Otvara se Legat Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije

Postavku će činiti rukopisi, pesme, fotografije i druge lične stvari iz zaostavštine pevača, gitariste, tekstopisca i kompozitora, najpoznatijeg po radu u bendovima EKV i Šarlo akrobata.

„Legat Milana Mladenovića čini rukopisna zbirka velikog broja pesama, lična biblioteka u kojoj se nalazi oko 200 publikacija, fotografska zbirka od 260 snimaka, kolekcija ploča i kaseta, kao i druge stvari koje je Zadužbina Milana Mladenovića predala na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije pre nekoliko godina. Deo te zaostavštine biće deo stalne postavke Legata Milana Mladenovića“, dodaje se u saopštenju.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo naveo je da je do inicijative o osnivanju legata došlo sasvim spontano, kada je dogovoreno da ta ustanova pruži stručnu pomoć u sređivanju Mladenovićeve zaostavštine, a potom preraslo u ozbiljniju inicijativu.

„Narodna biblioteka Srbije prepoznala je delo velikog umetnika kao ono koje s punim pravom može da nađe svoje mesto u njoj. Iako se radi o delu koje predstavlja spoj različitih umetničkih jezika, u njemu značajnu ulogu igra upravo književni jezik. Najdragoceniji deo pomenutog legata čine upravo rukopisi tekstova, tj. sveske i pojedinačni listovi, koji čine integralni deo sinkretične umetnosti Milana Mladenovića, koja svojom beskompromisnom potragom za istinom predstavlja protivtežu gotovom celom današnjem svetu“, kazao je Pištalo.

Autorka koncepcije postavke, istoričarka umetnosti i kustoskinja Dobrila Denegri navela je da su profesionalna karijera, privatni život, slava i intima elementi koje je ta postavka želela da označi kroz izbor predmeta koji su pripadali Mladenoviću.

„Postavka je koncipirana kao kolaž sastavljen od reči i slika, pesama i fotografija kroz koje se može pratiti Milanova pesnička karijera. U prvom planu je pisana reč, predstavljena kroz njegove rukopise, zapise i citate koji se odnose na Milanov proces stvaranja. Milan je koristio reči da bi stvorio vizuelne predstave koje su odslikavale njegov i život generacija formiranih na urbanom duhu Beograda osamdesetih, Novom talasu, alternativnoj kulturi, kao i na svesti o društvenoj krizi koja je eskalirala do tragedije devedesetih“, rekla je Denegri.