Jovanović: Veštačka inteligencija će postati alat koji će svako morati da koristi

Povodom ovog dana, razgovarali smo sa Nikolom Jovanovićem, inženjerom podataka koji radi u IT sektoru. Nikola dolazi iz Požarevca, ali radi u firmi "Things solver" u Beogradu kao inženjer podataka. On je podelio svoje viđenje trenutnog stanja IT industrije u Srbiji, kao i svoja razmišljanja o ključnim trendovima u oblasti veštačke inteligencije i njenom uticaju na budućnost.

Na pitanje kako vidi trenutni razvoj i značaj IT sektora u Srbiji, Jovanović je odgovorio da IT sektor u našoj zemlji prati globalne tokove.

„Mnoge srpske firme direktno sarađuju sa stranim kompanijama, tako da IT u Srbiji ne bih preterano odvajao od svetskog. Trenutna situacija u IT svetu nije na vrhuncu, koji se dogodio sa početkom pandemije, ali se stabilizovala u odnosu na period pre godinu-dve, kada su se događala masovna otpuštanja. Firme su zbog krize u privredi smanjivale troškove i često odustajale od usluga IT sektora,” istakao je on.

Kada smo ga pitali kako najvažniji trendovi u informatici danas utiču na industriju i kako će se reflektovati na naredne generacije, Jovanović je naglasio popularnost veštačke inteligencije i mašinskog učenja.

„Pojava ChatGPT-ja značajno je izmenila diskurs mnogih IT firmi. Sve više se razvija data sektor, koji je ključan za razvoj veštačke inteligencije. Ovo se moglo naslutiti pre nekoliko godina, ali je odjek daleko veći nego što se očekivalo,“ rekao je.

Prva istraživanja veštačke inteligencije se vežu za same korene računarstva. Ideja o stvaranju mašina koje će biti sposobne da obavljaju različite zadatke inteligentno, bila je preokupacija naučnika računarstva koji su se opredelili za istraživanje veštačke inteligencije tokom cele druge polovine XX veka.

Danas, istraživanja o veštačkoj inteligenciji su orijentisana na ekspertne sisteme, prevodilačke sisteme u ograničenim domenima, prepoznavanje ljudskog govora i pisanog teksta, automatske dokazivače teorema, kao i konstantnim interesovanjem za stvaranje generalno inteligentnih, autonomnih agenata.

Jovanović je naveo da je imao priliku da radi i pre i posle pojave alata poput ChatGPT-ja i da su razlike evidentne.

„Značajno brže se obavljaju poslovi, ne samo kodiranja, već i pisanja dokumentacije, što može oduzeti mnogo vremena jednom programeru. Ipak, treba biti oprezan, jer će kvalitet koda opadati ukoliko se ne analizira odgovor koji je dobijen,“ objasnio je Jovanović, ističući kako ovakvi alati mogu biti „mač sa dve oštrice“.

Za kraj, pitali smo ga o budućoj primeni veštačke inteligencije u svakodnevnom životu i radu.

„Veštačka inteligencija će najverovatnije zameniti mnoge poslove, pa je izuzetno važno prilagoditi se njoj. Razvijanje veštine rukovanja veštačkom inteligencijom biće ključ za uspeh u budućnosti. Možda će se jednog dana podrazumevati korišćenje veštačke inteligencije i programskih jezika, kao što se danas podrazumeva poznavanje engleskog jezika i posedovanje vozačke dozvole,“ zaključio je Jovanović.

Svetski dan informatike je idealna prilika da razmislimo o značaju IT-a i kako nas on vodi ka digitalnoj budućnosti.