Svetski dan kontracepcije: Kakva je statistika u Srbiji?

Univerzalni pristup uslugama koje se odnose na seksualnu i reproduktivnu zdravstvenu zaštitu uključujući planiranje porodice, informisanje i obrazovanje, kao i integraciju reproduktivnog zdravlja u nacionalne strategije i programe, prepoznati su u Agendi održivog razvoja kroz ciljeve vezane za zdravlje (cilj 3) i ciljeve vezane za rodnu ravnopravnost (cilj 5).

Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva neželjene posledice po njihovo zdravlje, navodi Zavod za javno zdravlje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije, kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije.

Savremene metode kontracepcije obuhvataju: kombinovanu hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo-injekcija), progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo-injekcija i implanata), intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom), barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa), spermicide, voljnu sterilizaciju žene i muškarca i hitnu kontracepciju.

Tradicionalni metodi kontracepcije su: apstinencija, metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi), metod prekinutog snošaja (coitusa interruptusa) i metod laktacione amenoreje.

U Republici Srbiji pretežno se primenjuju tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti česta su suočavnja sa neželjenom trudnoćom i pribegave indukovanom abortusu.

Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovnika Srbije, sprovedenog od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 2019. godine dve petine žena uzrasta od 15 do 49 godina (40,4%), koje su bile seksualno aktivne u posmatranom periodu koristila je neko od kontraceptivnih sredstava ili metoda (pilula, intrauterina spirala, hormonska injekcija, hormonski implantat, dijafragma, pena ili gel, ženski ili muški kondom, ženska ili muška sterilizacija).

Nepouzdane metode kontracepcije (koje podrazumevaju neplodne dane, prekinut odnos, pilule za „dan posle“) je koristilo 17,1% žena uzrasta od 15 do 49 godina. Žene uzrasta od 15 do 34 godine su značajno ređe koristile nepouzdane metode kontracepcije.