Moj grad

Od DNK analitičara do mame: Inspirativna priča Lene Platanić Arizanović

FOTO: Privatna arhiva

FOTO: Privatna arhiva

U svetu biohemije, gde su svakodnevni izazovi jednako važni kao i naučna otkrića, biohemičar dr Lena Platanić Arizanović je primer kako strast i upornost mogu prevazići prepreke. U razgovoru za Boom93, Lena je podelila svoja iskustva i inspiracije koje su je vodile kroz akademski i profesionalni put.

Od najranijih dana, Lena je bila fascinirana hemijom. "U osnovnoj školi sam shvatila da je hemija svuda oko nas – od jutarnjeg pranja zuba do hrane koju jedemo", kaže ona. Ova radoznalost je ubrzo postala njen prvi izbor, a njena sestra Ana, sada magistar farmacije, bila je ključni uzor tokom njenog obrazovanja.

Lena ističe kako je njeno obrazovanje u biohemiji oblikovalo njen profesionalni put. "Obrazovanje je bilo odskočna daska za dalja učenja, a ključne veštine koje sam stekla tokom studija, kao što su analitičnost i sposobnost preispitivanja, omogućile su mi da se istaknem na tržištu rada”.

Međutim, put do uspeha nije bio bez izazova. Tokom treće godine studija, Lena se suočila s težim ispitima i strahom od neuspeha. “To je bio period aktivnog preispitivanja sebe, šta i kako dalje i koji su mi dometi. Srećom, mama, tata i sestra su mi bili puna podrška tada, kao i tokom celog života, pa sam do oktobra položila sve osim jednog ispita i godinu završila više nego uspešno. Oni mi nisu dali da pokleknem ili odustanem", objašnjava. 

Izazovi nisu stali sa završetkom studija. Tokom doktorskih studija, Lena je balansirala između posla, istraživanja i porodičnih obaveza, posebno tokom pandemije COVID-19. "Nije bilo moguće doći do hemikalija potrebnih za eksperimente, a uz to desila se i moja prva trudnoća. Mislila sam da ću trudna doktorirati, što se na kraju i jeste desilo, ali sa drugom bebom tri godine kasnije. Doktorirala sam ubrzo pošto sam promenila posao i zatrudnela drugi put. Uz jednog aktivnog i radoznalog dečaka kakav je moj sin, trudnoću i novi posao, bilo je najblaže rečeno izazovno sve to izvesti. Opet, uspela sam uz ogromnu podršku porodice, ali i svoju neverovatnu tvrdoglavost i upornost”.

Lena se osvrće na trenutak koji je imao poseban uticaj na njen profesionalni razvoj — rad na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”. "Sarađivala sam sa sjajnim ljudima i velikim imenima iz oblasti biohemije," ističe ona. Tokom izrade diplomskog i master rada, usvojila je principe rada koji su joj pomogli da se istakne. "Profesor Mihajlo B. Spasić me je naučio da nikada ne sedim skrštenih ruku. Uvek ima posla, čak i kada nema eksperimenata," navodi.

FOTO: Privatna arhiva

Kada je reč o trenutnom obrazovnom sistemu u oblasti biohemije, Lena smatra da su potrebna poboljšanja. "Ulaganje u opremu i povezivanje studenata s budućim poslodavcima bi bilo korisno," naglašava. Ona predlaže da se profili biohemičara dodatno istaknu na domaćem tržištu rada kako bi mladi stručnjaci imali veće šanse za zapošljavanje. Lena takođe smatra da bi fakulteti trebalo da obučavaju studente kako da se adekvatno predstave prilikom zapošljavanja.

Balansiranje profesionalnih obaveza i kontinuirane edukacije predstavlja poseban izazov. “Trudim se da maksimalno iskoristim svoje slobodno vreme, koristeći ga za čitanje naučnih radova i online kurseve. Teško je bilo postići taj balans dok sam doktorirala, ali verujem da će sada biti lakše," kaže ona.

S obzirom na to da je trenutno na porodiljskom odsustvu, prisetila se kako je ranije organizovala svoje obaveze. "Ti dani retko su bili izbalansirani, često je nešto moralo da trpi," priznaje. Ipak, naglašava da je svaki trud bio isplativ.

Poruka koju Lena šalje mladim ženama koje se zanimaju za biohemiju je jasna: "Uđite u ovu oblast samo ako je volite. Nauka zahteva posvećenost, a kod nas često nije adekvatno finansijski kompenzovana". Ona podseća mlade da budu spremni na izazove, ali i na mogućnosti koje donosi ova fascinantna oblast. Mladim ženama koje razmišljaju o karijeri u biohemiji poručuje da slede svoje strasti i hrabro se suoče s izazovima. "U nauci je važno biti posvećen, ali i spreman na promene i prilagodbe", zaključuje ona.

Kao mladi biohemičar, podelila je svoja razmišljanja o budućnosti biohemije, ulogama žena u nauci, i ličnim izazovima koje je prevazišla. 

Spajanje biohemije i veštačke inteligencije

Naša sagovornica veruje da će spoj biohemije i veštačke inteligencije doneti revoluciju u ovoj disciplini. "AI će brže i bolje obraditi ogromne količine podataka, što će nam omogućiti epohalne novine. Veliki napredak očekuje se i u genetici, epigenetici i forenzičkoj genetici, gde će brza analiza podataka otvoriti nove mogućnosti, ali i postaviti pitanja o etici i interpretaciji rezultata”. Osim inovacija u AI, posebno je uzbuđena zbog potencijala personalizovane medicine i održivog razvoja biotehnologije. "Nadam se rešenju problema s mikroplastikom i razvoju pametnih insulina, budući da dijabetes imam od svoje sedme godine", dodaje.

Uloga Žena u Nauci

Ističe da njena uloga kao žene u nauci nije značajno uticala na njen naučni put. "Moj uspeh je rezultat mog zalaganja, a ne pola", naglašava. Međutim, priznaje da je, nakon što je postala majka, doživela diskriminaciju u poslovnom svetu, što je oblikovalo njen stav prema karijeri. "Ova iskustva su me naučila važnim lekcijama i motivisala da se borim za promene", kaže ona.

FOTO: Privatna arhiva

Međunarodna Saradnja i Profesionalni Razvoj

Lena je imala priliku da sarađuje sa međunarodnim istraživačima, što je obogatilo njen rad. "Upoznala sam sjajne kolege i uvek se radujem takvim susretima, jer iz njih uvek dođu nova saznanja i ideje".

Nakon završetka fakulteta, lako se snašla u Beogradu zahvaljujući podršci svoje sestre. “Prvi posao je pronašao mene, ponuđen mi je još tokom master studija. Tada sam se zaposlila kao DNK analitičar u jednoj genetičkoj laboratoriji. Nakon nepunih deset godina, želja za daljim razvojem i rastom pobedila je ušuškanost poznatog terena na prvom poslu, i uz druge okolnosti, dovela do toga da se odlučim za put asistent editora u kompaniji MDPI. Tu sam učestvovala u komunikaciji između autora naučnih radova sa jedne strane i časopisa u kome rad treba da bude objavljen. Bilo mi je zanimljivo da ovaj proces upoznam i iz tog ugla, jer sam ranije imala uvid u isti jedino kao autor rada. Postigla sam odlične rezultate u ovoj za mene potpuno novoj oblasti i ubrzo ponovo zatrudnela”. Sada, kao mama sa punim radnim vremenom, balansira između porodičnih obaveza i profesionalnog razvoja.

Lena Platanić Arizanović je pravi primer kako se uz strast i podršku može savladati niz prepreka. Njena priča inspiriše buduće generacije da se suoče s izazovima i teže svojim snovima, bez obzira na prepreke koje im se nađu na putu.

Projekat „Jake, aktivne, poslovne žene za budućnost svih nas” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.