Direktorka biblioteke o tarifi za pozajmljivanje knjiga: Naplata bi trebalo da bude stvar resornog ministarstva

Vera Zarić Mitrović navodi da se dosta toga nejasnog dotiče samih biblioteka, pa se zato bibliotekari ne slažu sa plaćanjem ove nadoknade.

“Bibliotekarsko društvo Srbije je objavilo onlajn peticiju za odlaganje stupanja na snagu naplate ’Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi’. Trebalo bi da od 2025. godine javne biblioteke po svakoj iznajmljenoj knjizi plate 15 dinara (0,12 evra). Ova obaveza proizilazi iz propisa o autorskim pravima, u kojem je navedeno da troškove snose biblioteke i lokalne samouprave. Peticiju je do sada potpisalo preko 7.000 bibliotekara. Stav je Bibliotekarskog društva Srbije da bi ovaj pravni akt, u aktuelnoj formi, ugrozio rad javnih biblioteka Srbije, odnosno ostvarivanje njihove osnovne funkcije – obavljanje poslova od opšteg interesa za državu”, objašnjava direktorka.

Prema njenim rečima, stupanjem na snagu ovog pravnog akta u sadašnjoj formi došlo bi do nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo stanovnika na slobodan i nesmetan pristup znanju i informacijama.

“Osim toga u Zakonu o bibliotečko-informacinoj delatnosti ne pominju se reprografska prava. Znači, prvo bi trebalo da se i izvrše i njegove izmene i dopune”, rekla je Zarić Mitrović.

Kako kaže, ovim pravnim aktom sebe žele da zaštite autori, izdavači, štampari, prevodioci.

“Međutim, kako je navedeno, traži se iz pouzdanih elektronskih izvora koliko je knjiga pozajmljeno. Od biblioteka bi se tražilo da izda spiskove autorskih dela, koliko su puta izdavana na čitanje. To je veliki posao. Sama cifra, kako se do sada navodi, ne objašnjava kako će biti isplaćeni autori, bez razjašnjenja ko su oni, ili ko su izdvači čija se dela daju na korišćenje. Šta će biti sa autorima, koji se, recimo, budu odrekli autorskih prava?”, navodi direktorka.

Prema njenim rečima, u Planu raspodele prihoda Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava, navodi se, pod autorskom naknadom, da autor književnik stiče pravo na učešće u raspodeli naknade ukoliko je na dan obračuna naknade izdao najmanje dve knjige u poslednje tri kalendarske godine; autor udžbenika stiče pravo ako je na dan obračuna naknade objavio objavio najmanje dva udžbenika za korišćenje u zadnje tri kalendarske godine; autor prevodilac stiče pravo u raspodeli naknade ukoliko je na dan obračuna naknade, u poslednje tri kalendarske godine  imao najmanje 20 tabaka objavljenog autorskog prevodilačkog teksta, a izdavač stiče pravo ako je u poslednjoj kalendarskoj godini izdao najmanje tri knjige u ukupnom tiražu od najmanje 1500 primeraka.  

“Vidimo kako bi to išlo, pa zašto se onda od biblioteka traži po primerku naplata od 15 dinara? Ovaj pravni akt je nesavršen, rađen je po uzoru na naprednije zemlje, pa se postavlja pitanje kako se onda isto može primeniti na nas, a da bude po istom modelu”, rekla je Zarić Mitrović.

Direktorka smatra da ova naplata treba da zaobiđe same osnivače i biblioteke i da bude stvar resornog ministarstva.

“Smatram da je knjiga koja je dospela u biblioteku putem kupovine svojina biblioteke. Ne znam šta će se uraditi sa umetničkim likovnim delima? Da li će nam naplaćivati u Muzejima koliko smo puta pogledom konzumirali lepotu jednog umetničkog dela? Šta će biti sa knjigama koje nam je autor poklonio ili izdavač? Sada mi njemu treba da platimo korišćenje te knjige ili da je ne izdajemo pošto nam je poklonjena? Niz je apsurdnih situacija i pitanja koja iz njih proizilaze, nepregledan. Zato podržavam stav Bibliotekarskog društva Srbije i svojih kolega”, ističe naša sagovornica.

Bibliotekarsko društvo Srbije smatra da bi navedeni akt ugrozio rad javnih biblioteka Srbije. 

„Budžeti biblioteka zavise od osnivača a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne, pa nema sumnje da je za sprovođenje zakona izabrana finansijski najslabija karika, odnosno biblioteka, što jasno ukazuje na neodrživost i nemogućnost praktičnog sprovođenja i naplate Tarife na ovaj način“, stoji u peticiji.

Direktorku Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac upitali smo kako bi uvođenje ove tarife uticalo na budžet i sam rad biblioteke i da li bi uticalo na fond za nabavku knjiga.

“Mislim da uvođenje ovog pravnog akta ne bi uticalo na opredeljenje budžeta za rad Narodne biblioteke ’Ilija M. Petrović’ Požarevac. Ustanova mora da funkcioniše u skladu sa zakonom i standardima propisanim za rad biblioteka. Naši čitaoci ne smeju da budu oštećeni i da snose posledice ovog pravnog akta”, zaključuje Vera Zarić Mitrović.