Rezultat investicija u EPS-u: Odsumporavanje ne radi u Kostolcu, da li će u Obrenovcu?

Za ovakvo stanje, koje izaziva bojazan i po pitanju rezultata koje će najnovije postrojenje u TENT-u B postići, ima više razloga, ali činjenica ostaje da je EPS i dalje odgovoran za čak 41,6 odsto zagađenja štetnim gasovovima u Srbiji, piše Nova ekonomija.

Ministarka Handanović istakla je da je ovo jedno od najvećih gradilišta u Srbiji i jedan od najznačajnijih projekata, zahvaljujući kom će emisije sumpor-dioksida biti smanjene čak 30 puta. Završetkom ovog projekta vrednog oko 220 miliona evra, kako je naglasila, sve velike termoelektrane EPS-a, odnosno više od 90 odsto termo-kapaciteta, biće potpuno ekološki prihvatljive na nivou evropskih i srpskih standarda, što će značiti i bolji kvalitet vazduha.

Problem je što se Srbija obavezala da će neka od ovih postrojenja ugasiti, a neka poboljšati kako bi mogla da nastave rad sa manje emisija. Na primer TE Kolubara i Morava, koje je trebalo da budu ugašene prošle godine, ali je Vlada odlučila da ipak nastave da rade. Nije to prvi put da se krše međunarodni ugovori. Osim što su postrojenja nastavila da rade, ni sistem odsumporavanja, koji treba da produži životni vek nekih TE, izgleda da ne radi najbolje.

„Postrojenje za odsumporavanje koje je instalisano u Kostolcu sada daje veće emisije nego pre. U 2023. je izmereno više zagađenja nego u 2022. godini. Ponovo smo i tu prekršili međunarodne ugovore. Postrojenje je trebalo, prema očekivanjima, da smanji zagađenje za 96 odsto, a mi imamo u 2023. godini emisiju od 45.802 tone sumpor-dioksida, dok je u 2022. to iznosilo 36.560 tona.

Ovo su podaci iz izveštaja koji je predat Energetskoj zajednici, a uradila ga je Srbija. Naš nivo emisija iz termoelektrana je oko 300.000 tona sumpor-dioksida, a dozvoljeni nivo je oko 55.000 tona, što je šest puta preko granice“, kaže Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Prema njegovim rečima, za odsumporavanje u TE Nikola Tesla A tek treba da se izmere emisije, jer se potrebna merenja rade na godinu dana. Dakle za sada imamo jedno postrojenje za odsumporavanje koje radi, ali ne postiže ono što je zacrtano, drugo je instalirano u aprilu ove godine, a treće tek treba da počne sa radom.

„Važno je istaći da je mehanizam koji je predviđen u direktivi Evropske zajednice o velikim ložištima podrazumevao dva alata. Da se ta velika stara postrojenja koja imaju problem na vreme usklade sa povećanim zahtevima za smanjenje emisija ili da se zatvore. Bilo je vremena od 2018. godine do 2023. da se uskladimo, međutim Srbija je obezbedila pravni okvir, ali ne i sprovođenje“, kaže Popović.

Više pročitajte na LINKU.