Društvo

Nastavu delimično ili potpuno obustavilo polovina „osmoletki“, još četvrtina skratila časove: Šta prosvetari zahtevaju?

FOTO: S. Lisac

FOTO: S. Lisac

Prosvetni radnici održali su proteste širom Srbije i tome iskazali nezadovoljstvo prosvetnim sistemom i ponovili svoje zahteve Vladi Srbije.

Prema podacima dobijenih od svih školskih uprava, od ukupno 1.294 osnovne škole, nastavu je juče delimično ili potpuno obustavilo 674 obrazovne institucije, dok su časovi bili skraćeni u još 339 osnovnih škola, prenosi Nova ekonomija. 

Konkretno, do 30 odsto nastavnika je obustavilo radu u 133 škole, u 97 škola nastavu nije održalo od 30 do 70 odsto nastavnika, a u 444 osnovne škole nastavu je obustavilo više od 70 odsto nastavnika, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Pored toga, od ukupno 478 srednjih škola u Srbiji, deo nastavnog kadra nije radio u 282 njih (skoro 60 odsto), ukazuju podaci ministarstva. 

U 173 njih je nastavu obustavilo više od 70 odsto nastavnika, u 40 škola nastavu nije držalo od 30 do 70 odsto nastavnika, a u 69 srednjih škola nastavu je obustavilo do 30 odsto predavača. Dodatno, časovi su skraćeni u 125 srednjih škola, navelo je Ministarstvo prosvete.

Prosvetni radnici održali su proteste širom Srbije i time iskazali nezadovoljstvo prosvetnim sistemom i ponovili svoje zahteve Vladi Srbije.

Deo njih je danas tačno u 12 časova izašao na ulice, neki od nih su obustavili rad u potpunosti, neki su samo skratili svoje časove.

U obustavi rada u školama učestvovali su prosvetni radnici koji su članovi reprezentativnih sindikata, odnosno Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, GSPRS NEZAVISNOST i Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Zbog čega protestuju prosvetari?
Oni zahtevaju od Vlade Srbije da se predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika nađu na javnoj raspravi i da budu usvojene u Skupštini Srbije po hitnom postupku.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić rekla je nedavno za Novu ekonomiju da je pitanje da li će se izmenama krivičnog zakonika rešiti problemi u školama kao što su napadi na nastavnike.

Sindikati pored ovoga zahtevaju i da se početna plata nastavnika, odnosno zaposleniog sa sedmim stepenom stručne spreme, u januaru 2025. godine godine izjednači sa prosečnom zaradom u Srbiji, kao i da povećanje treba da bude u jednakom procentu za sve zaposlene u prosveti.

Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je pre pet dana nakon sastanka sa sindikatima da je postignut dogovor u vezi sa ispunjenjem obaveza o poboljšanju materijalnog statusa nastavnika, što su sindikati demantovali.

On je tada na sastanku sa predstavnicima sindikata prosvete rekao da će povećanje plata nastavnog osoblja u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru biti 50 odsto, što će doprineti da početna plata u prosveti iznosi 94 odsto prosečne zarade u Srbiji.

Dodao je i da je Vlada Serbije u fokus stavila poboljšanje materijalnog položaja nastavnog osoblja, kome će od 1. januara 2025. godine plate biti povećane 12 odsto, dok će plate za nenastavno osoblje biti veće osam odsto, kao i ostalim zaposlenima u javnom sektoru.

U odluci koju su doneli 5. septembra a koja se odnosi na današnji štrajk, sindikati zahtevaju da se do kraja ove godine uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima izvrši izmena Uredbe o koeficijentoma za obračun  i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, kao i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Ilić podsetila je da su sindikati prošle godine u oktobru potpisali sa Vladom Srbije protokol koji je predvideo stavke koje se tiču poboljšanja i materijalnog položaja nastavnika u prosveti.

Tako im je rečeno da će u januaru 2025. godine početnička plata nastavnika biti izjednačena sa republičkim prosekom plate (nešto više od 86.000 dinara).