BBC News

U poslednji čas odložena odluka o pogubljenju Amerikanca Roberta Robersona osuđenog zbog ubistva ćerke

Manje od dva sata pre nego što je smrtna kazna trebalo da bude izvršena, sud u Teksasu obustavio pogubljenje Roberta Robinsona.

Manje od dva sata pre nego što je trebalo da bude pogubljen prvi čovek koji je osuđen na smrt u SAD zbog optužbi da je pre više od 20 godina ubio ćerku, sudija u Teksasu zaustavio je izvršenje najstrože kazne.

Robert Roberson (57) bio je osuđen na smrt 2003. godine nakon što su lekari i nalaz autopsije zaključili da je umrla od povreda zadobijenih zlostavljanjem, odnosno takozvanim „sindromom protresene bebe".

On, njegovi advokati i drugi rekli su ona nije umrla od kako su tužioci tvrdili, već od komplikacija povezanih sa upalom pluća.

Tužioci su insistirali da novi dokazi ne opovrgavaju njihovu tvrdnju da je dete umrlo od povreda koje joj je naneo njen otac.

Roberson je trebalo da bude pogubljen u četvrtak, 17. oktobra u 18 sati po lokalnom vremenu, ali je samo 90 minuta ranije sudija okruga Trevis to sprečio.

Odluka o zaustavljanju pogubljena doneta je na osnovu neuobičajenog sudskog poziva Robersonu, prema kojem bi trebalo se pojavi na saslušanju pred državnim organom 21. oktobra.

Državni tužilac Teksasa uložio je žalbu na ovu odluku.

Uoči planiranog pogubljenja, grupa od 86 zakonodavaca iz obe glavne stranke, Demokratske i Republikanske, u američkoj državi Teksasu, desetine medicinskih i naučnih stručnjaka, aktivisti za prava ljudi sa autizmom, advokati, pa čak i glavni detektiv u slučaju koji je pomogao da se Roberson osudi, pozvali su na pomilovanje osuđenog.

Nakon što je osuđen, Robersonu je dijagnostikovan autizam, što, kako kažu njegovi advokati, objašnjava nedostatak emocija koje je policija primetila i zbog čega je zauzela pristrasan stav protiv njega.

Autizam može da utiče na to kako osoba komunicira sa drugima.

Među onima koji sada traže pomilovanje je i Brajan Vorton, glavni detektiv u Robersonovom slučaju koji je na sudu svedočio protiv njega.

„Zauvek će me proganjati uloga koju sam imao u pomaganju državi da ovog nevinog čoveka osudi na smrt", napisao je on u pismu podrške.

„Robertov slučaj će zauvek biti teret na mom srcu i duši".

I pisac bestselera Džon Grišam traži pomilovanje za Robersona.

„U Robertovom slučaju nije bilo zločina, a mi u Teksasu ćemo ipak nekoga zbog toga ubiti", Grišam je rekao novinarima u septembru.

Apelacioni sud je 2023. godine potvrdio da nema dovoljno dokaza da se presuda obori.

Vrhovni sud je odbio da razmatra njegov slučaj.

Ubrzo nakon što je sudija okruga Trevis u četvrtak obustavio pogubljenje u poslednji čas, američki Vrhovni sud je odbio da potpuno poništi odluku o pogubljenju.

Sutkinja Sonja Sotomajor rekla je da je na guverneru Teksasa Gregu Abotu da li će zaustaviti pogubljenje.

U intervjuu za CNN u oktobru ove godine, Roberson je pozvao Abota da „uradi pravu stvar jer ja sam nevin".

Zbog čega je osuđen Roberson?

Prema Robersonovom iskazu, njegova ćerka je pala sa kreveta 31. januara 2002.

Rekao je da je ćerku umirio i da je ponovo zaspala, ali da kada se probudio, ona nije disala i usne su joj bile plave.

Dodao je da ju je odveo u bolnicu, gde su lekari rekli da ima znakove moždane smrti.

Preminula je sledećeg dana.

Pre nego što je umrla, Roberson je tvrdio i da je nekoliko puta ćerku vodio kod lekara.

Roberson je potom uhapšen i optužen za teško ubistvo.

U sudskim dokumentima navedeno je da je zbog modrica na njenoj glavi, otoka mozga i krvarenja u staklastom telu očiju medicinsko osoblje odmah posumnjalo na zlostavljanje.

Na osnovu nalaza obdukcije, koji su obavljeni nakon što je Roberson uhapšen, utvrđeno je da je umrla od povrede glave tupim predmetom, a njena smrt je proglašena ubistvom.

Robersonovi advokati tvrde da novi dokazi pokazuju da je u vreme smrti imala upalu pluća koja se razvila u sepsu.

Oni su naglasili i da su joj prepisani lekovi koji se više ne daju deci jer mogu da izazovu ozbiljne komplikacije.

Tvrde i da lekovi, uz pad sa kreveta, mogu da objasne modrice, otok i krvarenje koje su lekari pronašli u njenom mozgu.

Šta je 'sindrom protresene bebe'?

Ako u budućnosti bude doneta konačna odluka o smrtnoj kazni Robersonu, on će biti prva osoba u SAD-u koja je pogubljena zbog presude izrečene na osnovu „sindroma protresene bebe".

Medicinski stručnjaci su nekada koristili ovaj sindrom za opis povreda mozga i smrt beba ili male dece nastalih usled nasilnog drmusanja ili udara.

Međutim, poslednjih godina se vodi rasprava o ovom sindromu zbog načina na koji se koristi u sudskim postupcima.

Američka akademija za pedijatriju je 2009. godine promenila naziv sindroma protresene bebe u „nasilnu traumu glave".

Bez obzira na termin koji se koristi, to je vodeći uzrok smrtnih povreda mozga kod dece mlađe od dve godine.

Obično se dijagnostikuje nakon pronalaženja dokaza o krvarenju u mrežnjači, oticanju mozga i krvarenju u mozgu.

Dok je ova dijagnoza široko prihvaćena u medicinskim krugovima, nedavni izveštaj ističe potrebu za temeljnim ispitivanjem drugih uzroka pre donošenja zaključka da su povrede nastale zlostavljanjem.

„Pitanje na koje treba odgovoriti je 'Da li postoji medicinski uzrok koji objašnjava sve nalaze ili je ovom detetu nanesena povreda?'", napisano je u saopštenju u kojem su zajednički zaključci vodećih svetskih pedijatrijskih organizacija objavljeno u časopisu Pediatric Radiology.

'Neuobičajen broj pogubljenja'

Robersonov slučaj je poslednji u nizu slučajeva ljudi osuđenih na smrt koji su poslednjih nedelja privukli veliku pažnju javnosti.

Maja Foa, direktorka organizacije koja se protivi smrtnoj kazni Reprieve US, rekla je za BBC da se u zemlji trenutno sprovode „masovna pogubljenja".

Nedavno je Vrhovni sud saslušao argumente za obaranje presude Ričardu Glosipu za ubistvo, koji je proglašen krivim za organizovanje ubistva njegovog šefa.

Njegovo pogubljenje je do sada bilo zakazivano devet puta u državi Oklahomi.

Sud će odlučiti da li će njegova osuđujuća presuda biti preinačena na osnovu navoda da su tužioci prikrili informacije o ključnom svedoku protiv njega, koji je lagao tokom svedočenja.

Sud je već odložio njegovo pogubljenje.

Ali prošlog meseca, Vrhovni sud je odbio da odloži pogubljenje Marselusa Vilijamsa, crnca osuđenog za ubistvo novinarke 1998. godine.

Tužioci su u međuvremenu posumnjali u njegovu krivicu, a porodica žrtve se protivila njegovom pogubljenju.

Pogubljen je 24. septembra.

Iste nedelje u septembru, pogubljena su još četvorica muškaraca - što je najviša stopa pogubljenja od 2003. godine i „neuobičajen" broj, kaže Robin Maher, izvršna direktorka Informativnog centra za smrtne kazne, neprofitne istraživačke organizacije koja ima kritički stav prema načinu primene smrtne kazne u Sjedinjenim Državama (SAD).

„Neuobičajen broj pogubljenja nije bio rezultat nekog pojedinačnog događaja ili koordinisanih napora", rekla je ona.

„One su jednostavno odražavale planove izabranih zvaničnika u institucijama saveznih država, koji se u pogledu primene smrtne kazne sve više udaljavaju od interesa i prioriteta njihovih birača".

Ankete pokazuju da je podrška smrtnoj kazni opala u poslednjih 30 godina, a nedavno istraživanje Galupa pokazuje da 53 odsto Amerikanaca podržava smrtnu kaznu.

Verovatnoća izvršenja smrtne kazne se uveliko razlikuje od države do države.

Dvadeset tri američke države nemaju smrtnu kaznu, a u 15 država nije bilo pogubljenja najmanje pet godina.

Prošle godine je izvršeno 24 pogubljenja u pet država - Teksasu, Oklahomi, Floridi, Misuriju, i Alabami.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]