BBC istraga: Mekdonalds i snabdevač supermarketa u Engleskoj godinama nisu uočili znakove modernog ropstva

Znakovi koji su ukazivali da su žrtve modernog ropstva bile primorane da rade u restoranu američkog lanca brze hrane Mekdonaldsu i fabrici koja je pekarskim proizvodima snabdevala velike supermarkete u Engleskoj godinama nisu bili uočeni, otkrio je BBC.

Banda je naterala 16 žrtava da rade ili u restoranu brze hrane ili u fabrici koja je snabdevala lance supermarketa Asdu (Asda), Ko-op (Co-op), M&S, Sejnsbriz (Sainsbury's), Tesko (Tesco), i Vejtrouz (Waitrose).

Dobro utvrđeni znakovi ropstva, poput isplate zarada četvorici muškaraca na jedan bankovni račun, nisu primećeni dok su žrtve iz Češke eksploatisane više od četiri godine.

Mekdonalds u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) saopštio je da je poboljšao sisteme za uočavanje „potencijalnih rizika", dok je Konzorcijum britanskih maloprodajnih preduzeća rekao da će njegovi članovi naučiti lekciju iz ovog slučaja.

Šest članova porodične mreže trgovine ljudima iz Češke osuđeno je u dva sudska krivična postupka, koja su bila odložena zbog pandemije korona virusa.

• Albanske bande regrutuju migrante za trgovinu drogom u Velikoj Britaniji
• Radna prava u Srbiji: Plata minimalna, satnica prekovremena
• „Momci u kuhinju, grudi na kasu i za pult“: Radnici Mekdonaldsa otvoreno o seksualnom uznemiravanju na poslu

Zbog ograničenja u izveštavanju medija, nije bilo moguće pokriti veći deo ovog slučaja, ali BBC Engleska sada može da otkrije krivična dela ove bande, kao i propuštene prilike da se ona zaustave.

Devet žrtava primorano je da radi u restoranu Mekdonalds u gradiću Kakstonu u grofoviji Kembridžširu, u istočnoj Engleskoj.

Devet žrtava radilo je u fabrici koja pravi lepinje i ima proizvodne pogone u Hodesdonu u grofoviji Hartfordširu, u istočnoj Engleskoj, i Totenhemu, u severnom delu Londona, koji su pravili privatne brendove - marke proizvoda u vlasništvu ovih trgovinskih lanaca.

Ukupno je na obe lokacije bilo 16 žrtava, pošto su dve radile i u Mekdonaldsu i u fabrici.

Žrtve, od kojih je većina pripadala ugroženim grupama i iskusila je beskućništvo ili zavisnost, zarađivale su najmanje zakonsku minimalnu platu, ali je im je banda uzimala skoro celokupnu zaradu.

Dok su živeli sa nekoliko funti dnevno u skučenom smeštaju, među kojima su bili i šupa koja prokišnjava i negrejana kamp-prikolica, policija je otkrila da je njihov rad omogućio bandi da kupi luksuzne automobile, zlatni nakit i nekretninu u Češkoj.

U nekoliko navrata, žrtve su pobegle i vratile se kući, ali bi ih članovi bande našli i opet prokrijumčarili u UK.

Eksploatacija je okončana u oktobru 2019. godine, pošto su žrtve pozvale policiju u Češkoj, koja je potom obavestila njihove britanske kolege.

Pregledom pravnih dokumenata sa suđenja bandi i u razgovorima sa tri žrtve, BBC je otkrio da znakovi upozorenja nisu uočeni najmanje četiri godine.

Neprimećeni znakovi upozorenja:

• Plate žrtava su isplaćivane na bankovne račune drugih ljudi. U Mekdonaldsu su najmanje četiri plate žrtava - u ukupnom iznosu od oko 257.500 evra - isplaćivane na jedan račun koji je kontrolisala banda.
• Žrtve nisu govorile engleski jezik, a prijave za posao je popunjavao član bande koji je čak mogao da prisustvuje razgovorima za posao u svojstvu prevodioca.
• Žrtve su radile prekovremeno u Mekdonaldsu - od 70 do 100 sati nedeljno. Jedna žrtva je radila smenu od 30 sati. Međunarodna organizacija rada, specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promoviše socijalnu pravdu i međunarodno priznata ljudska i radnička prava, kaže da je prekomerni prekovremeni rad pokazatelj prinudnog rada.
• Više zaposlenih bilo je prijavljeno na istoj adresi. Tokom rada u fabrici pekarskih proizvoda, devet žrtava je živelo u kući sa zajedničkom terasom u Enfildu, u severnom delu Londona.

„Zaista me brine što toliki znakovi upozorenja nisu uočeni i što kompanije možda nisu učinile dovoljno da zaštite ugrožene radnike", rekla je Sara Tornton, bivša nezavisna komesarka za borbu protiv ropstva, koja je pregledala otkrića BBC-ja.

Inspektor Kris Akort, koji je vodio istragu policije Kembridžšira, rekao je da su propuštene „ogromne mogućnosti" da se ropstvo otkrije i vlasti ranije upozore.

„Mogli smo da prekinemo tu eksploataciju mnogo ranije da smo za nju znali", rekao je on.

Kao i mnoge druge žrtve, Pavel, koji se odrekao zakonskog prava na anonimnost, bio je beskućnik u Češkoj kada su mi prišli članovi bande 2016. godine.

Kaže da je bio namamljen lažnim obećanjem o dobro plaćenom poslu u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je u to vreme mogao zakonito da radi.

Ali ono što je doživeo je ostavilo trajne ožiljke, rekao je.

„Ne može se popraviti šteta naneta mom mentalnom zdravlju, ona će ostati zauvek".

Iako je radio 70 sati nedeljno u restoranu Mekdonalds, banda mu je davala samo nekoliko funti dnevno u gotovini, rekao je.

Banda, koju vode braća Ernest i Zdenek Drevenak, svim žrtvama je oduzela pasoše i držala ih pod kontrolom strahom i nasiljem, utvrdila je policija.

„Bili smo uplašeni", rekao je Pavel.

„Ako bismo pobegli i vratili se kući, [Ernest Drevenak] ima mnogo prijatelja u našem gradu, pola grada su bili njegovi pajtosi".

Banda je „tretirala njene žrtve kao stoku" i hranila ih samo koliko je bilo potrebno da bi „mogli da nastave da rade", rekla je Melani Lilivajt, inspektorka londonske policije.

Dodala je da su žrtve kontrolisane „nevidljivim lisicama", nadgledane video nadzorom, i nije im bilo dozvoljeno da koriste telefone niti internet, kao i da nisu znale engleski jezik.

„Oni su zaista bili odsečeni od sveta", rekla je ona.

Iako je banda osuđena na sudu, Pavel veruje da Mekdonalds takođe snosi deo odgovornosti.

„Osećam da me i Mekdonalds delimično eksploatisao jer nisu reagovali", rekao je.

„Mislio sam da ako radim za Mekdonalds, da će oni biti malo oprezniji, da će to primetiti".

Dvojica bivših kolega rekli su za BBC da su njihovi prekovremeni sati, kao i uticaj takvog rada na njih bili jasno vidljivi.

Kao i većina restorana u lancu Mekdonaldsa, ogranak u Kakstonu je franšiza, što znači da nezavisno preduzeće plaća gigantu brze hrane za dozvolu da vodi restoran.

Dok su žrtve tamo radile između 2015. i 2019. godine, restoranom su upravljala dva različita vlasnika.

Kontaktirali smo obojicu, ali nisu odgovorili.

• Legendarni atletičar Mo Farah: „Bio sam žrtva trgovine ljudima, radio sam kao sluga"
• Slučaj vijetnamskih radnika u Zrenjaninu - šta znamo do sada
• Kome u Srbiji da se obratite kad ne dobijete platu

Mekdonalds u UK-u je odbio razgovor za BBC, ali je dao pisanu izjavu u ime korporacije i onih koji vode njene franšize.

U izjavi se navodi da je sadašnji rukovodilac franšize Ahmet Mustafa bio „suočen sa punim obimom ovih užasnih i složenih krivičnih dela" tokom saradnje sa policijom i tužilaštvom.

Kompanija je navela da joj je „izuzetno" stalo do svih zaposlenih i obećala da će, u saradnji sa rukovodiocima franšiza, „uraditi svoj deo zajedno sa vladom, nevladinim organizacijama i širim društvenim krugovima u borbi protiv modernog ropstva".

Mekdonalds je naglasio da je počeo nezavisnu kontrolu u oktobru 2023. godine i da je preduzeo mere da poboljša sposobnost da „otkriva i sprečava potencijalne rizike, kao što su: zajednički bankovni računi, prekomerno radno vreme i prisustvo prevodilaca na razgovorima za posao".

Kompanija koji pravi pekarske proizvode Speciality Flatbread Ltd je postala nelikvidna i obustavila je proizvodnju 2022. godine.

Nijedan od navedenih lanaca supermarketa nije otkrio krivično delo ropstva dok su žrtve radile u fabrici između 2012. i 2019. godine.

Sara Tornton je rekla da bi očekivala od maloprodajnih objekata da „prilično temeljno provere", dodajući da obično „mnogo više računa vode o sopstvenim brendovima jer ne žele da se kockaju njihovim ugledom".

Lanac Sejnsbriz je rekao da fabrika nije dobavljač proizvoda njihovih marki još od 2016. godine.

Ostali su prestali da koriste usluge ove fabrike tek nakon što je policija spasila žrtve 2019. godine.

Iz supermarketa Asda su za BBC izjavili da je „razočaran što je u našem lancu snabdevanja otkriven istorijski slučaj", dodajući da će „pregledati svaki identifikovan slučaj i delovati na osnovu saznanja".

Rečeno je da je kompanija tri puta posetila lokaciju, ali da je pažnja bila usmerena isključivo na bezbednost hrane i da je usluge proizvođača prestala da koristi 2020. godine.

Lanac Tesko je saopštio da su inspekcije, izvršene na osnovu informacija dobijenih od dobrotvorne organizacije za borbu protiv ropstva Nevidljivi (Unseen), „otkrile postojanje zabrinjavajućih radnih praksi" i da su „obustavili sve porudžbine od dobavljača" 2020. godine.

Lanac Vejtrouz je rekao da se povukao iz posla 2021. godine pošto se tokom kontrola pojavila „zabrinutost u vezi sa standardima i uslovima rada u fabrici".

Lanac Ko-op je saopštio da su predstavnici kompanije izvršili „izvestan broj" nenajavljenih inspekcija i razgovarali sa radnicima, ali da nisu otkrili znakove modernog ropstva.

Ko-op je dodao da kompanija „aktivno radi na rešavanju šokantnog slučaja… kako u Ujedinjenom Kraljevstvu, tako i u inostranstvu".

Lanac M&S je saopštio da je obustavio porudžbine od fabrike 2020. godine nakon što je „postao svestan mogućeg kršenja etičkih standarda rada posredstvom linije za pomoć žrtvama ropstva".

Konzorcijum britanskih maloprodajnih preduzeća saopštio je da je dobrobit radnika „najvažniji" za trgovce na malo, koji reaguju brzo kada se pojavi zabrinutost.

„Ipak, važno je da maloprodajna industrija uči iz ovakvih slučajeva kako bi stalno pooštravala detaljne provere", navodi se u saopštenju.

Endrju Karalambus, direktor kompanije Speciality Flatbreads, nije odgovorio na zahteve za pisani komentar, ali je u telefonskom razgovoru rekao BBC-ju da je sarađivao sa policijom i tužilaštvom.

Dodao je da „reviziju kompanije temeljno vrše vrhunske advokatske kancelarije" i da je „sve što smo radili bilo zakonito".

„Iz naše perspektive nismo prekršili zakon ni na koji način", rekao je on.

„Možda ste u pravu da je možda bilo određenih znakova ili sličnih stvari, ali to bi bilo pitanje za odeljenje ljudskih resursa koje se time bavilo na prvoj liniji".

• Više od 50 miliona ljudi živi u modernom ropstvu, tvrde UN
• Zašto je svaki 150. čovek na svetu zatočen u savremenom ropstvu

Zakon o modernom ropstvu zahteva od većih kompanija, među koje spadaju Mekdonalds i lanci supermarketa, ali ne i fabrika pekarskih proizvoda, da objavljuju godišnje izjave u kojima treba da navedu koje mere planiraju da sprovedu u pogledu ovog problema.

Bivša britanska premijerka Tereza Mej, koja je uvela ovaj zakon dok je bila ministarka unutrašnjih poslova 2015. godine, priznala je da u ovom slučaju zakon nije zaštitio žrtve i da smatra da ga treba „pooštriti".

Bivša premijerka, koja je sada na čelu Globalne komisije za borbu protiv modernog ropstva i trgovine ljudima, rekla je da je slučaj „izuzetno šokantan" i pokazuje da „velike kompanije ne proveravaju na odgovarajući način njihove lance snabdevanja".

Ona je rekla da Globalna komisija razmatra nove zakone koji su potrebni „da bi se osiguralo da kompanije preduzimaju potrebne mere".

Komentarišući ovaj slučaj, vlada je rekla da će „u dogledno vreme preduzeti dodatne korake u pogledu problema modernog ropstva".

Vlada je naglasila da je „posvećena borbi protiv svih oblika modernog ropstva" i da će „goniti bande i poslodavce koristeći sve poluge koje su nam na raspolaganju, istovremeno obezbeđujući potrebnu podršku žrtvama".

Dodatno izveštavanje: Meri O'Rajli i Marija Jevstafjeva

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]