Ekonomija

„Mutne vode“: Investicije u prečišćavanje otpadnih voda mimo očiju javnosti

Pixabay ilustracija

Pixabay ilustracija

Od potrebnih 359 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda Srbija raspolaže sa tek nešto više od 40, pretežno izgrađenih tokom prethodnih 30 godina, od čega je polovina delimično ili potpuno nefunkcionalna. Potreba za finansiranjem razvoja značajno zaostale vodoprivredne infrastrukture gradova i opština Srbije je neupitna – međutim otvara se pitanje o načinima upravljanja namenskim finansijama, pojedinačnim projektima i uslovima njihove realizacije.

Na ovo ukazuje publikacija Mutne vode: Studija slučaja o upravljanju javnim investicijama i projektima izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji, koju je danas objavio Regulatorni insitut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). 

Kako se navodi u publikaciji, investicije namenjene izgradnji nedostajuće infrastrukture i obnovi značajno zaostale tehnologije u sektoru prečišćavanja otpadnih voda, zasnovane su prvenstveno na kreditnom zaduživanju države, prenosi Nova ekonomija.

Sadržaj pojedinačnih ugovora o finansiranju projekata u lokalnim zajednicama,  kao i informacije o uslovima i kriterijumima njihove realizacije – nisu dostupni javnosti ni posle niza formalnih zahteva, upućenih ugovornim stranama i različitim nivoima nadležnih institucija od strane RERI-ja tokom 2023. i 2024. godine.

Takođe, RERI navodi da se odgovornost za realizaciju i posedovanje relevantnih dokumenata o projektima prebacivala sa jedne na druge instance.

Prema Planu za implementaciju EU Direktive o prečišćavanju gradskih otpadnih voda (Directive Specific Implementation Plan – DSIP) iz 2019. godine procenjuje da će za potrebe ispunjenja zahteva za kanalisanjem i prečišćavanjem gradskih otpadnih voda u Srbiji (ne računajući teritoriju Kosova i Metohije) biti potrebne investicije od oko 4,3 milijarde evra, navodi se u publikaciji.

Najviše sredstava do sada je obezbeđeno kroz programsku podršku Evropske Unije, finansijske programe Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke KfW, kroz bilateralne sporazume sa Vladama Mađarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i putem komercijalnih kredita i budžetskih izdvajanja Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.

Nedavno je započela realizacija projekata finansiranih iz velikog kredita NR Kine, kroz program poznat kao „Čista Srbija“, vredan oko 3 milijarde evra i namenjen izgradnji oko 5,200 km kanalizacije i 165 PPOV, u 69 jedinica lokalne samouprave.

Ipak,  kako se ukazuje u publikaciji, javnost je uskraćena za pravovremene odgovore i tačne informacije, dok u razmatranju planskih rešenja nije pozvana da učestvuje.

Više pročitajte na LINKU.