Plati, zagađuj i nikome ništa: Šta kad kompanije naštete životnoj sredini?

Kako piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), retki su primeri u kojima u kompanije koje zagađuju životnu sredinu kažnjene zbog štete po prirodu. Međutim, i te kazne mogu da budu male, na nivou zakonskog minimuma ili ispod njega.
 
Nataša Đereg iz nevladine organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) kaže da je kazna mala u odnosu na štetu koja zagađenjem nastaje.
 
"Plati pa zagađuj, i nikom ništa. Interesantno bi bilo videti da im se zabrani rad istovremeno uz novčanu kaznu dok ne poprave situaciju", kaže sagovornica CINS-a.
 
Kada dođe do zagađenja životne sredine, protiv odgovornih se mogu pokrenuti postupci za privredni prestup. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine i posebnim propisima kao što je Zakon o zaštiti vazduha, kazne mogu da budu od milion i po do tri miliona dinara za kompanije. Za odgovorna lica se kreću od 100 hiljada do 200 hiljada dinara.
Pročitaj još
  Ustavni sud Severne Makedonije: Građani imaju pravo da tuže državu zbog zagađenog vazduha
  Emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji i regionu 5,7 puta iznad dozvoljenih
  Za čistiji vazduh Srbiji treba tri milijarde evra: "Reakcije neadekvatne, kasni se 10 godina"
Ipak, kazne koje se izriču su i manje od toga.
 
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je od početka 2020. do kraja 2023. godine zbog privrednih prestupa u oblasti zaštite životne sredine osuđeno 97 pravnih lica. Od tog broja, njih 87 je dobilo kaznu do 600 hiljada dinara, dok su dva pravna lica oslobođena kazne.
 
Nataša Đereg smatra da se umanjivanjem ionako niskih kazni šalje jasna poruka kompanijama da mogu da nastave sa svojom dosadašnjom praksom.
 
Sa ovim se slaže i Dejan Lekić iz nevladine organizacije Nacionalna ekološka asocijacija (NEA). Kako kaže, milion dinara predstavlja nešto više od osam hiljada evra, a toliko košta jedna radionica koja se organizuje u ime te kompanije.
 
Takvo kažnjavanje, prema Lekićevom mišljenju, ni na koji način ne utiče na poslovanje kompanije.
 
"Kao kada vi treba da platite kaznu od pet hiljada dinara za nevezivanje pojasa, koja ako platite za osam dana bude dve i po hiljade. Dakle to jeste na neki način vi se iznervirate, ali kažete: ’Dobro, šta da radim, pogrešio sam’, i nastavićete da se ponašate kao što ste se ponašali ranije", objašnjava sagovornik CINS-a.
 
Kazne mogu biti strože ukoliko sud osudi kompaniju za krivično delo. Tada može i da se zabrani rad kompaniji.
 
"Ako dokažete posledicu i ako dokažete krivično delo, on će ili da dobije mnogo višu novčanu kaznu, ili postoji mogućnost da dobije i uslovnu osudu, može da mu se zabrani obavljanje delatnosti, primera radi, dok ne sprovede mere da se uskladi sa zakonom", objašnjava za CINS Ljubica Vukčević iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
 
Za razliku od privrednog prestupa, gde je potrebno dokazati samo da li je zakon prekršen, kod krivičnih dela je potrebno pokazati da je došlo do posledica po prirodu.
 
Vukčević objašnjava da se posledica dokazuje pribavljanjem informacija o tome da je do zagađenja došlo u većoj meri ili na širem prostoru. Kada je u pitanju zagađenje vazduha, posledica može biti uvećana koncentracija štetnih materija, ili njihova rasprostranjenost na većoj teritoriji, kao što je grad.
 
Međutim, od 2021. do kraja 2023. godine, prema izveštajima o radu, inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine nije podnela nijednu krivičnu prijavu.
 
Ceo CINS-ov tekst pročitajte OVDE.