Završna konferencija: Pristupačnost javnim ustanovama za osobe sa invaliditetom važna za integraciju

Ministar gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je na skupu u Beogradu izjavio da se radi na izmenama Zakona o stanovanju i Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na pristupačnost.

“Iako Zakon uredjuje primenu principa pristupačnosti u javnom prostoru i javnim objektima praksa pokazuje da postoje mnogi izazovi”, istakao je on i dodao da će unapredjenje zakonodavnog okvira uticati i na podizanje svesti u čitavom duštvu.

Momirović je istakao i da je u toku realizacija rekonstrukcije i adaptacije 28 javnih objekata u 14 jedinica lokalne samouprave u Srbiji po pitanju dostupnosti.

“U izradi je i Nacionalna arhitektonska strategija koja ima za cilj unapredjenje kvaliteta arhitekture i gradjevine u Srbiji kako bi se doprinelo održivosti obnove gradjevinskog fonda, a sve to podrazumeva istovremeno pristupačnost”, dodao je.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila da su u prethodnom periodu izdvojena sredstva za prevazilaženje barijera i kao primer navela prilagodjavanje javnih površina kao što su ulazi u zgrade, na bazene, ivičnjaci.

“Postavljeno je u prethodnom periodu više od 100 rampi u više od 40 lokalnih samouprava u Srbiji. Prvi put od osnivanja brojni objekti javnih ustanova su omogućili pristupačnost”, rekla je ona.

Radi se, kako je navela, i na otklanjanju svih komunikacijskih barijera za ljude sa invaliditetom, a kao primer dobre prakse je navela Fond PIO koji na zahtev gradjana izdaje dokumenta na brajevom pismu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je istakla da je invaliditet od početka postojanja institucije Poverenika svake godine medju prva tri osnova po broju slučajeva diskriminacije.

“Nema dileme da je diskriminacija ako objekat nije pristupačan jer da biste utvrdili diskriminaciju nije uslov da je postojala namera. Najveći broj utvrdjenih slučajeva je zbog nepristupačnosti”, rekla je poverenica.

Istakla je da punu pristupačnost nije jednostavno postići i pohvalila je najavu ministra Momirovića oko izrade Nacionalne arhitektonske strategije kako bi se problem rešavao sistemski.

“U prethodnoj državi u kojoj smo živeli problem je bio drugačiji odnos prema invaliditetu, odnosno skrivanje invalidita kao nečega što je sramota. Nažalost i dalje su te prepreke u glavama prilično prisutne”, rekla je i istakla važnost sprečavanja diskriminacije kroz pristupačne javne ustanove.

Najvažnije je da prvo budu pristupačni svi zdravstveni i socijalni objekti, kao i sudovi jer, kako je ocenila Janković, nepristupačnost sudova znači nemogućnost pristupanja pravdi.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar je izjavila da je nepristupačnost problem i za oko 120 miliona gradjana Evropske unije.

“EU nastavlja da podržava Srbiju u unaprejenju politika i intenziviranju napora za dalju integraciju osoba sa invaliditetom. EU je donirala više od šest miliona evra samo za podršku integraciji i pristupačnosti za osobe sa invaliditetom u raznim oblastima”, navela je.

Pohvalila je Srbiju za kontinuriani rad na omogućavanju pristupačnosti institucija, ali i dodala da ima još dosta toga da se uradi.

“Treba da slavimo razlike, a ne da ih isključujemo”, poručila je Norčič Štamcar.

Projekat “EU za pristupačne javne ustanove” je realizovan proteklih godinu dana i finansiran od strane Evropske Unije.

Za cilj ima unapredjenje znanja, veštine i podigne svest lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i inženjera o značaju unapredjenja pristupačnosti javnih ustanova za osobe sa invaliditetom i ograničenom pokretljivošću.

Podizanje kapaciteta i informisanosti ciljnih grupa i unapredjenje njihovih znanja, veština i senzibilisanosti ciljnih grupa treba da dovede do boljeg strateškog pristupa i rada na unapredjenju pristupačnosti u okviru jedinica lokalnih samouprava.

Konkretni rezultati projekta su izradjen vodič kroz pristupačnost za lokalne samouprave, NVO i inžinjere, dokumentacija sa primerima dobre prakse i analiza relevantnih propisa sa preporukama za njihovo unapredjenje.

Kroz projekat je organizovan niz programa obuka kroz koje je prošlo ukupno 385 učesnika – zaposlenih u stručnim službama javne uprave na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, inženjera, arhitekata, urbanista i predstavnika organizacija civilnog društva.