Od početka godine ubijeno 76 novinara i medijskih radnika

Od 76 ubijenih novinara, 46 je ubijeno u Gazi, pokazuju statistike IFJ.

Međunarodna federacija novinara posebno osuđuje stav Izraela prema štampi i njegove napade na medijske radnike kao rezultat rata u Gazi. Najmanje 146 novinara je tamo izgubilo život od početka sukoba u oktobru 2023. godine – najkrvavijeg perioda u istoriji novinarstva, navodi se u saopštenju IFJ koje je preneo NUNS.

Veran Matić je na događaju Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Nezavisnog društvo novinara Vojvodine (NDNV) kojim je obeležen ovaj Međunarodni dan ukazao na stopostotnu nekažnjivost zločina nad novinarima u Srbiji i pročitao spisak nerazrešenih ubistava novinara u poslednje tri decenije na teritoriji Srbije i Kosova i Metohije. Više o tome pročitajte na LINKU.

Nakon 25 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije Apelacioni sud u Beogradu objavio je presudu po kojoj su okrivljeni za njegovo ubistvo, Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, oslobođeni krivice.

U aprilu ove godine navršilo se 30 godina od nerazjašnjene smrti Radislave Dade Vujasinović, novinarke lista “Duga”. Prvobitna istraga govorila je da se novinarka ubila iz lovačke puške, međutim, Holandski forenzički institut iz Haga je pre osam godina veštačenjem došao do zaključka da uzrok smrti mogu biti ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj, piše N1. Kako se navodi u današnjem saopštenju UNS-a, posle 30 godina nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva.

Posle 23 godine i dalje je nerešen slučaj ubistva novinara “Večernjih novosti” Milana Pantića. Tužilaštvo za organizovani kriminal vratilo je predmet ubistva Milana Pantića Višem tužilaštvu u Jagodini 16 meseci od dobijanja spisa. 

Iako je u proteklom periodu mali broj slučajeva pravosnažno okončan, novinari i novinarke ne smeju da budu obeshrabreni i treba da nastave da prijavljuju sve vrste napada nadležnim institucijama i novinarskim udruženjima, saopštila je povodom današnjeg dana mreža SafeJournalists. 

SafeJorunalists mreža poziva vlade zemalja Zapadnog Balkana da preduzmu hitne i odlučne mere kako bi se poboljšala bezbednost novinara/ki i osigurala pravda za sve koji su bili žrtve zbog svog posla. 

Do 31. oktobra 2024. godine, u bazi SafeJournalists mreže zabeleženo je 211 slučajeva povreda prava i ugrožavanja bezbednosti novinara i novinarki (što uključuje pretnje po život i fizičku bezbednost novinara/ki, druge oblike zastrašivanja, stvarne napade na novinare/ke, ubistva, kao i pretnje i napade na medijske kuće i organizacije). Broj slučajeva prijavljenih policiji i tužilaštvima je 89, od čega je 7 slučajeva odbačeno, a do sada su rešena svega dva.  

Kako su saopštili, na teritoriji Zapadnog Balkana, u poslednjih 30 godina tokom rata 110 lokalnih novinara izgubilo je živote. U vremenima bez rata, život je izgubilo pet novinara, a tri od tih pet slučajeva rešeni su pravosnažnom presudom.

Predsednica Međunarodne federacije novinara Dominik Pradalije rekla je da nema slobodnog i bezbednog okruženja u kome bi novinari mogli da rade i da smo trenutno svedoci najkrvavijeg perioda u istoriji novinarstva zbog sukoba u Gazi i susednim zemljama. 

“Vlade širom sveta moraju se smatrati odgovornim za zločine počinjene nad novinarima, a UN moraju učiniti više da podrže slobodu štampe, uključujući pozivanje na sprovođenje svojih rezolucija. Krajnje je vreme da međunarodna zajednica kaže „okončati nekažnjivost“ i usvoji obavezujuću konvenciju UN o bezbednosti i nezavisnosti novinara i drugih medijskih profesionalaca“, navela je Pradalije.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima podseća na urgentnu potrebu za njihovom zaštitom, jer svaki napad na novinare podriva demokratiju i slobodu izražavanja. Ustanovljen je 2013. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ovaj datum, 2. novembar, odabran je u znak sećanja na dvojicu francuskih novinara, Žislen Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni 2013. godine u Maliju dok su izveštavali o konfliktima u regionu.