Pištalo: Mladi nemaju kondiciju da čitaju, ali knjige iz naših života ne mogu nestati

„Čita se manje. Ja znam, moji studenti na obe strane okeana čitaju manje, i meni se činilo da nisu u stanju da pročitaju veliki deo onih dela iz lektire. Očekivati danas da neko pročita Rat i mir to je… Prosto vam neće pročitati. Vi možete da ih mučite, da im date jedinicu, oni vam opet neće pročitati“, rekao je Pištalo u intervjuu makedonskoj Televiziji Telma (youtube.com/watch?v=ig5NbKNzIlg&t=229s).

„Ja nemam kondiciju da trčim maraton i možete da tražite od mene da trčim maraton koliko hoćete, ja ne mogu ni polumaraton da istrčim. E, tako ta deca i ti mladi ljudi jednostavno nemeju kondiciju da čitaju velike knjige“, rekao je Pištalo koji je i direktor Narodne biblioteke Srbije.

Istakao je da „misli da knjige, uprkos svim problemima, ne mogu nestati iz života ljudi.

„Jer u njima su priče, a čovek bez priča nije čovek“, rekao je  Pištalo.

„Priče koliko i institucije grade društvo. Društva imaju priče o sebi. Ljudi imaju priče o sebi. Prosto, na njima je baziran smisao ljudskog života, a bez toga jednostavno ne može da se postoji. Tako da mislim da priče kao bubašvabe mogu da prežive svaki problem i svaku tragediju, jer, prosto –  priče smo mi“, rekao je Pištalo.

Podsetio je da je neko rekao „da danas novine ne pišu o stvarnosti“ i da, ako neko hoće da čita o stvarnim problemima današnjice,  treba da čita literaturu.

To je, ocenio je Pištalo, intiman proces,  a korišćenje živih reči koje su sklopljene na originalan način je, kako je rekao, na neki način – po sebi revolucionaran ćin.

„To je po sebi akt pobune, jer kao što znamo, Brodski je govorio da politika pokazuje kako reči mogu biti prazne, a poezija kako (mogu biti) pune i značajne. Pa nas podseti, pa se prosto začudimo, bože moj. Napune nam se oči suzama, zar reči mogu da budu i ovo. Mogu da budu i to. I to je samo po sebi akt pobune, i to je najvažniji zadatak literature“, rekao je Pištalo.

Vladimiru Pištalu prošle nedelje je u Skoplju dodeljena Nagrada “Prozart” Međunarodnog literarnog festivala “PRO-ZA Balkan” za autorski doprinos razvoju književnosti na Balkanu.