Kako mladi iz manjih mesta u Srbiji brinu o mentalnom zdravlju

Kada je zbog naglih promena raspoloženja i stalnog osećaja nemira Milan Đaković iz Vrnjačke Banje pre pet godina potražio pomoć psihijatra, nije ni slutio koliki ga put očekuje.

Pošto nije bio punoletan, pedijatar ga je uputio u Kraljevo, jer u gradu u kojem živi postoji samo psihijatar za odrasle, priseća se danas 20-godišnji student .

Ali kako mu posle višemesečnih odlazaka nije ustanovljena odgovarajuća dijagnoza, poželeo je da ode kod drugog lekara.

Njegovu želju je bilo nemoguće ostvariti.

„Nije bilo čak ni privatnog psihijatra u blizini", kaže Milan za BBC na srpskom.

• Odabir psihoterapeuta u Srbiji: „Uzmi motiku pa kopaj, da vidiš šta je terapija"
• Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje
• Čega se plaše mladi u Srbiji

Mladi ne smatraju da im je stručna pomoć za probleme sa mentalnim zdravljem dostupna, navodi se u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije.

Otprilike polovina njih kaže da se često oseća anksiozno, a oko 30 odsto smatra da je depresivno, pokazuje isto istraživanje.

Mladi u Srbiji se bore sa stigmom i strahom da priznaju da im je pomoć potrebna, a kada konačno odluče da potraže podršku, nastaje problem, jer nema dovoljno psihijatara i psihologa, objašnjava Meri Stojković, psihološkinja iz Vlasotinca, na jugoistoku Srbije, za BBC na srpskom.

„Oni koji žive u manjim mestima su zaboravljeni i jednostavno im nije dostupna dovoljno razvijena mreža psihološke podrške."

U Vlasotincu, na primer, mladi mogu od pedijatra da dobiju uput za 17 kilometara udaljenu leskovačku bolnicu, odakle idu na Institut za mentalno zdravlje u Nišu, koji je 60 kilometara dalje.

„Roditelji često odustanu u toku samog procesa, jer „mnogi ne žele da se dokumentuje da je njihovom detetu bilo potrebno lečenje, posebno ako žele da upišu Policijsku ili Vojnu akademiju", kaže Stojković.

Iako svaka treća osoba u Srbiji ima izražene psihičke smetnje, u domovima zdravlja zaposleno je svega 123 psihologa, pokazuje istraživanja Mreže psihosocijalnih inovacija iz 2023. godine.

'Sve zavisi od nečije dobre volje'

Kako su ga loša osećanja i dalje mučila, Milan je sa roditeljima otišao u Beograd, u privatnu kliniku koja radi sa adolescentima.

„Bio je to dodatni stres, ali bio sam loše i morao sam pomognem sebi", kaže.

Višemesečne terapije su predstavljale veliki trošak, pa ga je doktor uputio na Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i odrasle u Beogradu.

Tamo se lečio sve dok nije postao punoletan.

„Bio sam zahvalan doktoru jer mi je pomogao da dođem do državne ustanove, ali me je porazilo saznanje da smo prepušteni sami sebi i da sve zavisi od nečije dobre volje.

„Neprestano se insistira na brizi o mentalnom zdravlju, ali je to u praksi, posebno za ljude koji žive u malim mestima, jako teško", kaže Milan.

Samo 77 zdravstvenih radnika u državnim ustanovama - među njima 47 psihijatara - brinu o mentalnom zdravlju dece i adolescenata, podaci su Svetske zdravstvene organizacije iz 2020.

Iz Instituta za javno zdravlje 'Milan Jovanović Batut' do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanje BBC novinara o broju psihijatara u Srbiji koji rade sa mladima.

Kada je Milan napunio 18 godina, „situacija je postala jednostavnija".

„Zbog studija sam se preselio u Beograd i od tada za psihijatra uzimam upute u studentskoj poliklinici, a privatno odlazim na psihoterapiju."

Psiholog na ekranu

Snažan i ubrzan rad srca i strah da će „joj se nešto loše dogoditi" preplavio je 19-godišnju Teodoru Tošić kada je završila prvu godinu studija biologije i leto provodila kod kuće na selu.

„Pošto sam bila daleko od grada, a pretpostavljala sam da je u pitanju napad panike, jedino mi je preostalo da pronađem besplatnu psihološku pomoć na internetu", kaže za BBC na srpskom.

Lice „koje uliva poverenja" pojavilo se na ekranu njenog kompjutera.

„Bilo mi lakše posle toga, ali sam znala da mi je potreban razgovor uživo da bih se osećala bolje, pa sam po povratku u Beograd odmah potražila psihoterapeuta."

UNICEF je 2022. godine osnovao internet psihološku platformu namenjenu mladima, Sve je ok, na kojoj se može zakazati hitan razgovor sa stručnjacima, ali i savetovanje.

Kako bi se obezbedila potpuna anonimnost, podaci o mestu iz kojeg mladi dolaze se ne prikupljaju, kažu u pisanom odgovoru iz UNICEF-a.

Tokom poslednje tri godine, sajt Sve je ok zabeležio je više od 300.000 poseta.

Kako poboljšati negu o mentalnom zdravlju u manjim mestima?

„Najveći broj mladih sa kojima radim imaju problema sa anksioznošću, stalnim osećanjem straha, teskobe i strepnje.

„Anksioznost je nekad propraćena i fizičkim simptomima kao što su povraćanje i nesanica, pa je teže dijagnostifikuju lekari opšte prakse", kaže Stojković

Česte su i „poteškoće sa pažnjom i zavisnost od kocke".

Zato je bitno preduprediti razvijanje ozbiljnijih problema mentalnog zdravlja formiranjem psiholoških savetovališta i centara za rad sa mladima, smatra.

To bi mladima „pomoglo i u razvijanju zdravih životnih navika".

Pod pokroviteljstvom Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu je u aprilu otvoren Centar za mlade CEZAM, za korisnike od 10 do 30 godina.

„Do sada niko od mladih iz unutrašnjosti Srbije nije potražio pomoć kod nas", kaže Snežana Mrvić, psihološkinja iz ovog centra.

Deca i adolescenti imaju problem da se obrate stručnom radniku u školi i psiholozima u domovima zdravlja, jer se stide ili se boje osude, objašnjava Stojković.

„Otvaranje ovih centara u malim mestima, vršnjačka edukacija i saradnja sa školama, stvorili bi osećanje sigurnosti i pomoglo mladima."

Terapije i saveti bi bili besplatni jer „nema svaki roditelj dovoljno novca da bi detetu priuštio privatnu terapiju, koje koštaju od tri do šest hiljada dinara", smatra.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Neke od stručnih ustanova, savetovališta i SOS telefona koji vam mogu pružiti pomoć u Srbiji su:

• Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
• Višegradska 26, Beograd; Telefon: 011/3636400; www.lazalazarevic.rs
• Centar Srce
• Telefon: 0800-300-303; Mejl: [email protected]; www.centarsrce.org
• Radno vreme je 14 do 23 časova, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna
• Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
• Telefon: 011/7777000; Pozivi su anonimni
• Dodatne adrese i kontakte institucija i organizacija u Srbiji i regionu koje se bave mentalnim zdravljem možete naći u grupi „Za Tebe #VažnoJe".

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]