Jedanaest godina od ugovora o kreditu i sedam od početka gradnje: Kako se gradila TE Kostolac B3?

Devet meseci kasnije, ministarka apeluje na kinesku kompaniju CMEC koja je gradila novi blok „da uloži maksimalan napor da efikasno sprovedu preostale probe i neophodna ispitivanja, u skladu sa preporukama nezavisnog inženjera i zakonodavstvom Republike Srbije, kako bi novi blok u što kraćem roku mogao da bude predat Elektroprivredi Srbije“.

Za Danas, iz Ministarstva rudarstva i energetike ističu da nemaju nikakvih finansijskih obaveza prema kineskoj kompaniji i da su radovi na izgradnji na TE Kostolac B3 završeni, a u toku su probni rad i ispitavanja.

Ako gradnja nekog projekta u Srbiji izgleda kao gradnja Skadra na Bojani, to je gradnja prve elekrane EPS-a u poslednjih 40 godina. Nekoliko ministara energetike je došlo i prošlo dok se termoelektrana ugovarala i gradila.

 
Od ugovora o kreditu do danas je prošlo 11 godina, a od zvaničnog početka gradnje sedam.

Poređenja radi, termoelektrana Stanari u Republici Srpskoj sličnog kapaciteta izgrađena je za 3,5 godine.

Još 2010. godine zaključen je okvirni sporazum sa kineskom kompanijom CMEC.

Dve godine kasnije govori se o drugoj fazi projekta modernizacije TE Kostolac u okviru koje je i izgradnja novog bloka termoelektrane od 350 megavata vrednog 613 miliona dolara. Ukupna vrednost projekta druge faze modernizacije TE Kostolac predviđeno je da košta 715 miliona dolara i podrazumevao je i proširenje ugljenokopa Drmno. Najvećim delom finansiran je iz kredita kineske EKSIM banke na 20 godina sa grejs periodom od sedam godina i kamatnom stopom od 2,5 odsto godišnje.

 
Prvobitno je bilo predviđeno da se tokom 2014. godine pribave dozvole i saglasnosti, pa da počne gradnja.

Međutim, tek u novembru 2017. godine započeta je gradnja bloka B3. Njegova gradnja trebalo je da bude završena 2020. godine, bar tako je najavljivano u trenutku kada je tadašnja premijerka Ana Brnabić otvarala radove,a ministar energetike bio Aleksandar Antić.

Dve godine kasnije, u decembru 2020. godine ministarka energetike Zorana Mihajlović iz Kostolca poručuje da je „sporost u realizaciji nedopustiva i radovi moraju da se ubrzaju“, jer je gradnja novog bloka u Temroelektrani Kostolac B „jedan je od najvažnijih projekata za energetski sistem i Elektroprivredu Srbije“.

Ona je „pecnula“ i kinesku kupmpaniju CMEC koja je najavila usporavanje radova zbog pandemije kovida rečima „je za njih neprihvatljiv predlog izvođača da se radovi završe na jesen 2022. godine“.

 
„Nijedno gradilište u saobraćaju i infrastrukturi nije stalo s radom tokom pandemije. Ovde fale ljudi, inženjeri i efikasnija realizacija. Učinićemo sve da promenimo ovaj tok sporosti, jer EPS-u su potrebne nove investicije i projekti“, poručila je Mihajlović.

A Milorad Grčić, tada direktor EPS-a ocenio je da je „izgubljeno pet godina od potpisivanja ugovora do početka radova 2018. godine“.

Dakle, rok za „najvažniji energetski projekat“ je pomeren sa 2020. na 2022. godinu, nominalno zbog pandemije.

Međutim, u oktobru 2022. godine nalazimo izjavu rukovodioca investicionih projekata u Elektroprivredi Srbije Željka Lazovića koji kaže da se „stabilni rad bloka na mreži“ očekuje u septembru 2023. godine.

 
Međutim, u septembru 2023. gosine zatiče nas vest da je raspisan tender za pribavljanje integrisane dozvole koja je potrebna za puštanje elektrane u rad, koji je trebalo da bude pušten u rad do kraja prošle godine.

Međutim, tek u martu ove godine urađena je prva sinhronizacija bloka B3 sa mrežom, ali i do kraja septembra novi, moderni, ekološki blok termoelektrane ne proizvodi struju u punom kapacitetu.

Prvi put u planovima proizvodnje EPS-a Blok B3 TE Kostolac našao se u poslednjem kvartalu prošle godine, sa tridesetak odsto kapaciteta, jer je tada trebalo da se usklađuju parametri, a da se već od početka godine nađe u punom kapacitetu.

Zatim je ponovo planiran njegov rad za drugo tromesečje ove godine, ali opet ništa.

U međuvremenu, letos je nastupio vreli talas koji je trajao dva meseca i koji je pogurao potrošnju struje na rekordne nivoe za letenji period. Istovremeno je EPS u julu i avgustu potrošio 100 miliona evra za uvoz struje.

Ovo naravno otvara pitanje ko je kriv za ovoliko kašnjenje i ko će da plati štetu.

Od juna 2023. godine kada je istekao poslednji aneks ugovora sa Kinezima i kada je termoelektrana trebalo da bude predata EPS-u do danas proteklo je 15 meseci. Da je Kostolac B3 proizvodio po šest gigavatsati (6.000 megavatsati) struje dnevno, što je manje od maksimalnog kapaciteta i ako računamo prosečnu cenu električne energije za privredu i domaćinstva od oko 90 evra po megavatsatu, to je struja vredna oko 240 miliona evra koja nije proizvedena.