Desetine svetskih vođa očekuju se na godišnjem zasedanju UN

"Od Bliskog istoka do Sudana, u Ukrajini i dalje vidimo metke i bombe kako kasape i ubijaju, kako se gomilaju tela, stanovništvo je traumatizovano, zgrade u ruševinama", rekao je pre nekoliko dana generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Iako je zabrinut zbog regionalnih eskalacija rata u Gazi ili nuklearnog rizika vezanog za rusku invaziju Ukrajine on ocenjuje da svet uprkos svojim podelama može da "izbegne da ide ka trećem svetskom ratu".

Američka ambasadorka pri UN Linda Tomas Grinfild rekla je da ovo važno okupljanje za međunarodnu diplomatiju ne može da se odvija u kritičnijem trenutku, nabrajajući dugi spisak sukoba,nasilja i humanitarnih kriza - Gazu, Ukrajinu, Sudan, Haiti, Mjanmar.

"Naspram svih tih izazova lako je zapasti u cinizam, ostati bez nade i odustati od demokratije ali ne smemo to sebi dozvoliti", rekla je američka ambasadorka.

Ipak malo je verovatno da će ovaj veliki skup dovesti do konkretnih rezultata za milione civila koji plaćaju najtežu cenu, piše Frans pres.

Najavljeno je da dolazi izraelski premijer Benjamin Netanjahu, predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas, novi predsednik Irana Masud Pezeškijan.

"Gaza će očigledno biti najistaknutiji sukob o kome će vođe raspravljati#, komentarisao je Ričard Govan iz Međunarodnekrizne grupe ali i dodao da ne veruje da će to napriviti neku razliku na terenu.

Rat je počeo napadom palestinskog Hamasa na izraelsko tlo 7. oktobra 2023. godine kada je ubijeno 1.205 ljudi, prema računici agencije Frans pres na osnovu zvaničnih podataka. Više od 41.000 Palestiunaca ubijeno je u izraelskoj vojnoj kampanji preduzetoj kao odmazda u pojasu Gaze, prema podacima ministarstva zdravlja vlade Hamasa u Gazi.

Na vrhuncu su strahovanja o proširenju rata na Liban posle serije eksplozija ove nedelje na komunikacionim uređajima pripadnika libanskog Hezbolaha, koga podržava Iran i koji je saveznik Hamasa.

Iako kao i protekllih godina neće prisustvovati ruski i kineski predsednici dug je spisak vođa koji će doći u sedište UN u Njujorku - predsednik SAD Džo Bajden, Francuske Emanuel Makron, premijer Britanije Kir Starmer, Indije Narendra Modi, brazilski predsednik Injacio Lula da Silva kao i ukrajinski Volodimir Zelenski.

Slovenija koja predsedava Savetom bezbednosti u septembru nije predvidela ništa posebno , ali sastanak Saveta bezbednosti na visokom nivou predviđen je za utorak u prisustvu Volodimira Zelenskog, na zahtev Ukrajinaca.

Pre uobičajenih govora na podijumu Generalne skupštine od utorka u okviru Generalne debate, ova diplomatska nedelja se otvara u nedelju i pondeljak "Samitom budućnosti".

Tada 193 zemlje članice svetske organizacije treba da usvoje "Pakt za budućnost" koji treba da ojača međunarodne alatke za suočavanje sa pretnjama 21. veka, od razmatranja značaja multilateralizma i povelje UN do reforme međunarodnih finansijskih institucija, razvoja i veštačke inteligencije.

Ali posle "intenzivnih" pregovora koji još nisu sasvim završeni, diplomate i posmatrači primečuju zabrinjavajući nedostatak ambicije.

"Jedan od rizika, i to je više nego rizik, je da ovaj samit budućnosti više liči na samit prošlosti, ili u najbolju ruku samit sadašnjosti", ironično je primetio jedan diplomata.