"Crno tržište" privatnih časova: Vredno oko 110 miliona evra godišnje, sve više posla za nastavnike

Nadležni prosvetni organi ne žele da objasne zašto tolerišu ovaj paralelni sistem obrazovanja "na crno". 
 
Odgovor daju istraživanja u Evropi, koja pokazuju da za razliku od zapadnih zemalja, gde su privatni časovi deo legalnog tržišta, u postkomunističkim zemljama oni su prećutno postali način da nastavnici sa malim zaradama poprave svoj status, piše magazin Biznis i finansije.
 
Oglašavanje privatnih časova u Srbiji, od devedesetih godina prošlog veka kada je bilo više štrajkova i nestašica struje nego nastave, pa do danas kada učimo onlajn, poprimilo je tolike razmere da se oglasi za časove mogu naći i na sajtu Kupujem-prodajem. 
 
Aktivni profesori, profesori u penziji, profesori bez posla, stručnjaci raznih fela, pa čak i studenti, sve su to predavači koji se na neformalnom tržištu obrazovanja u Srbiji pojavljuju kao slamka spasa za đake kojima treba pomoć u učenju.
 
S druge strane, piše magazin Biznis i finansije, "kupci" ovakvih usluga su sve mlađeg uzrasta, jer se sa privatnim časovima počinje već tokom pripreme dece za polazak u osnovnu školu. Uči se sve, matematika, srpski, strani jezici, prirodne nauke…

Privatni časovi su najjeftiniji u manjim gradovima i na selu, gde se kreću od 400 do 800 dinara, negde do 1.200 dinara. Što je veća sredina i prosečna zarada, to su veće i cene za ovakve usluge. 
 
Ali, bez obzira na razlike, način plaćanja je isti – novac se daje na ruke. To znači da ovaj vid dodatnog obrazovanja funkcioniše kao neformalno tržište, za koje nema zvanične evidencije.
 
Kvantitet ne daje kvalitet
 
Stiče se utisak da privatni časovi ne čine đake kompetentnijim i samostalnijim, kažu za Biznis i Finansije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, gde se obrazuju budući učitelji.
 
"Zapažamo da nivo znanja opada iz godine u godinu kod većine novoupisanih studenata. Zato smo primorani da u svojim predavanjima polazimo od osnovnih znanja. Tu mislim na fundamentalna znanja iz osnovne škole, koja se nekako u toku školovanja izgube", navodi dr Gordana Kozoderović, profesorka bioloških predmeta i metodike prirodnih nauka na Pedagoškom fakultetu u Somboru.
 
Ona ističe da nove generacije studenata nisu u stanju da povezuju činjenice i fenomene iz svakodnevnog života, da kritički razmišljaju, formiraju sopstvene stavove zasnovane na argumentima, niti iskazuju kreativnost.
 
Razlike među sadašnjim i studentima od pre petnaestak godina primećuje i dr Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
 
"Pažnja studenata je danas kraća, a uočavam da su usmereniji na konkretna i primenljiva znanja i veštine. Navikli su na dostupnost različitih informacija i orijentisani su na digitalne tehnologije, sadržaje i načine komunikacije. Primetno je, takođe, da kada god mogu biraju pismeni način polaganja ispita, umesto usmenog, koji je ranije bio dominantan. Moj je utisak da često ne prave jasnu razliku između znanja i informisanosti", ocenjuje Molnar.
 
Privatne časove u Srbiji pohađa oko 205.000 učenika
 
Na pitanje kako proceniti tržište privatnih časova osnovaca i srednjoškolaca, s obzirom da nema zvaničnih podataka, Molnar kaže da je to moguće ali uz niz pretpostavki.
 
On je za Biznis i Finansije izveo računicu o vrednosti tržišta privatnih časova za osnovce i srednjoškolce u Srbiji, po kojoj oko 35,4 odsto đaka pohađa privatne časove.
 
U račun je ušao broj nastavnika, njihovo radno vreme i zarade, prosečna cena privatnog časa od 10 evra i ukupan broj učenika u redovnim školama (državnim i privatnim), koji je u prošloj školskoj godini iznosio 500.514 đaka u osnovnoj i 225.423 u srednjoj školi.
 
"Pretpostavimo, najpre, da neku vrstu privatnih časova pohađa pet odsto đaka nižih razreda, svaki treći učenik viših razreda osnovne škole i svaki drugi srednjoškolac. Ovako procenjen broj učenika koji idu na ove neformalne edukacije iznosi oko 205.000 učenika", navodi sagovornik ovog magazina.
 
Dodatne pretpostavke su da se usluge privatnih časova koriste samo u toku trajanja školske godine, devet meseci godišnje, da prosečan đak na mesečnom nivou ukupno šest puta ide na časove i da jedan čas u proseku košta 10 evra.
 
"Na bazi ove logike se može preračunati da bi tržište privatnih časova u Srbiji moglo da vredi otprilike oko 110 miliona evra na godišnjem nivou. Naime, toliko novca bi prema ovoj računici građani Srbije mogli da izdvajaju za dodatno obrazovanje svoje dece izvan formalnog školskog sistema", procenjuje Molnar.
 
Ministarstvo prosvete i nadležna inspekcija nisu odgovorili na pitanja magazina Biznis i Finansije da li imaju podatke o tržištu privatnih časova u Srbiji, koliko je ova vrsta paralelnog obrazovanja u skladu sa propisanim školskim programima i zašto se toleriše ovakav rad "na crno".
 
Odgovore nisu dobili ni od iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja o tome kakav je stav struke prema tržištu privatnih časova i koliko ova vrsta nastave utiče na kvalitet obrazovanja mladih.