Broj transplantacija organa u Srbiji drastično pao poslednjih godina: Na listama čekanja oko 2.000 ljudi

Liste čekanja o kojima se toliko govori poslednjih nedelja ne postoje samo za operacije kuka i kolena ili za neke dijagnostičke procedure, već postoje i za transplantacije organa. Trenutno 1.000 građana čeka rožnjaču, 600 bubreg, 80 jetru, 50 srce...
Predstavnica Udruženja pacijenata "Donorstvo je herojstvo" Ivana Jović kaže da je ove godine broj transplantacija poražavajuć jer je bilo manje doniranja organa nego 2023. godine.
"Urađeno je svega 16 transplatacija, dok je prošle godine taj broj iznosio 32", kazala je Jović.

Potrebna pomoć svih – od lekara do SPC
Požarevljanin Mladen Todić, predsednik udruženja „Zajedno za novi život“ i čovek koji živi sa presađenom jetrom, kaže za Insajder da je u Srbiji tokom pandemije koronavirusa, kao i u većini zemalja sveta, bio obustavljen program transplantacija, ali da se nakon pandemije nije vratio na raniji nivo, kada je godišnje obavljano i po 90 transplantacija, što je to bio slučaj od 2016. do 2018.
"Od početka godine je, po informacijama koje ima udruženje, bilo 16 kadaveričnih (sa preminulog donora) transplantacija - tri jetre, tri srca i deset bubrega. Apsolutno je to nedovoljan broj da se spasu svi oni koji čekaju na transplantaciju kao jedini spas i šansu za produžetak života. Transplantacija organa je jedina oblast u medicini koja može da se dogodi i razvija ukoliko postoji saradnja građana i zdravstvenog sistema. Zato je neophodno da se u promociju programa transplantacije uključe svi relevantni i bitni činioci društva, pre svega pacijenti, lekari, mediji, javne ličnosti, pa i SPC“, navodi Todić.

Predrasude i strahovi
On potvrđuje da u društvu još vladaju velike predrasude i strahovi kada je reč o ovom pitanju. Prema njegovim rečima, u većini slučajeva se, nažalost, za transplantaciju organa vezuje trgovina organa ili neke „mutne“ radnje.
"Uglavnom su to verovanja da će neko bogat imati prednost prilikom odabira pacijenata koji će biti transplantirani, da nekome ko želi da bude donor neće biti pružena adekvatna medicinska pomoć ako mu se nešto desi i slično tome. Nedovoljno se u medijima svih vrsta govori o ovoj temi ili se govori iz pogrešnih uglova, sa pogrešnim sagovornicima, pa se iz tog razloga mnoge činjenice o transplantacionom programu u Srbiji ne znaju. Moždana smrt je smrt, nije koma i pacijent se ne može probuditi iz nje, jer rad srca i pluća održavaju mašine. Ne znaju ljudi da u jednom timu za transplantaciju organa radi više od 50 zdravstvenih radnika, da su timovi za eksplantaciju i transplantaciju organa razdvojeni, da su lekari koji rade u jedinicama intenzivnog lečenja izdvojeni iz programa transplantacije organa, jer se tu javlja najveći broj potencijalnih donora, da su liste čekanja jedinstvene i da je odabir pacijenata samo na osnovu zdravstvenog stanja i da se on vrši konzilijarno. Zaista se ima mnogo toga ispričati javnosti i treba za to vremena, dosta vremena“, kaže sagovornik Insajdera.
Todić navodi primer susedne Hrvatske, države u kojoj se godišnje obavi oko 300 kadaveričnih transplantaciija, ali se na promovisanju doniranja organa radilo oko 20 godina i u to su bili uključeni svi - od države, struke, pacijenata, javnih ličnosti, društveno-odgovornih kompanija, fondacija, crkve.
"Zato mislim da je u ovom trenutku veoma važno da SPC zauzme zvaničan stav po pitanju doniranja organa i da će taj stav, ukoliko bude pozitivan, mnogo doprineti i olakšati dobijanje saglasnosti za doniranje organa od porodica čijim najmilijima medicina više ne može pomoći. U katoličkim zemljama je nakon poruke pape Jovana Pavla da je ’greh pokopati sve što živom može pomoći’ transplantacioni program doživeo pravi bum. Veoma često se naši građani, kada se pitaju za saglasnost, konsultuju sa svojim duhovnikom, pa je to još jedan razlog više da SPC ima zvaničan stav, a ne sporadične stavove pojedinih sveštenih lica, koji su u većini pozitivni“, kaže Todić.

Više na LINKU.