Moj grad
Trodnevna avantura: Izviđački Epik kamp
Foto: Izviđači Velika Plana
U velikom dvorištu iza Doma omladine u Velikoj Plani 8. septembra, svečanim podizanjem zastave, otvoren je trodnevni izviđački EPIK KAMP. Namenjen deci od 11 do 13 godina, naravno dozvoljavali su se i mali izuzeci, kamp je okupio one koji su već članovi odreda, ali i decu koja bi da probaju izviđački život i odluče da li žele da se pridruže odredu.
Učile su se razne veštine – igre upoznavanja, orijentacija u prirodi, brzo paljenje i gašenje vatre, bezbedno korišćenje sekire i noža, izviđački govor rukama, prva pomoć. Organizovana je akcija ILEGALAC, a takođe i takozvano polaganje veštarstva: samovanje, ćutanje i gladovanje. Išlo se u posetu planjanskim vatrogascima. Trećeg, poslednjeg dana kampa padala je jaka kiša, ali to uopšte nije smetalo ni starim članovima ni onima što prvi put kampuju, niti ih je sprečilo da sprovedu sve planirane aktivnosti. Svake večeri učesnici su sami organizovali kulturno-zabavni program, a poslednje večeri priređen je program i druženje za ostale članove odreda i roditelje.
Organizator ovog kampa je Odred izviđača „10. Oktobar“ Velika Plana, a mi smo razgovarali sa Gabrijelom Rankovićem, starešinom Odreda, od koga smo čuli da je ovo udruženje osnovano još 1957. godine i najstarije je registrovano pravno lice u Plani koje radi bez prekida. Broj članova se menjao, danas su to, uz par veterana, najviše mladi koje ovakvim kampovima i drugim akcijama Odred animira, ali u zlatna vremena svaki deseti stanovnik naše opštine bio je stalni ili povremeni izviđač.
„Naravno, govorimo o sedamdesetim i osamdesetim godinama kada je svaka mesna zajednica praktično imala svoj odred, a u to vreme biti izviđač je nešto značilo, a i garantovalo je dobro druženje i lepo provedeno vreme“.
Gabrijel je starešina Odreda od 2009. godine i kaže da je broj članova u tom periodu uvek oko 40 – neko ode, neko nov dođe, ali ta cifra se ustalila kao standardna sve ove godine. Taj broj je i uslov da budu registrovani u Savezu izviđača Srbije. Koriste prostorije u podrumu Doma omladine koje su potpuno sami i svojim sredstvima doveli u upotrebno stanje.
„Daleko je od sjajnog, ali nam znači da imamo svoj kutak. Inače, većina nas radi i ima porodice, tako da je jasno da nas samo entuzijazam i ljubav prema izviđaštvu teraju da idemo dalje, pogotovu što smo svi mi volonteri.“
Da li mladi rado idu u izviđače? Gabrijel kaže – zavisi kako ih usmeravate.
„Činjenica je da roditelji radije usmeravaju decu na sportove koji su popularni, tako da je potrebna dobro osmišljena i podsticajna akcija da privučemo nove članove. Ovaj kamp, pored toga što smo se spremali za obeležavanje Dana zastave i proboja Solunskog fronta, imao je za cilj i da privuče novu decu, da prosto vide kako izgleda biti izviđač. Ne znam da li su svi baš rado došli, neki su se premišljali, ali znam da su svi otišli sa kampa puni utisaka i svi do jednog pitali kad se okupljamo ponovo. Čak nije bio problem ni to što su telefone mogli da koriste samo u pauzi posle ručka na pola sata, i mogu vam reći da niko u ova tri dana nije prekršio to pravilo. Kažu da im nije telefon ni pao na pamet“.
Inače, jedna od izviđačkih metoda je i korišćenje simboličkog okvira (teme). Na ovom kampu simbolički okvir su bili tribali zato što su, po starom verovanju, na ovom prostoru nekada živela tri plemena koja su živela svako za sebe i imala svoja obeležja, tribale, ali su se udruživali pred bilo kojom opasnošću i tako postajali nepobedivi. Deci se to jako svidelo, napravili su štitove sa raznim simbolima i iskoristili ovu priču na druženju sa roditeljima i gostima posle spuštanja zastave.
Lepa priča i lepo družanje uz savladavanje veština koje svako treba da zna. Proverite sa svojom decom, možda bi voleli da budu izviđači ali ne znaju da to uopšte postoji, ili ne znaju šta se to tamo radi. Objasnite im, od izviđaštva mogu da imaju samo korist.
Piše Biljana Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane
Aleksa
19.9.2024. 18:50
Jako dobra i zdrava aktivnost. Pomaže da deca nauče normalne stvari koje će im trebati u životu, a većini je potpuno nepoznato (da založe vatru, spreme sebi obrok, naprave zaklon, sklope i rasklope nešto (šator)), i mnogo toga što je nepoznato današnjoj deci.