Ko u Srbiji ima pravo na nacionalnu penziju

Srpska strelkinja Ivana Maksimović te 2012. godine u Londonu nije osvojila samo srebrnu olimpijsku medalju, već je „upucala" i nacionalnu penziju.

Kada napuni 40 godina moći će da se prijavi Ministarstvu za sport i svakog meseca do kraja života, na račun će joj stizati dve i po prosečne srpske plate.

Nacionalne penzije u Srbiji dobijaju zaslužni sportisti i osvajači medalja na osnovu Zakona o sportu.

Ukoliko bude želeo, novac će moći da prima i srpski teniser Novak Đoković, koji je ispunio uslov još pre 16 godina osvojivši bronzu na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Za razliku od sportista koji penziju mogu da osvoje na takmičenjima, iz državnog budžeta se od 2006. godine umetnicima dodeljuju priznanja za vrhunski doprinos u kulturi, kolokvijalno nazvanih 'nacionalne penzije', na osnovu odluke Ministarstva kulture.

• „Kad je beg bio cicija": Kolike su novčane nagrade za osvojene olimpijske medalje
• Sija kao zlato: Košarkaši Srbije nadigrali Nemce u borbi za olimpijsku bronzu, Jokić ušao u istoriju
• Olimpijski pregled, 14. dan: Srebro za Srbiju u tekvondou, Balkan odlučuje o zlatu u finalu vaterpola

Iznosi se, međutim, drastično razlikuju.

Sportisti, u zavisnosti od medalje i takmičenja mesečno mogu da primaju od 100.000 do 300.000 dinara.

Dobitnicima priznanja u kulturi, uz redovnu penziju, svakog meseca na račun legne oko 73.000 dinara.

Inače, prosečna penzija u Srbiji u julu iznosila je 45.709 dinara, podaci su Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Nacionalnu penziju u Srbiji trenutno prima 571 sportista, navode iz Ministarstva sporta u pisanom odgovoru BBC-ju na srpskom.

Ministarstvo kulture nije odgovorilo na pitanja BBC o kriterijumima za dobijanje nacionalnih penzija, ko odlučuje o njima i o broju onih koji je primaju.

Glumac Voja Brajović, pod čijim je ministarskim mandatom ustanovljeno ovo državno priznanje, nije saglasan što je trenutno ograničen broj umetnika koji može da je dobije.

„To treba da bude posebno priznanje kojim se država odužuje značajnim umetnicima za doprinos kulturnom razvoju, bez obzira na nacionalnost, religiju ili političko uverenje", kaže Brajović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Za kulturu manje para

Odluka o posebnom priznanju umetnicima obustavljena je 2013. u vreme kada je na čelu Ministarstva kulture bio Ivan Tasovac, a ponovo je oživela 2021., na predlog tadašnje ministarke Maje Gojković.

Država je tada ograničila da ovo priznanje može da dobije do 20 umetnika godišnje.

Samo reprezentativna udruženja umetnika, među kojima su razna koja okupljaju pisce, slikare, muzičare, glumce, mogu da predlože kandidate, a Ministarstvo kulture donosi konačnu odluku ko dobija ovo priznanje, odnosno 'nacionalnu penziju'.

Umetnik koji je dobije ima pravo na doživotno mesečno primanje u visini jedne prosečne neto zarade, od trenutka kada ode u starosnu penziju.

„Nije to socijalna pomoć za umetnike, niti su kriterijumi socijalni, već je priznanje za vrhunski doprinos kulturi.

„Penzije u kulturi su mizerne, da je sramota i pominjati. Posebna nepravda je ograničen broj, jer ako je neko zaslužio, prema zadatim kriterijumima, treba i da dobije ovo posebno priznanje", kaže Brajović

Može da se dogodi i da niko ne zasluži ili da ih je 30, dodaje.

„Trudio sam se da taj san pretvorim u javu, ali to što je postao ružan san, to je druga priča", govori Brajović.

Ima i onih koji su ovo priznanje odbili.

Među njima je srpski književnik Matija Bećković.

„Uz redovnu penziju primam i takozvani akademski dodatak Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Moje kolege iz odeljenja za književnost u SANU i ja nismo hteli to da prihvatimo.

„Nije u redu da primam i taj novac", govori Bećković za BBC na srpskom.

Kako je u regionu

Osvajači sportskih medalja na najprestižnijim takmičenjima u Hrvatskoj takođe imaju pravo na doživotnu naknadu.

Oni mogu da podnesu zahtev sa 45 godina, a iznosi su različiti u zavisnosti od odličja koje donesu kući.

I Crna Gora izdvaja novac za vrhunske sportiste, a oni mogu već sa 35 godina da ostvare pravo na doživotnu penziju.

U skladu sa Zakonom o sportu one iznose jednu ili dve prosečne neto zarade u Crnoj Gori.

Najkomplikovanija situacija je u Bosni i Hercegovini.

Na nivou države ne postoje ova doživotna primanja, već posebno izdvajaju novac Republika Srpska, jedan od dva entiteta u BiH i pojedini kantoni.

Koliki je iznos sportske nacionalne penzije:

• Za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama, i Šahovskoj olimpijadi sportista dobija tri prosečne neto zarade.
• Srebro na olimpijskim i paraolimpijskim igrama vredi dve i po prosečne neto plate, koliko se dobija i za zlato na svetskom prvenstvu ili osvojeni FED ili Dejvis kup.
• Olimpijska bronza i zlato na evropskim takmičenjima sportistima donose svakog meseca dve prosečne plate.
• Bronza na evropskom prvenstvu donosi jednu prosečnu platu.

Izvor: Ministarstvo sporta Srbije

Sportske karijere kratko traju

Nacionalnu penziju sportisti mogu da dobiju kao reprezentativci Srbije kada osvoje medalju na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, Šahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima u olimpijskim disciplinama, navode u Ministarstvu sporta Srbije.

Doživotno mesečno primanje imaju i srpski finalisti teniskih Dejvis i FED kupa.

Tačan broj osvajača medalja, koji imaju pravo na nacionalnu penziju, Ministarstvo sporta nema, jer im sportisti podnose zahtev tek kad napune 40 godina i samo ako to žele, objašnjavaju.

Dok Ivana Maksimović Anđušić ima fakultetsko obrazovanje, mnogi sportisti po završetku profesionalne karijeru nemaju završenu neku višu školu, a ni radno iskustvo da bi se kasnije negde zaposlili i izdržavali porodicu.

„Većina sportista rano počinje da trenira na profesionalnom nivou.

„Da bi ostvarivali dobre rezultate, nekako se sportu uvek daje prednost u odnosu na obrazovanje", kaže Maksimović Anđušić za BBC na srpskom.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]