Kraj akcije "Najbolja cena"

Kao da su koliko juče građani Srbije posmatrali premijera Srbije među proizvodima, toalet papirom, petit keksom, kečapom, uljem, salvetama i deterdžentima koji su bili sniženi.
 
Kako je rečeno prilikom predstavljanja, građani su ovom akcijom, kojom je bilo sniženo na desetine proizvoda, mogli da uštede od 8.000 do 22.000 dinara. To, naravno, pod uslovom da su imali novca da prvo potroše te pare.
 
"Vlada i predsednik Republike su fokusirani na naše građane, na običan narod i to je u fokusu onoga čime ćemo se baviti", rekao je Vučević na predstavljanju akcije.
 
Ipak, barem kada je reč o uzbuđenju i o tome koliko se priča u akciji, deluje da ono nije bilo toliko veliko kao sa "Boljom cenom". Naravno, sve što je prvo izaziva veće interesovanje, dok ono što dolazi posle deluje poznato, pa samim tim i dosadnjikavo.
 
I, po svemu sudeći, ne pomaže tu ni ono "naj" iz naziva akcije. Ono što bi možda pomoglo jeste da je umesto premijera Miloša Vučevića proizvode predstavio predsednik Aleksandar Vučić. Ovako, sve je delovalo manje važno.
 
Kakvi su bili rezultati "Najbolje cene" javnost teško da će saznati, jer ozbiljne analize, makar one koja je podeljena sa javnošću, nije bilo ni posle "Bolje cene".
 
Tomislav Momirović je izneo tvrdnju da će "Najbolja cena" oboriti inflaciju za 0,3 odsto, ali je pitanje da li će to biti slučaj. Momirović je takođe tvrdio da je ovo način na koji se vlast "ekonomskim patriotizmom" bori protiv inflacije.
 
Ova akcija ostaće obeležena po još jednoj nebulozi Momirovića, koji je na televiziji, prilikom promovisanja akcije, oduševljeno govorio o dva jajeta za samo 22 dinara, pa potom poentirao da to može čoveka da drži - čitav dan.

Ni trgovci nisu bili presrećni
 
Prema izvoru sajta Forbs Srbija, reakcija trgovaca na najavu akcije, odnosno na razgovoru u Privrednoj komori Srbije bila je burna. Trgovci su se bunili što su prva meta napada kivnih građana i prva linija odbrane životnog standarda.
 
"Nivo cena u Srbiji je deo sistemskog problema i ovo nije rešavanje problema. Vlada uverenje da postoji monopol u trgovini, a to nije tačno. Grabimo se oko kupaca i svog dela tržišta. Svi tvrde da su ogromne trgovačke marže, ali je analiza koju su nadležni naručili, pokazala da one i nisu baš tolike", rekao je jedan od izvora.
 
Na sastanku u Vladi bilo je drugačiji, pa su trgovci prema opisu drugog izvora bili kao poslušna deca. Kako je objasnio, nisu smeli da se bune, jer je bio veliki pritisak javnosti, a trgovci su predstavljeni kao isključivi krivci.
 
Goran Kovačević, suvlasnik trgovina Gomex, jednog od lanaca koji je uključen u akciju, rekao je za Novu ekonomiju da ovakve akcije svakako imaju uticaj na poslovanje trgovinskih lanaca – i to negativan.
 
On smatra da je svaka slična intervencija zapravo neuspeh privredne politike, ali da nijedna vlada ne voli da priznaje svoje greške – pa tako ni Vlada Srbije.
 
"Vlada je verovatno svesna stvarne situacije, pa je pribegla srednjem rešenju, po kom nije zamrzla cene ili marže već postupa po 'dogovoru' sa trgovcima. To jeste manje zlo i za privredu i za državu, ali svakako nije ni način kako treba određivati cene proizvoda i uređivati tržište. Ali, većina država je sklona ovakvim populističkim merama. One daju neke kratkoročne efekte, svi se prave da nešto rade, ali to sigurno ne može biti način za očuvanje standarda stanovništva", smatra Kovačević.
 
"Derikože"
 
Možda se pokazalo i da ljudi ne mare mnogo za sniženja, jer im ona ne pomažu mnogo. Cene su svakako visoke, pa i sa sniženjem predstavljaju teret za ljude. Ni sama vlast nije govorila mnogo o "Najboljoj ceni", pa se odlučila na drugo - krenula je u udar na trgovinske lance.
 
Nakon što je objavljeno da je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri velika lanca zbog sumnje da su dogovorali ceni, predstavnici vlasti usmerili su se na trgovačke "derikože". To što su koji dan pre napada, u istim tim marketima promovisali akciju, nije bilo važno.
 
Pojedini ministri bili su skloni "zaletanju", pa su pričali i kako, ako se ustanovi da su trgovci dogovarali cene, prete im ozbiljne kazne, pa čak i zatvaranje. To, naravno, malo ko da je ozbiljno shvatio, pogotovo kada to izgovara Momirović, jer ako nešto ne bi bilo potrebno ovoj vlasti, to je onda zatvaranje nekoliko hiljada radnih mesta.
 
Premijer države Miloš Vučević je prvi prebacio odgovornost sa države, na trgovce, poručujući im da deru kožu sa leđa građana. Međutim, loptu je spustio sam Vučić koji se pojavio na manifestaciji koju organizuje firma koja drži upravo jedan od "sumnjivih" trgovinskih lanaca.
 
Vučić je poručio trgovcima da zarađuju na količini, a ne na marži.
 
"Ne ulazeći u vaše razgovore sa drugim državnim organima, moja molba prema vama je da uvek pogledate kakav je džep građana Srbije i da pokušate da više na količinu, a manje na visokim cenama zaradite. To je moja molba. Više od toga niti smem, niti mogu, niti hoću kao predsednik Republike", kazao je Vučić.
 
U međuvremenu, Vlada Srbije je zatražila novo istraživanje o maržama u Srbiji, za šta je izdvojila šest miliona dinara. Ranije istraživanje RZS-a pokazalo je da su marže u trgovini oko 14,9 odsto, što su pojedini vlasnici trgovinski lanaca opisali kao "sigurno netačan" podatak, jer bi u tom slučaju svi propali.