Roditeljstvo: Zašto se javljaju pomešana osećanja o majčinstvu

Čak i pre nego što je dobila prvo dete, Libi Vord je znala kakva majka želi da bude.

Strpljiva i puna ljubavi.

Znala je i da će trudnoću planirati.

Ali, kada je rodila dete, htela je da bude još bolja, posebno videvši šta sve rade majke u njenom okruženju.

Želela je da ih oponaša i da kuva, ima savršen dom i raspored spavanja i odmora.

• „Činilo mi se da tonem" - žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
• „Nosim zdravo dete, a nisam srećna" - žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
• Zašto muškarci ne traže pomoć tokom postporođajne depresije

Kada je 2014. dobila ćerku, Vord se našla u situaciji da uglavnom ne može da bude majka kakva je želela da bude.

Dve godine kasnije, dobila je sina.

Nisu hteli da sisaju, a sin nije mogao da sastavi više od dva sata sna.

Činilo se da ga nešto boli.

„Osećala sam da ne mogu da podmirim njegove potrebe za hranom i spavanjem, niti da ga učinim zadovoljnim.

„Nisam mogla da ispunim standarde koje sam sebi postavila. I sve se jednostavno raspalo", kaže Vord, koja živi u Ontariju, u Kanadi.

Više od svega je osećala bes.

Bila je kivna na njenog partnera, decu, čak i na potpune strance, zapravo na sve kojima je naizgled bilo lakše nego njoj.

Zatim je osetila sram zbog takvih osećanja.

„Otprilike pet meseci pošto sam postala mama dvoje dece, konačno sam se pogledala u ogledalo i nisam mogla da se prepoznam fizički, emocionalno, mentalno", kaže Vord.

„Rekla sam sebi: 'Ovo nisam ja.

„Ovo nije osoba koja želim da budem.

„Nije osoba koja sam očekivala da budem", priseća se.

Došla je do stanja koje su mnogi iskusili, ali o kome se malo govori: ambivalentan osećaj prema materisnstvu.

• Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja, da li su vaši među njima
• Treba li mame da uzimaju marihuanu da lakše prebrode roditeljstvo
• Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom

Ambivalentnost, koja se definiše kao složena, često oprečna osećanja prema majčinstvu, ne javlja se usled nedostatka ljubavi prema detetu.

Zapravo, majke koje se izjašnjavaju kao ambivalentne obično tvrde da bi učinile sve za njihovu decu.

A tolika količina brige, stresa i straha koje osećaju za njih upravo su razlog što im je majčinstvo toliko izazovno.

Ali mogu i da osete bes, ogorčenost, apatiju, dosadu, anksioznost, krivicu, tugu, pa čak i mržnju, a to su osećanja koja mnogi ljudi ne povezuju sa majčinstvom, a kamoli sa biti „dobra" majka.

Imati pomešana osećanja nije neuobičajeno.

Majčinstvo je, na kraju krajeva, posao koji oduzima vreme, zahteva mnogo rada i osećanja, i koji podrazumeva suštinsku promenu identiteta, kao i neretko teške fiziološke promene.

Majke su verovatno oduvek imale oprečna osećanja o majčinstvu.

Ipak, nekoliko je razloga zbog kojih je ambivalencija u današnje vreme malo drugačija i verovatno je teže izboriti se sa takvim pomešanim osećanjima.

Prvi razlog su često nerealni standardi za biti 'dobra' majka (a u tom kontekstu i 'dobra' beba ili dete), na koje se nadovezuje more informacija koje nude savetnici za roditeljstvo, internet i društvene mreže.

Drugi je sramota i stigma koju mnoge majke osećaju u kulturi u kojoj se čim se pokrene ova tema posegne za izrekom „Ceni svaki trenutak"!

Majkama je možda dozvoljeno da kažu da je roditeljstvo teško, ali ne i da ne uživaju u toj ulozi.

Paradoks materinstva

„Ambivalentni osećaj majki odnosi se na prihvatanje 'a'", kaže Sofi Brok, sociološkinja koja proučava materinstvo iz Sidneja, u Australiji i voditeljka podkasta Dovoljno dobra majka.

„Postoji toliko paradoksa u vezi sa majčinstvom, a ambivalentnost znači: 'Zapravo imam obe vrste osećanja'", objašnjava ona.

To su misli poput 'Želim da provedem svaki minut sa mojim detetom, a ne mogu da provedem ni minut više sa njim', 'Toliko sam zahvalna što moje dete postoji, a ne mogu da podnesem u šta mi se život pretvorio', 'Želim da budem što bolja majka, a tako sam ljuta zbog toga koliko se moj identitet promenio'.

Ili čak: 'Volim svoje dete jako, a u ovom trenutku ga takođe i mrzim'.

Ambivalentnost može da se pomeša sa postporođajnom depresijom ili anksioznošću, ali i da postoji istovremeno.

A ako se ne izrazi, ambivalentnost može da uveća rizik od narušavanja mentalnog zdravlja, pa ako postoji nedoumica u vezi sa sopstvenim osećanjima, potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Ali, ambivalentna osećanja majke su obično normalna i zdrava, kažu istraživači i psiholozi.

„Skoro svaka majka sa kojom razgovaram i koja je dovoljno hrabra da podeli njeno pravo iskustvo ima pomešana osećanja o njenoj ulozi", kaže Kejt Borsato, terapeutkinja u kanadskoj pokrajini Britanskoj Kolumbiji, koja se bavi mentalnim zdravljem majki.

„I to mi je razumljivo. Život se toliko promeni.

„Njihovo samopouzdanje, način na koji provode vreme, o čemu razmišljaju, sve je drugačije", dodaje.

Pogledajte priču o tati koji je svakog dana više od dve decenije fotografisao sina

Jedna od majki koje su ovo iskusile je Džesika Rouz Šrodi, komičarka i kreatorka digitalnog sadržaja iz Los Anđelesa.

Kada je zatrudnela u njenim ranim dvadesetim, razmišljala je da li da zadrži bebu.

„Ali, kad sam sve uzela u obzir, rekla sam: 'Ja to mogu, uspeću to da rešim'.

„Sada kada imam 31 godinu, kažem: 'Uf, ovo mi je toliko iskomplikovalo život na sve moguće načine'.

„A ništa od svega toga zaista nisam mogla da razumem u 21. godini", priča Šrodi.

Borba da se bude 'dobra' majka

Materinstvo je oduvek bilo teško.

Ali određeni pritisci današnjice mogu da ga učine još težim.

Za razliku od recimo, prve polovine 20. veka, od majki se sada očekuje da se 'cele' posvete deci u smislu njihovog vremena, rada, osećanja i finansija, a da istovremeno budu uspešne na poslu i u njihovim partnerskim odnosima.

Ova kulturna konstrukcija materinstva je 1996. godine nazvana „intenzivno majčinstvo".

Da stvar bude još gora, žene se bore da ispune ovaj ideal u vremenu kada podrška roditeljima u velikoj meri nije usklađena sa zahtevima savremenog života.

U nekim od najbogatijih zemalja na svetu, porodiljsko odsustvo traje manje od četiri meseca.

Porodice u Ujedinjenom Kraljevstvu koje imaju dve plate, na brigu o deci troše više od 50 odsto prosečnog prihoda žene koja radi puno radno vreme.

„Svaka majka to već zna: preopterećene smo, rastrzane, najviše smo emotivno angažovane, obavljamo većinu kućnih poslova, pod pritiskom smo na poslu za koji smo plaćene.

„A onda se od nas očekuje da stavimo masku i kažemo: „Sve je u savršenom redu. Ja sam savršena majka, ja nemam problema", kaže Brok.

Alesija Keri, 35, majka dvoje dece koja radi u dobrotvornoj organizaciji u Bostonu, u Masačusetsu, osetila je ambivalentnost još u trudnoći, što nije neuobičajeno.

„Kada sam zatrudnela, osećala sam da sam degradirana - od ljudskog bića postala sam samo žena.

„Ljudi sa kojima sam radila želeli su da sa mnom razgovaraju samo o mojoj trudnoći.

„To je bila jedina stvar u vezi sa mnom i postala je cela moja ličnost. Mrzela sam to", kaže ona.

Posebno joj je bilo teško da život prilagodi ulozi majke posle mnogo godina koje je uložila u karijeru, stvaranje kruga prijatelja i bavljenje hobijima, priča Keri.

Dodaje da takva iskustva nisu u potpunosti imale ranije generacije majki, jer su uglavnom mlađe rađale.

• Detinjstvo bez roditelja: „Prerano odrasteš, ali nekako prebrodiš taj gubitak"
• Deca koja žive u senci roditelja
• Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom

Lizi Leng, 27 godina iz Kornvola u Engleskoj, kaže da ni ona nije bila spremna za promene koje je donelo majčinstvo i da se osećala još gore zbog toga jer su druge majke izgledale da sve to lakše podnose.

„Tugujete za lakoćom koju ste imali u starom života i u odnosu sa vašim partnerom. Gledate druge ljude kako nastavljaju sve da rade, da se još više trude.

„Osećala sam se kao da živim na drugoj planeti i da se zaista mučim.

„Imala sam neke prijatelje koji su imali bebe otprilike u isto vreme. Iako sam u njihovim očima mogla da vidim nežnost kada bi mi govorili: 'Da, znam na šta misliš', očigledno je da smo na sve to imali različite poglede", kaže ona.

Keri je takođe osećala da je jedina koja ima takvo iskustvo.

„Osećala sam se isključeno iz društva zato što sam trudna.

„Osećala sam se veoma izolovanom, a dodatno usamljenom zbog činjenice da su svi na internetu, u tim krugovima za majke, izgledali da vole i uživaju u majčinstvu i da ih ono ispunjava.

„Bilo mi je neprijatno i osećala sam se usamljeno, sve vreme sam bila anksiozna", prepričava ona.

Ali bezbroj izazova u pogledu majčinstva se ne završavaju time kako same majke treba da se ponašaju.

Još jedan izazov su očekivanja kako bi deca 'trebalo' da se ponašaju, a to je nešto što se smatra odrazom sposobnosti majke kao roditelja.

„Da budem majka je sve što sam oduvek želela u životu", kaže Emili Vejli, 32, iz Derbišira, u Ujedinjenom Kraljevstvu, koja je prvo dete rodila 2015. godine, a drugo četiri godine kasnije.

„Veoma mi je teško da priznam da zapravo ne uživam toliko koliko sam želela", dodaje.

Glavni razlog je što njena deca imaju ozbiljne zdravstvene probleme.

Posebno je bila zabrinuta kada sin nije mogao da spava, kaže.

Kasnije je saznala da je uzrok bio zdravstvene prirode.

Sin je imao ankiloglosiju, urođenu razvojnu anomaliju jezika koji je prirastao za pod usne duplje celom dužinom.

„Nisam uspela da uživam u ulozi majke.

„Briga o novorođenčetu bila je ispunjena stresom i zabrinutošću", kaže ona.

Pogrešne predstave koje je imala o tome kako beba treba da se ponaša su je dodatno „lišile radosti", dodaje Leng.

Pogledajte priču o indijskoj porodici koja ima 72 člana

Porodična tradicija i predstave u medijima ubedili su je da će novorođenče spavati veći deo dana i da neće morati da ga uspavljuje, a da će ona imati vremena da obavi sve što je potrebno.

Stvarnost je za nju bila šok.

Njena beba je mogla da bude budna šest sati neprekidno.

Zaspala bi samo uz neutralan i monoton zvuk koji podseća na zvuk grejalice ili fena za kosu, dok bi je Leng držala u naručju i ljuljuškala se na lopti za vežbanje.

„U suštini naša beba nije bila primer iz 'udžbenika'.

„Ali to mi je predstavljeno kao pravilo", kaže Leng, dodajući da je bila ogorčena ukoliko nije bilo tako.

Osećala je da nije dobar roditelj.

'Da li ne osećam nešto što bi trebalo?'

Stid i krivica su uobičajena osećanja koja se javljaju usled nedostatka zadovoljstva zbog majčinstva.

Naročito kada svi oko vas, od društvenih medija do porodičnih razgovora predstavljaju majčinstvo kao nešto što donosi toliko radosti i ispunjenja, i kada mali broj majki otvoreno govori koliko majčinstvo zapravo može da bude teško.

Stigma koja postoji prema onima koji o tome pričaju nije izmišljena.

Kada je u nedavnom podkastu kreatorka digitalnog sadržaja Šrodi izjavila da se kaje što je postala majka, 90 odsto komentara napisale su žene koje su se osećale isto.

Ali, dobila je i kritike.

Posebno se seća video snimka koji je neko napravio da bi joj rekao da mora da je užasno biti njena kćerka.

Više od 30.000 ljudi je 'lajkovalo' video, kaže Šrodi.

To ju je zabrinulo.

Možda ne bi trebalo da iskreno govori o njenim osećanjima.

Kao i većina drugih majki, uprkos tome što je jasno i u podkastu rekla: „Ne žalim što sam dobila moju kćerku, žalim zbog uloge majke", Šrodi najviše brine da li će takve izjave povrediti osećanja njenog deteta.

Naravno, ne osećaju krivicu i stid samo žene koje javno govore o njihovim osećanjima, mnoge se osećaju isto, ali ćute.

„Očekivala sam da prvih nekoliko nedelja i meseci majčinstva budu najbolji period mog života", kaže Kejli Tomas, 30, iz Vorikšira, u Engleskoj.

„A onda sam se osećala loše što nisam onakva kako sam na internetu videla da treba da budem i o čemu sam čitala", dodaje.

• Da li je zapadnjački način odgoja dece naopak
• „U trenucima krize za decu je najvažnije da su im roditelji dobro": Saveti stručnjaka
• Roditelji koji prekidaju veze sa decom

Čak i majke koje su pokušale da se ne povinuju očekivanjima u pogledu intenzivnog majčinstva, poput Keri u Bostonu, ipak osećaju krivicu.

Keri ne dozvoljava sebi da ima uobičajeni osećaj „krivice" koji se javlja kod mama zbog recimo, odlaska na večeru sa mužem ili na odmor bez dece, kaže ona.

Ali kada je nedavno sa mužem otišla na put u inostranstvo, prijateljica joj je poslala poruku: „Zar ti ne nedostaje kćerka"?

„Odgovorila sam: 'ne'", kaže ona.

„A onda sam pomislila: 'Da li sam grozna? Da li sam serijski ubica?

„Da li ne osećam potrebu da odbacim sve u vezi sa mnom i prihvatim samo ovu novu ličnost majke i interesovanja koja su njoj prikladna?'

„Ne mogu to da uradim i ogorčena sam što se to od mene traži. Ali, to se ne traži od mog muža", dodaje.

Majke često kritikuju sebe što imaju ambivalentna osećanja, što „samo produbljuje bol u situaciji koja je već teška", kaže Borsato.

„Obuzdavati sva ta osećanja je samo po sebi teško.

„Ne treba da svemu tome pridodajete još kritika, dodatna mišljenja i još osećanja", smatra ona.

Nije dobro da majke ćute o njihovim osećanjima, kaže Borsato, jer ako otvoreno o njima pričaju, verovatno će biti manje usamljene i samokritične, a to su upravo osećanja koja mogu da ih odvedu u depresiju.

Problem, kaže Borsato, nisu sama ambivalentna osećanja majke.

To je naša predstava o njima.

„Ako majka zaključi da nešto nije u redu sa njom, ili da njena pomešana osećanja sigurno znače da nije stvorena za majčinstvo, ili da je napravila loš izbor, ili da njeno dete zaslužuje majku koja nije ambivalentna, onda to može da bude opasno", objašnjava ona.

'Zajednička iskustva'

Iako i dalje postoji osećaj sramote zbog pomešanih osećanja majki, ipak ima pomaka u pogledu otvorenog razgovora o toj temi.

Neke žene su odlučile da se posvete pružanju pomoći drugima kako bi im majčinstvo bilo radosnije i kako bi shvatili da je sasvim u redu ne osećati stalno radost.

Pošto je i sama iskusila izazove majčinstva, Borsato je počela da pomaže drugim mamama da shvate da je mentalno zdravlje najvažnije.

Vejli je u međuvremenu otvorila savetovalište za roditelje i pomaže im da saznaju više o spavanju novorođenčadi i kako da isključe bilo kakve zdravstvene probleme.

„Zato se bavim ovim poslom, da pokušam da pomognem drugim ljudima da imaju srećnija iskustva od mojih", kaže Vejli.

Drugi pokušavaju da razbiju tabu o ovoj temi.

Iako su Šrodi potresli negativni komentari na njen račun, nastavila je da govori o sopstvenom iskustvu u nadi da će pomoći drugim majkama da shvate da je sasvim u redu imati pomešana osećanja o majčinstvu.

„Ideja da 'ne treba da se priča o ovoj temi' je u savršenom skladu sa mizogenim društvom", tvrdi ona.

Pogledajte i ovu priču

Kada je Vord videla da nema objava na društvenim mrežama o tome koliko majčinstvo može da bude teško, odlučila je da ona to krene da radi.

O njenim iskustvima majčinstva počela je da piše u martu 2020. godine na TikToku na nalogu koji je nazvala Dnevnik iskrene mame.

Šest meseci kasnije, otvorila je istoimeni nalog na Instagramu.

Mnogi njeni video zapisi koji imaju najviše lajkova prikazuju izazove roditeljstva, kao što je njena frustracija što deca ne jedu ručak koji im je spremila, kritike da je zbog majčinstva manje „zabavna" i kako joj je porodica dozvolila da 'spava' na Dan majki (spojler: nije spavala).

Danas, njeni nalozi imaju skoro 1,5 miliona pratilaca.

Vord prima toliko poruka od majki da je morala da unajmi nekoga da bi sve odgovore dobile.

Žene joj govore da nisu znale da ima i drugih kojima je roditeljstvo toliko teško, ili da su mislile da njihova osećanja znače da su loše mame.

„Mnogo je majki koje se osećaju postiđeno, krive sebe što imaju toliko problema u pogledu majčinstva i osećaju se usamljeno.

„Shvatila sam da majke, onakve kakva sam htela da budem i koje su mi u početku bile uzor, nikada zapravo nisu govorile o poteškoćama", kaže ona.

„Nisu govorile o nedostatku sna. Nisu pričale o stidu. Nisu govorile o tome da viču na njihovu decu.

„Nisu pričale ni o čemu sa čim sam se suočavala i zbog čega sam se osećala potpuno usamljenom i izolovanom.

„I tek kada sam konačno počela da objavljujem moja iskustva, shvatila sam da ista imaju i mnoge druge majke", dodaje ona.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]