Seksualno nasilje i dečji brakovi - samo neki od problema devojčica

Maloletnički brakovi

Prema podacima iz “Izveštaja o radu centara za socijalni rad za 2023. godinu – organa starateljstva u zaštiti dece od dečjih brakova u 2023” Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u Srbiji je samo tokom prošle godine sklopljeno 182 maloletnička braka. Ova brojka ne uključuje vanbračne zajednice, za koje statistika nije dostupna, što sugeriše da je stvarni broj još veći.

Devojčice su ubedljivo najčešće žrtve ove prakse, često pod pritiskom porodice ili zajednice. Naime, od navedene brojke u gore pomenutom izveštaju, 172 deteta žrtve dečjih brakova bile su devojčice.

Ova praksa posebno je zastupljena u romskoj zajednici. Naime, od 182 deteta, 119 je romske dece, i to 110 devojčica od kojih je 36 mlađe od 15 godina.

Podsetimo, kako je Boom 93 ranije pisao, istraživanje Romske ženske mreže iz 2022. godine pokazalo je da je opština Kostolac druga na listi po zastupljenosti dečjih brakova, sa 5% od ukupnog broja žena koje su stupile u maloletnički brak u istraživanim opštinama. Od 100 ispitanica iz Kostolca, 81% njih je stupilo u brak pre navršene 18. godine. Istraživano je 25 opština u Srbiji.

Dečji brakovi dovode do prekida obrazovanja, što za posledicu u kasnijem životu ima i ekonomsku zavisnost. Devojčice bivaju ograničene mogućnostima za razvoj i napredovanje, što dodatno produbljuje cikljus siromaštva i nejednakosti.

Dečji brakovi takođe mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, posebno zbog rane trudnoće.

Po članu 23 Porodičnog zakona, maloletno lice starije od 16 godina legalno može da sklopi brak ako pre toga kroz vanparnični postupak dobije dozvolu suda. Izmenama Porodičnog zakona ova mogućnost trebalo bi da bude ukinuta.

Više o temi dečjih brakova čitajte u tekstu “Detinjstvo prekinuto brakom”.

Seksualno nasilje i osvetnička pornografija

Povodom Svetskog dana devojčica, UNICEF je predstavio rezultate istraživanja o seksualnom nasilju nad devojčicama i maloletnicama. Svaka osma devojčica na svetu je pre svoje 18. godine pretrpela silovanje ili seksualno zlostavljanje. Širom sveta je to 370 miliona pogođenih devojčica i maloletnih žena.

Počinioci su često muškarci iz kruga porodice u koje su devojčice u stvari imale poverenja. Agencija za decu Ujedinjenih nacija (UNICEF) ocenjuje da je reč o „sramoti naše moralne svesti“. Ako se ubroji i verbalno seksualno nasilje, kao i onlajn-napadi, onda je širom sveta pogođena svaka peta devojčica.

Problem na koji je ukazalo Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana „OsnaŽene“ jeste osvetnička pornografija.

Naime, članice ovog udruženja provele su tri meseca infiltrirane u Telegram grupe u kojima se deli osvetnička pornografija. 

"Ove grupe su prostor za muškarce da traže seksualne usluge, ali glavna tema im je osvetnička pornografija. Princip rada je sledeći: Admini grupa žele da zarade. Kako to čine? Sa ili bez novčane nadoknade dobijaju fotografije i snimke uglavnom maloletnih devojaka (uz šifru: -18) koje su taj materijal poslale u poverenju, zatim skupljaju što veću količinu fotografija i snimaka, prodaju za minimum cenu od 50 evra. Nakon što zarade dovoljno na tim žrtvama, oni podele i javno taj materijal, jer više ne mogu da zarađuju na njima, pošto su se fotografije/snimci već dovoljno raširili,“ navodi se u istraživanju.

Kako navode iz ovog udruženja, zaključno sa 13. majem 2024. godine, u periodu od 1. januara 2011. do 16. aprila 2024. godine, za krivična dela iz člana 185 K3 ‘Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje ponografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju’ podneto je 816 krivičnih prijava protiv 717 lica, u vezi čega je izrečeno 415 presuda protiv 408 lica, od čega je uslovna kazna zatvora izrečena u 140 slučajeva, samo uslovna kazna u 13 slučajeva, a novčana kazna u 14 presuda. 

U istom ovom periodu, za krivična dela iz člana 285b K3 ‘Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu’, podneto je 75 krivičnih prijava protiv 71 lica, u vezi čega je izrečeno 10 presuda protiv 10 lica, od čega je uslovna kazna zatvora presuđena u 2 slučajeva, novčana kazna presuđena je u 1 slučaju, dok uslovne kazne nije bilo. 

Bez kazne je prošlo 370 lica.  

Udruženje je nedavno ukazalo na slučaj M. Ž. iz okoline Beograda, koja se na mreži Telegram predstavlja kao Merix i koja je objavila fotografiju 12-godišnje devojčice i u njeno ime komunicirala s pedofilima kako bi se osvetila ocu žrtve.

Ovo udruženje objavilo je svedočenja i iskustva žena koje su žrtve osvetničke pornografije, kao i istraživanje po kojem je 40 odsto žena trpelo taj vid nasilja. U istraživanju je učestvovala 171 ispitanik.

U njihovom istraživanju o osvetničkoj pornografiji učestvovao je 171 ispitanik. Na pitanje „da li si ikada bio/la žrtva osvetničke pornografije?“, 40,4 odsto ispitanica/ka odgovorilo je "DA".

Na pitanje "da li se nekome u tvom okruženju desila osvetnička pornografija?“, 64,3 odsto je takođe potvrdno odgovorilo.

Na pitanje „da li znaš kome sve možeš da se obratiš ukoliko prolaziš kroz iskustvo osvetničke pornografije (institucije, NVO sektor…)?,  čak 75,9 odsto ispitanica/ka odgovorilo je "NE.“

U Republici Srbiji još uvek ne postoji zakon koji osvetničku pornografiju prepoznaje kao krivično delo.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je kao zabrinjavajuće što ni pet meseci od objavljivanja prvih navoda o osvetničkoj pornografiji na mrežama nema reakcije nadležnih.

Dečji brakovi i seksualno nasilje, uključujući i nove oblike nasilja poput osvetničke pornografije, zahtevaju hitnu reakciju institucija i celog društva. Uvođenje adekvatnih zakonskih rešenja, jačanje obrazovanja i podrške za devojčice, kao i veća svest o njihovim pravima, ključni su koraci u borbi za njihovu sigurnost i ravnopravnost.