Ekonomija
U više od polovine postupaka javnih nabavki podneta samo jedna ponuda
Foto /ilustracija Pixabay laptop
U Srbiji je u protekle tri godine prosečno podneto 2,5 ponuda po postupku javne nabavke – što ukazuje na to da je konkurencija u Srbiji ispod evropskog proseka, koji iznosi preko tri ponude po postupku javne nabavke, navodi se u analizi koalicije Balkan Tender Watch za 2024. godinu.
Zabrinjavajuća činjenica je i da se više od polovine svih postupaka javnih nabavki u Srbiji okonča sa jednom ponudom, piše Nova ekonomija.
Nabavka opreme za Klinički centar jedan od elementarnih primera loše prakse.
Veliki broj „izuzetaka“ od primene Zakona o javnim nabavkama, postojanje posebnih zakona koji suspenduju primenu zakona u slučaju velikih infrastrukturnih projekata, odsustvo kontrole nad izvršenjem ugovora su neki od brojnih problema koji postoje u sistemu javnih nabavki u Srbiji. Posebno mesto zauzima i nizak nivo konkurentnosti.
„Uzimajući u obzir suštinu javnih nabavki – najbolji odnos cene i kvaliteta – potpuno je jasno da se to može postići jedino učešćem što većeg broja privrednih subjekata u postupcima nabavke roba, usluga i radova“, navodi se u izveštaju i zaključuje da bez konkurencije nije moguće ostvariti svrhu javnih nabavki.
U 2021. godini u 51 odsto postupaka podneta je jedna ponuda, u 2022. godini u jedna ponuda je podneta u 51,62 odsto postupaka, a u 2023. godini u 51,6 odsto postupaka bila je jedna ponuda.
Baš kao što medijalna zarada (zarada koju prima više od polovine stanovništva jedne zemlje) daje mnogo precizniju sliku o kupovnoj moći stanovništva od prosečne zarade, tako i podaci o postupcima sa jednom ponudom daleko jasnije ukazuju na (ne)postojanje konkurencije u javnim nabavkama nego podaci o prosečnom broju ponuda po tenderu, ukazuje se u ovoj analizi.
„Konkurencija u javnim nabavkama u Srbiji je na tako niskom nivou da gotovo i ne postoji“, ističe se u Izveštaju.
Ocenjuje se da je jedan od razloga niskog nivoa konkurencije svakako nisko poverenje u sistem javnih nabavki, zbog činjenice da naručioci često favorizuju određene ponuđače, dok privredni subjekti često učestvuju u nameštanju ponuda.
„Poslednjih godina, jedna od najčešćih formi nameštanja ponuda u Srbiji je podela tržišta, a pored toga, postoje i druge forme dogovaranja ponuda, kao što su fiktivne ponude, rotirajuće ponude ili uzdržavanje od dostavljanja ponude“, piše.
Ograničenje konkurencije od strane naručilaca može se vršiti na različite načine: od postavljanja specifičnih kriterijuma za kvalifikaciju privrednog subjekta, preko „krojenja“ tehničkih specifikacija za unapred određene ponuđače, do načina na koji je definisan predmet nabavke.
Više pročitajte na LINKU.