Sprečimo uništavanje Mileninog doma

Ovde bih posebno naglasila kao nedopustivo, rešenje ulične fasade koja nema nikakve arhitektonske i estetske veze sa zgradom koja je bila rodonačelnik građanske arhitekture u Požarevcu. Stavljanje ulične fasade pod staklo, da bi imitirala „kristalnu kutiju u kojoj se čuvaju dragocenosti“, ima suprotni efekat, a uz sve to ugrožava bezbednost objekta. Šta bi sa
autentičnom kapijom od kovanog gvožđa koja je stara vek i po? Zar i ona treba da se ukloni kako ne bi smetala modernom izgledu fasade... Ostavimo atraktivnost za neke druge, savremene galerije, ovo je MILENIN DOM, objekat iz XIX veka za koji se traži rekonstrukcija, a ne puštanje mašti na volju, pa dokle stignemo.

Projektant navodi da bi u izložbenom prostoru trebalo da se izloži maltene ceo fundus. Verovatno nije video sve studijske skice, blokove, dela koja ne zadovoljavaju visoke kriterijume stalne postavke. Ipak, ostavimo postavku kustosima koji ponajbolje poznaju materijal sa kojim fond raspolaže i nemojmo da se svako meša u posao za koji nije stručan. Na malom prostoru koji je preostao od 34 ara koliko je iznosila površina dve parcele u vlasništvu Danice Pavlović Barilli, jer je preko 25 ara uzurpirala „JP ELEKTROMORAVA“, planiraju se sadržaji i objekti koji nemaju nikakve veze sa Mileninom delom i željom darodavca.

Ovo je Milenin dom, njena rodna kuća, kuća porodice Pavlović, čiji je najstariji deo, do ulice Dr Voje Dulića sredinom 19. veka, kupio Stojan Pavlović, a potom, za svako novorođeno dete objekat doziđivao novom prostorijom. Upravo taj najstariji deo objekta do ulice Dr Voje Dulića treba da se rekonstruiše, da se vrati njegov autentičan izgled sa unikatnom kapijom koja krasi ulaz u dvorišni deo Mileninog Doma. Dvorište, Milenina bašta sa jorgovanima, šimširom, njenom brezom i glicinijom, koju je Danica donela iz bašte porodice Barilli u Parmi, po projektu je uništeno. Zaboravlja se Spomen ploča na dvorišnoj fasadi ispred ulaza u Milenin memorijalni muzej, koju je poručila Milenina majka:

Zaboravlja se da je ovo zadužbina, da u njenom Statutu stoji:

„ Član 1.

Fondacija Milenin dom - Galerija Milene Pavlović Barilli osnovana je u znak zahvalnosti i sećanja na Milenu Pavlović Barilli uz poštovanje volje i želje njene majke, Danice Pavlović Barilli da imovinu koju je nasledila od svojih roditelja i umetnički fond svoje preminule kćeri daruje srpskom narodu i da se ova zaostavština sačuva kao celina.“

Gde je nestao Milenin dom? Gde je "Stojančetova kuća"? Kakve su ovo kutije, stakleni "izlozi"? Od testamentarnog zaveštanja Milenine majke Danice i njene poslednje želje, ni traga. Arhitekte koje su osmislile ovu rugobu i oni koji su radili projektni zadatak treba da se stide.

Hoće li Požarevljani da prihvate ovu građevinu koja bi ovde stajala kao čir na lepom licu ulice Dr Voje Dulića.

Pitam se šta se promenilo za samo nekoliko godina, da se ignoriše poslednja volja i zavet Mileninih roditelja, Danice i Bruna. Zbog čega se, umesto rekonstrukcije „Stojančatove kuće“ toliko insistira na njenom brisanju iz sećanja i postojanja?

Zar grad Požarevac nema prostor za smeštaj kulturnih sadržaja, već od zadužbine koja je u našem narodu svetinja treba da dozvoli uništavanje jednog dela starog gradskog jezgra koji svojim sadržajima poništava muzeološke principe kojima autori projekta moraju da se rukovode.

Zadužbinarstvo je u srpskom narodu ona tradicija koja, uz slavljenje porodičnog svetitelja, ima najduži kontinuitet.

          „Zadužbinarstvo, ta lepa i čista srpska reč, jasno govori o jednoj velikoj i duboko smislenoj potrebi čoveka da učini dobro delo, da daruje za svoju dušu, da se „oduži Bogu i narodu”. Praveći zadužbine „na polzu naroda svog”, plemeniti ljudi zaveštavali su i ostavljali trajna dobra svom narodu. Sklonost ka zadužbinarstvu, u našem celokupnom društvenom razvoju, imala je trajnu vrednost.

          Zahvaljujući i svojim zadužbinama, Srbi su kroz vekove i vreme – a koje im često nije bilo naklonjeno – sačuvali svoje korene i istorijsko pamćenje...“ (Slavko Vejnović,“ZADUŽBINARSTVO kod SRBA“, PROMETEJ, 2012)

Zaista nam je pamćenje a i znanje, vrlo skromno.

Ko se to i sa kojim namerama, poigrava sa najvećim kulturnim vrednostima ne samo ovog grada, već i cele države?

Milena ne pripada samo Požarevcu. Ona pripada svetu i tako se treba odnositi prema njenom imenu, delu i njenom rodnom domu, čiji je testamentarni osnivač Milenina majka, Danica Pavlović Barilli. Ne zaboravimo da je Milenin otac čuveni italijanski kompozitor, muzički kritičar, pesnik, putopisac, te da je Milena po ocu Italijanka i da je porodica Barilli, porodica umetnika sa kojom održavamo lepe kontakte te ne bi bilo uputno da se Milenin dom prepusti nebrizi i rešenjima koja bi samo nanela štetu gradu Požarevcu i zauvek uništila pogled na „plavo nebo iz Milenine avlije“.

Piše Jelica Milojković

"Ovaj tekst deo je projekta "Zaustavimo zastakljivanje Galerije" u okviru programa "Snaga aktivizma" i ne odražava nužno stavove medija na kome je medijski prostor zakupljen.