A upravo je brzina kojom se vrši testiranje izazova ono što unosi nervozu nekim naučnicima, poput Elenor Rajli, profesorke emerite infekcije i imunologije na britanskom Univerzitetu u Edinburgu.

„Za bolesti koje imaju potencijal da izazovu veoma tešku bolest i gde nemamo lek koji će zaustaviti organizam, mislim da ravnoteža postaje mnogo, mnogo teža."

„Tamo gde postoji rizik da će jedan na 1.000 ljudi umreti, na primer, morate da me ubedite da imate nešto što ne mogu da saznam na neki drugi način."

I spisak patogena koji se koriste takođe će rasti - među njima i neki koji su opasni i neizlečivi

Drugi etičari nisu toliko zabrinuti.

Artur Kaplan, profesor bioetike u Grosmanovoj školi medicine na Njujorškom univerzitetu, misli da je ideja da testiranje izazova treba da se radi samo sa izlečivim bolestima „lažna moralnost".

„Altruizam i želja da se pomogne drugima je veoma legitiman razlog za želju da se učestvuje u tim istraživanjima", kaže on.

On ukazuje na eksperimente koji se izvode kao podrška istraživanju svemira.

Na tim ispitivanjima, od volontera se traži da leže na krevetu koji se naginje unazad i izaziva da se krv sliva u mozak, kako bi oponašao efekte miktrogravitacije.

Često volonteri dobijaju vrlo malo naknade za učestvovanje u tim ispitivanjima, kaže on; oni to naprosto rade za javno dobro.

„Dakle, presedan za korišćenje ljudi u studijama koji se dobrovoljno prijave da se izlože riziku bez naknade postoji", kaže on.

Sva ova pitanja izbila su u prvi plan 2021. godine, kad je Imperijalni koledž u Londonu obelodanio prvu svetsku studiju izazova za kovid-19.

Ona je bila dočekana sa velikim uzbuđenjem, naročito kod 1DaySooner, američke aktivističke grupe osnovane u martu 2020. godine kao reakciju na pandemiju kovida-19 kako bi se tražilo više testiranja izazova i pomoglo sa regrutacijom ljudi za njih.

Studija je pružila korisne uvide u to zašto neki ljudi uspevaju da izbegnu da se razbole iako su se zarazili.

Ona je pokazala da su oni imali lokalizovanu imunu reakciju u sluzokoži nosa koja je sprečavala da se virus zapati u njihovom telu.

Ali je studija takođe izazvala i kontroverzu.

Za kovid-19 nema leka i on ima nepredvidivo dugoročne efekte.

Trideset šest odraslih osoba bilo je izloženo virusu putem tečnosti nakapane u njihov nos i smeštenih u karantin na 14 dana u londonskoj bolnici.

„Videli smo da su volonteri imali mnogo virusa koji su se razmnožavali u njihovom nosu i grlu, i ostali su zarazni 10 dana", kaže koaturoka studije Anika Singanajagam, klinička predavačica na Imperijalnom koledžu u Londonu.

To je takođe pomoglo da se dokaže tačnost testova lateralnog protoka - brzih testova na kovid koji se lako koriste i rutinski su se upotrebljavali kod kuće u mnogim zemljama u ono vreme.

Ali Sulmasi, sa Kenedijevog instituta za etiku na Univerzitetu u Džordžtaunu, misli da Imperijalna studija ljudskih izazova nije prošla etičku probu.

„Nije se saznalo mnogo toga iz nje što nije moglo da se sazna iz alternativa", kaže on.

„Kovid je bio nešto novo. Nisu znali mnogo o dugoročnim posledicama."

On ističe da je nekoliko vakcina protiv kovida-19 već bilo odobreno u vreme kad je ispitivanje započelo - smanjivši potrebu za nepotrebnim rizikovanjem.

U pisanom saopštenju, Imperijalni koledž iz Londona rekao je da je remdesivir - antivirusni lek koji može da smanji rizik od teškog oblika bolesti kod pacijenata zaraženih kovidom-19 - bio dostupan tokom čitave studije za svakog volontera kojem je bilo lošije nego što se očekivalo.

„Kad je studija bila etički odobrena, pandemija je već trajala godinu dana", kaže portparol.

„U to vreme je već bilo dostupno mnogo informacija o bolesti kod mladih zdravih odraslih osoba koje su pokazivale veoma mali rizik od teške bolesti u ovoj grupi."

Oni su dodali da je studija „pružila obilje granularnih podataka o infekciji od kovida-19 koji ne bi bili mogući kod drugih tipova ispitivanja."

U međuvremenu, druga testiranja izazova na kovid-19 samo su nastavila da se množe.

Istraživači sa oksfordskog Dženerovog instituta trenutno vrše ispitivanja na pacijentima u kojima će biti zaraženi volonteri koji su vakcinisani protiv kovida-19 sa omikron BA.5 podvarijantom.

Cilj je da se bolje razume kako vakcine imaju interakciju sa podvarijantama virusa.

Učesnicima će biti isplaćeno 6.400 dolara za njihovo utrošeno vreme i troškove puta.

Kliničari su namerno zarazili mali broj zdravih mladih ljudi kovidom-19 u studiji da bi bolje razumeli virus

Pitanje plaćanja, međutim, predstavlja još jednu problematičnu tačku.

Etička komisija u zemljama sa visokim primanjima generalno preporučuje da se volonteri kompenzuju za utrošeno vreme, ali da isplata ne bi smela da bude dovoljno visoka da služi kao finansijski podstrek sama po sebi.

Ovo je delikatna ravnoteža osmišljena da osigura da se volonteri prijavljuju iz pravih razloga (kao što je ljubav prema medicini kao nauci ili prosto iz altruizma), umesto zato što je im je potrebna brza zarada.

Ipak, Rajli je iznenađena koliko mnogo ljudi se prijavljuje za testiranje izazova na koleru, od koje volonteri mogu da dobiju težak oblik dijareje.

Ona se pita da li novac ipak igra neku ulogu.

„Srećna sam što imam dovoljno novca za život", kaže ona.

„Ne biste me naterali da se prijavim na testiranje kolere ni za 6.500 ili 13.000 dolara. Ali nekom drugom ta suma možda može da promeni život."

Šon Kazins, 33-godišnji kurir dostave u Sautemptonu, u Velikoj Britaniji, bio je plaćen više od 14.000 dolara za učešće u tri testiranja izazova između 2014. i 2020. godine.

Na dva je bio zaražen influencom, dok je na trećoj to bio respiratorni sincicijalni virus (RSV).

Ali on tvrdi da bi se prijavio i bez novca.

„Bilo je to samo nešto novo što sam želeo da probam. Želeo sam da izdvojim vreme i pomognem čovečanstvu koliko mogu", kaže on.

Naučnici se slažu oko jedne stvari: veća je verovatnoća da ćemo u budućnosti sretati više testiranja izazova nego manje.

Spisak patogena koji će se koristiti takođe će rasti - među njima i neki koji su opasni i neizlečivi.

Neki naučnici, poput Sulmasija, zbog toga imaju osećaj anksioznosti kog je teško osloboditi se.

„Mislim da ćemo nastaviti da pomeramo granice i da će to stati tek kad neko bude bio povređen", kaže on.

Ali drugi predviđaju ogromnu medicinsku priliku.

Sa pravim kontrolama na snazi, kažu oni, testiranja izazova bi mogla da dovedu do bržeg i boljeg nastanka vakcina za bolesti koja opsedaju čovečanstvo vekovima.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]