Šta predstavlja Noć veštica i zašto je sve popularnija kod nas?

Noć veštica proslavlja se 31. oktobra i nacionalno je priznat praznik u Americi. Na današnji dan se u Srbiji obeležava Sveti Luka pa je stoga česta rasprava oko toga koji praznik bi trebalo slaviti.

Noć veštica, ili Halloween, potiče iz keltskih verovanja i vremenom je postao prepoznatljiv po maskama i simbolima straha. Deca širom sveta u ovaj dan vide priliku za igru i zabavu, dok odrasli organizuju tematske žurke. Ovaj običaj, iako donekle strani našem kulturnom nasleđu, u mnogim domovima danas postaje povod za veselje i kreativnost.

Jedno od objašnjenja zbog čega se obeležava Noć veštica kaže da su još Kelti smatrali kako je 1. novembar zapravo početak nove kalendarske godine pa su proslavu noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti. Verovali su takođe, kako u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu, dok živi tada u strahu od njih prave buku kako bi ih oterali bojeći se susreta sa njima.

Rimljani su takođe dali na značaju ovoj noći, a smatrali su je i zimskim mračnim periodom godine. Oni su u ovoj noći gasili vatre u ognjištima i verovali da mrtvi dolaze na ovaj svet pa su različito povrće, koje su prethodno izdubili, ostavljali na svojim kućnim vratima kako bi oterali umrle. Sada je to najčešće bundeva, što je veći deo sveta gde se obeležava ova noć prihvatio od Amerikanaca.

Dubljenje bundeve

Običaj se zasniva na irskoj legendi o kovaču Džeku koji je bio poznat po svojoj domišljatosti. Međutim, bio je veoma škrt. Jedna od mnogobrojnih priča govori o tome kako je ovaj kovač uspeo da prevari đavola.

Džek je ponudio dušu u zamenu za piće. Prema legendi, kada se đavo pretvorio u novčić, Džek ga je brzo stavio u džep pored krsta – zbog čega đavo nije mogao da se vrati u svoj oblik. Ovaj lukavi kovač pustio je đavola tek kada mu je ovaj obećao da neće tražiti njegovu dušu narednih deset godina, kaže priča.

Nakon toga, predanje kaže da je Džek još jednom uspeo da nadmudri đavola i to zamolivši ga da ubere jabuku sa stabla. Na kori drveta je brzo nacrtao krst, te ga đavo opet nije mogao uhvatiti. Ipak, kako legenda govori, kada je Džek umro, zbog grešnog života nije bio primljen u Raj, ali ni u Pakao. Đavo ga je poslao nazad, poklonivši mu komad uglja.

 Prema predanju, ovaj kovač je u džepu imao repu koju je izdubio i stavio ugalj unutra. Od tada, on postaje lutalica koja, pokušavajući da nađe put do kuće, ide mračnim ulicama noseći repu u ruci i plašeći ljude oko sebe.
Kako se legenda širila, a Noć veštica polako postajala sve učestaliji praznik u zemljama širom planete, tako se i priča menjala. Zbog toga, neki su dubili paradajz, neki krompir, da bi na kraju opštepriznati simbol postala – bundeva.

Interesantne činjenice

Noć veštica je ujedno i datum kojem se raduju trgovci koji zadovoljno trljaju ruke jer prodaju veliki broj maski i kostima, ali i ostale rekvizite potrebne za moderan način obeležavanja dinamičnog praznika.

Tamo gde se Noć veštica obeležava, određene TV kuće čak prilagode svoj program ovom datumu, pa tako puštaju horor filmove da bi oni koji ga slave imali bolji ugođaj i naravno kako bi privukli publiku tog dana.

Pored toga, mnogobrojne serije 13. epizodu posvećuju „zastrašujuće“ zabavnoj noći.

 Poreklo Noći veštica prvenstveno potiče iz Irske – Od keltskog festivala za mrtve zvane „Samhain“, navodi su Kongresne biblioteke.

Kelti su verovali da su duhovi mrtvih na Zemlji gde se odmaraju pa su se ljudi oblačili u kostime i ostavljali „poklone“ na njihovim prednjim vratima kako bi umirili romantične duhove. Kao i kod mnogobrojnih tradicija, i ova se preselila u Sjedinjene Države.

Noć veštica je nekada bila odlična prilika da se pronađe ljubav svog života. U nekim mestima, ljudi su slavili „Hallowen“ igranjem romantičnih igara za pričanje „Noć veštica: od paganskog rituala do partijske noći“. Kada je praznik prešao u Ameriku, mladi su nastavili tradiciju.

Pun mesec je veoma redak u ovoj noći. Kako Vam zvuči zavijanje na mesec? Vukodlaci? Uprkos popularnom folkloru i zabavi, poslednji pun mesec na Noć veštica kog se sećamo bio je 2020. godine. Prethodni pun mesec kojeg se svi sećaju u Noći veštica, bio je 2001. godine, a pre toga davne 1955.

S druge strane, Sveti Luka je dan posvećen jednom od svetih apostola i lekara, koji ima duboko značenje u pravoslavlju. Praznik predstavlja simbol ljubavi, humanosti i dobrote, a za verujuće ljude ovaj dan je vreme kada se uz molitvu sećaju značaja svetiteljevih dela.

Kako je i moguće videti, ovog 31. oktobra, različiti pogledi i proslave postoje uporedo, u skladu sa individualnim osećajem smisla i potrebe.