Šta donosi novi roman Miljene Drndar?

Autorka Miljena Drndar iz Požarevca poznata je i po romanima „Vaga za netačno merenje“ (2011. godina) „Dva i dva su pet“ (2014. godina) i „Zašivanje oblaka“ (2019. godina), kolumnama sa portala, putopisa, priča, i poezije objavljenih u zajedničkim zbirkama „Pupak sveta“, „Korak ispisan perom“, „Ljeviška u pesmama“, „Recepti za srećan život“, dok je u antologiji „Minervinim tragom“ uvršćena u red značajnih žena pisaca u Crnoj Gori u dvadesetom i dvadeset prvom veku.  

Miljena je u punoj sali Gradskog zdanja publici predstavila svoj poslednji roman.

U svom novom romanu „Devet suza za Bakoče“ prepliću se stvarnost i fikcija. Autorka je uronila u korene svog porekla, a opet unela i potpuno autentičnu književnu misao zasnovanu na imaginaciji.

Upitali smo je gde pronalazi inspiraciju i kako je došla do ovog prezimena i devet suza.

"Kada je ovaj roman svoj čitalački život otpočeo na trgu u Nikšiću, ja sam tamošnjoj publici rekla kako je baš pod nebom Banjana ovaj roman i začet, te da me raduje što baš odande i kreće u život", rekla je Miljena. 

Miljenino poreklo po majci vodi odatle, i kao dete slušala je priče iz njenog rodoslova.

"Te priče koje su po mojoj duši padale kao treset, lepile se za mene, bila sam takvo dete, volela sam te priče, zanimalo me je da slušam. Napravivši skelet od tih priča dodala sam „književno meso“ i napravila tu porodičnu sagu, koja ne sadrži rodoslovne kao ni pojedinačne  biografije, jer bi to tražilo veću dokumentarnost, već predstavlja sublimaciju svega što sam zapamtila. Na taj način otrgla sam sve to od zaborava, koristeći prezime koje su imali devet kolena tj. krugova unazad. Inspiracija je ujedno i jedina kasnija veza pisca i romana, dok sve posle pripada čitaocima i romanu", kazala je Miljena. 

Prema rečima Miljene, ovaj roman liči na kuću. Struktura romana ima četiri paralelne radnje od kojih su dve u sadašnjosti, a dve u prošlosti. Pri tom su dve pisane iz prvog lica, a druge dve pisane iz perspektive trećeg lica. Miljenu smo upitali ko to čini kuću, njene zidove i krov, ko su te porodice?

"Ja obično volim da neko književno delo, pesma, može da se zapravo odnosi na mnogo stvari. Posmatram kao neki geometrijski oblik, neko telo, piramida, krug, lopta, trougao... pa čak i prava linija ako nešto ide pravolinijski. Ovaj roman sam zamislila kao kuću. On ima temelj, pa dva stuba koja čine dve porodice, dugo njihove priče idu paralelno i čitaocima nije jasna dugo veza između njih, da bi se onda spojili pločom i iznad nje dolazi krovna konsturkcija. Čak sam zamislila i dimnjak, u poslednjem pasusu poslednje glave i iz njega vijori dim. To je porodična saga, koja obuhvata više generacija, oni se kreću po živopisnim mestima i živopisni su likovi. Boškovići su hercegovačka trgovačka porodica, Bakoči su iz Crne Gore, ali oni žive rasuti i u emigraciji, dok se njihovi glavni likovi bave i vojničkim i advokatskim poslovima. Pisati porodičnu sagu ne znači prepričavati anegdote babe i dede, niti dnevničke zabeleške. To je ozbiljno proučavanje epohe i sastavljanje jedne celine u kojoj čitalac može i treba nešto da nauči i stekne neka znanja koja nije imao a da pri tom doživi i jedan ugođaj ljudskog sastanka sa emocijama likova, njihovim životnim putevima i da ih zavoli. Jedan od najlepših komplimena izrekao je Petar Arbutina kada je rekao da je porodični roman jedna komplikovana i teška forma i da je to diplomski rad jednog pisca", rekla je Miljena. 

Radnja romana obuhvata ceo dvadeseti vek sve do današnjih dana.

Miljena je obuhvatila u romanu mnoge bitne, poznate i manje poznate događaje, i to iz direktnog ugla, učesnika. Upitali smo je zašto se opredelila za baš te događaje i koji ti je istorijski deo bio najteži. 

"Roman obuhata čitavu epohu, događaje koje sam birala ili su nam rodoslovno značajni ili sam smatrala da ih treba pomenuti iz nekob bitnog istorijskog razloga. Dotičem emigraciju iz Crne Gore u Južnu i Severnu Ameriku, dotičem i povratak iz nje, brodolom na Medovi, tu plavu grobnicu vojnika koji su se vraćali u otadžbinu u Prvom svetskom ratu, pa zatim Drugi svetski rat koji mi je bio najteži za pisanje. Razlog tome je taj što on još uvek izaziva kontraverze a pri tom i veliku reviziju. Zato sam se opredelila da se tu držim istine i činjenica, posebno pri opisivanju Lijevča polja, na kome je postradala četnička crnogorska vojska, izbegličko stanovništvo i gotovo kompletno sveštenstvo. To polje i bitka na njemu i danas je kost u grlu i tabu u Crnoj Gori, i dan danas se od tog događaja hoda u dve kolone. Ja sam želela da ih malo približim. Takođe, trudila sam se da nakon Drugog svetskog rata budem ideološki pravedna i zato imamo lik Nikodija", navela je Miljena. 

Petar Arbutina napisao je u recenziji „Vaša proza intelektualna, bez poze pripovedačke suverenosti, otmena i istorijski odgovorna, nežna i prepuna razumevanja za svoje junake bez trunke patetike i sentimentalnosti“. Junaci, likovi u ovom romanu ne tonu, uprkos svemu što prolaze. Kako im to uspeva? Da li je zbog toga vidljivo odsustvo negativnosti i svega onoga što je danas pravilo u književnosti i ne samo u njoj, upitali smo Miljenu.

"Lako je ljude rasplakati tragedijom, smrću, bolestima. Teško je rasplakati ih plemenitošću, časnim postupcima, ljubavlju, dobrotom. Pri tom, ne mislim da je to teško meni kao piscu, nego ljudima koji te postupke čine. Ja kao pisac samo tako nešto prenosim na papir. Moji junaci su baš takvi. Oni su heroji i junaci, a ne negativci koje ćemo opravdati tako da publika počne da ih voli. Danas imamo modele antiheroja na svakom koraku. Pri tom, ne mislim na one robinhudovske antiheroje, već one prave negativce, dilere droge, lopove, ljude iz sveta prostitucije, i svakavog podzemnog miljea koje autori pravdaju novcem, nesrećnim detinjstvom ili prostom floskulom da je život kratak i da se treba snaći te ih tako podignu na nivo modela koji treba slediti. A njima ne suprotstave nikakav drugačiji model. U mojim romanima mesto modela imaju likovi koji mogu biti i model i uzor i da se čak i kada greše ne postide jer se trude da se iz greške i pada podignu. Mislim da sam ispunila taj cilj i misiju", zaključila je Miljena Drndar. 

Projekat „Jake, aktivne, poslovne žene za budućnost svih nas” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.