Ekonomija

Građani Srbije od plate za hranu izdvajaju više nego što je prosek u Evropi, a jedu znatno manje

Srbija je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu krajem septembra proglašena za zemlju koja mora da obnavlja svoj prehrambeni suverenitet jer za sopstvene potrebe mora da uvozi hranu.

Zavisna je od uvoza svinjskog i junećeg mesa, ribe, mleka i prerađevina.
 
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da, nažalost, Srbija sada mora da meso uvozi da bi prehranila sopstveni narod. 
 
Na uvoz hrane, pre svega, svinjskog i junećeg mesa, mleka, mleka u prahu, sira i prerađevina je u 2023. godini bilo potrošeno čak 600 miliona evra. U toj godini uvezeno je i oko 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije, 300.000 svinja za klaničnu industriju i 500.000 prasića.
 
"Sve to ne može da obnovi posrnuli stočni fond u zemlji. Jer, nije ni uništavan nekoliko godina, već nekoliko decenija. Sada približno toliko vremena treba, uz ubzani razvoj, da se on obnovi. U oborima je trenutno samo 2,25 miliona grla svinja. Proizvodnja je manja za 250.000 tona nego pre tri i po decenije. Analize pokazuju da je rast agara u poslednjoj deceniji bio samo 1,7 odsto. Dakle, Strategija agrara, odnosno poljoprivredni Ustav, je bio skup nerealnih i neostvarivih želja kreatora agroekonomske politike i političara. U protekloj deceniji to je bila decenija pada, a ne rasta proizvodnje", iznosi svoju analizu Gulan.
 
Da bi Srbija stigla zemlje EU po proizvodnji i potrošnji potrebno je da prođe više od pola veka.

Prema najnovijim podacima, u Srbiji se u dobrim godinama uzgaja oko 725.000 goveda, što je rezultat popisa poljoprivrednih gazdinstava iz 2024. godine. 
 
Ipak, stočari tvrde da je taj broj danas znatno manji.

Više pročitajte na LINKU.