Društvo

Bibliotekarsko društvo Srbije pokrenulo peticiju za odlaganje naplate naknade na svaku iznajmljenu knjigu

Foto: S.Lisac

Foto: S.Lisac

Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) objavilo je onlajn peticiju za odlaganje stupanja na snagu naplate naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi.

Nadoknada za poslugu knjiga proističe iz Zakona o autorskim i srodnim pravima, prema kojoj će se od 1. januara 2025. godine za svaku izdatu knjigu u biblioteci plaćati 15 dinara, o čemu je N1 ranije pisao.

Bibliotekarsko društvo Srbije pozvalo je na potpisivanje peticije jer, kako navode, ovaj pravni akt, u aktuelnoj formi, preti da ugrozi rad javnih biblioteka Srbije (njih 530 sa ograncima), odnosno ostvarivanje njihove osnovne funkcije – obavljanjanje poslova od opšteg interesa za državu!

Stupanje na snagu naplate nadoknade za poslugu knjiga, kako se navodi u peticiji, predstavlja namet na javne biblioteke, koji je ustanovljen bez dovoljno rasprave i sagledavanja stanja u kojem se one nalaze, zbog čega apeluju na hitno odlaganje njegove primene do uspostavljanja drugačijeg mehanizma naplate koji bi bio moguć i održiv i koji bi doprinosio pravičnom i pravednom rešenju za sprovođenje Zakona o autorskom i srodnim pravima.

„Budžeti biblioteka zavise od osnivača a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne, pa nema sumnje da je za sprovođenje zakona izabrana finansijski najslabija karika, odnosno biblioteka, što jasno ukazuje na neodrživost i nemogućnost praktičnog sprovođenja i naplate Tarife na ovaj način“, stoji u peticiji.

Dodaju da se kao reprezantativno udruženje ni na koji način ne zalažu da se ne plaća nadoknada autorima, već da, naprotiv, ukazuju na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije, te da posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava.

„Ovakav podzakonski akt suprotan je ciljevima jer poništava sve mere i aktivnosti predviđene za razvoj i podsticanje kulturnih delatnosti u drugim propisima (strategije, zakoni i dr.). Uporednopravna praksa u ovoj oblasti – naplate autorskih prava od biblioteka – ima više modela koji su obostrano prihvatljivi i ne nameću neizdržive i nerealne obaveze bibliotekama“, navode i dodaju da je zbog svega navedenog hitno potrebno stavljanje van snage ovog podzakonskog akta u sadašnjoj formi kako bi se izbeglo nastupanje nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo svakog stanovnika na slobodan i nesmetani pristup znanju i informacijama.

Ističu da bi se tima omogućio široki konsultativni proces sa svim zainteresovanim stranama i iznalaženje prihvatljivog i održivog rešenja za ostvarivanje pravične i pravedne zaštita prava autora bez narušavanja stabilnost rada biblioteka i ugrožavanja prava građana na dostupnost aktuelne literature i novih izdanja.