Izazovi rada na kruzeru – priča Vladimira Milića (FOTO+VIDEO)

Na ideju da radi na brodu, kako kaže, dođao je još 2010-11. godine, ali nikako nije uspevao da dobije poziciju koju je hteo, sve dok mu u tome nije pomogao prijatelj koji je radio kao brodski lekar.

U decembru 2019. godine bio je ubačen na suvi dok, gde je radio još nekoliko puta, nakon čega je usledila plovidba, gde je provodio od 4 do 6 meseci.

Kako izgleda jedan dan na brodu mnogo zavisi od nečije pozicije na kruzeru.

“Neko radi više, neko radi manje. Uglavnom se sve svodi na posao i spavanje. Ima tu, naravno, i izlazaka kada se stane u luke širom sveta. Ljudi koji rade noću, preko dana mogu da izlaze više ako hoće. Mi koji radimo danju imamo jako malo vremena za izlaske”, kaže Milić. 

Kako je rekao za Boom 93, on je na brodu radio puno poslova, što je bilo zahtevno.

“Radi se kompletno održavanje broda spolja i unutra, znači - od farbanja, pranja palube, čišćenja, kompletnog farbanja spolja i unutra, pa do rada dole u brodskim tankovima, gde sam najviše radio. Sve u svemu, mornarski posao je neverending, što bi rekli – nikad se ne završava. Počneš da radiš s jedne strane broda, kako si sredio tu, tako ideš ka kraju, a onaj prvi deo je ponovo u problemu”, navodi Milić.

Ipak, ističe da mu je tokom boravka na brodu najviše nedostajala porodica. 

“Nije svaki dan teško. Ponekad zaboravim na to, ali, na primer, kada dođu neke događaji kao što je slava, Božić, Vaskrs, Nova godina, a vi ste sami na brodu, to malo teško pada psihički. Uglavnom mislim da kod 90% ljudi na brodu psiha radi samo zbog porodice. Jeste to težak posao, ali se izdrži. Mislim da je samo porodica tu ubedljivo najveći problem”, smatra naš sagovornik

Upravo iz tog razloga ističe da je, po njegovom mišljenju, ovaj posao za mlade ljude.

Kako kaže, najveći izazov mu je bio dočekati sledeći dan, budući da je uvek neizvesno šta će tog dana raditi. 

Kao najzanimljivije momente ističe druženje sa ljudima različitih vera, nacija i boje kože. To mu je pružilo priliku da upozna druge kulture. 

Od svega što je video, za njega je najlepši grad Kejptaun u Južnoafričkoj Republici, a najlepša ostrva – Sejšeli. 

“Sama ta pojava kad nailazite i vidite Kejptaun jeste nešto što ne može da se pojmi. A uvek je oblačno, i to dodaje još lepšu notu”, navodi Milić. 

Život na kruzeru srušio je predrasude koje je imao o drugim narodima. Pri druženjima na brodu nije bilo bitno ko je koje nacije. 

“Po priči mojih prijatelja sa svih strana sveta, upoznao sam kako se živi na Madagaskaru, kako se živi na Filipinima, kako se živi, nažalost, i u Ukrajini, pošto je sada tamo ova katastrofa”, kaže Milić.

Kada su u pitanju međuljudski odnosi, ističe da na brodu ne važe isti zakoni kao na kopnu. 

“Morski zakon je sasvim nešto drugo. Na brodu se u 90% slučajeva ljudi jako poštuju jer svi znaju da su zatvoreni zajedno u toj maloj sredini neko na mesec, neko na četiri, neko, na osam-devet meseci. Samo zamislite da ste deset meseci na brodu sa jednim te istim ljudima – međuljudski odnosi jednostavno moraju da se oblikuju”, rekao je Milić.

Najteže su situacije na brodu jesu kada se neko povredi, što je Vladimir i sam doživeo.

Kako kaže, imao je sreće da nije podložan morskoj bolesti, koju karakteriše toliko jaka mučnina da se ne može ustati iz kreveta.

“Brod je jedno fantastično iskustvo koje bih svakome predložio da proba. Ali moram da napomenem da je to ipak za mlađe ljude, za ljude koji se tek formiraju i oblikuju svoju ličnost. Za ljude koji već imaju porodicu, baš i ne. Dobro je zbog novca, ali lako se gubi porodica”, zaključuje Vladimir Milić.

Kompletan intervju možete pogledati u videu.