Društvo

Povećanje broja psihijatara i psihologa nije sprečilo porast mentalnih bolesti

Foto/ ilustracija Pixabay lekovi

Foto/ ilustracija Pixabay lekovi

Podaci u svetu dosta su poražavajući. Oko 26 odsto mladih ispunjava kriterijum za neku mentalnu bolest, na prvom mestu depresiju, na drugom za poremećaje ishrane, kaže za Danas Hana Korać, specijalista medicinske psihologije i porodični psihoterapeut.

„Postoje i studije koje su pokazale da povećanje broja psihijatara i psihologa nije dovelo do smanjenja porasta mentalnih bolesti. Spoljašnje okolnosti, bile one nagle i nepredvidive ili kontinuirano tinjajuće, predstavljaju priliku da im društvena zajednica da drugi smisao. Različite socijalne potrese moguće je lakše zalečiti ukoliko postoji kohezivnost zajednice. SZO prošle godine proglasila je „usamljenost“ globalnom zdravstvenom pretnjom. U kontekstu mentalnog zdravlja, ovaj podatak prati saznanja da oporavak u velikoj meri zavisi od socijalnih faktora. Ljudi, kao socijalna bića, teže da pripadaju grupi i da putem interpersonalnih odnosa afirmišu identitet i razviju poztivan ili optimističan stav u vezi budućnosti“, naglašava ona.

Dodaje da će sredinom 2025.godine izaći prva „Nacionalna studija o prevalenciji mentalnih bolesti među mladima u Srbiji“. Institut za mentalno zdravlje sprovodi ovu studiju u saradnji sa Medicinskim fakultetom i Filozofskim fakultetom.

„Stigma nije isključivo povezana sa mentalnim bolestima. Stigmatizuju se, na primer, i ljudi nižeg socio-ekonomskog statusa. Jedan od načina prevazilaženja ovog kompleksnog problema bio bi otvaranje centara unutar zajednica gde bi ljudi mogli da putem različitih programa, ali i razgovora sa stručnjakom, prevaziđu prepreke koje im onemogućavaju da se i ubuduće bave svojom mentalnom higijenom, ali i da budu podrška ljudima kojima je potrebna dodatna pomoć“.