Jelena Trifunović Ilić: Svaka nova uloga je izazov

Ljubav prema glumi otkrila je u detinjstvu.

“Još u vrtiću sam učestvovala u mnogim predstavama koje su vaspitačice pripremale raznim povodima. Posle toga sam se orijentisala na folklor. Dugo sam bila član kulturno-umetničkih društava, preko 20 godina. A što se tiče mog povratka u svet glume, pre četiri godine sam se priključila Pozorištu “Milivoje Živanović”. Mlada sam glumica, ne po godinama, ali po stažu”, navodi Jelena Trifunović Ilić za Boom 93. 

Do sada je u predstavama Pozorišta “Milivoje Živanović”, kako kaže, tumačila šest-sedam uloga i sve su bile potpuno različite. Bilo je i komičnih i tragikomičnih likova. 

“Bilo je tu i uloga bez teksta. U predstavi “San letnje noći” igrala sam jednu od vila. One su ključni deo predstave, ali jako je interesantno da nijedna od vila nije imala tekst. Nije svaka uloga sa tekstom, ali svaka je bitna”, kaže naša sagovornica. 

U svom dosadašnjem radu posebno bi izdvojila rad i i učešće u dečjoj predstavi. 

“To je baš poseban izazov. Ne glumački, ali kada se postavi na scenu i kada stanemo pred najmlađu publiku, to jeste najveći izazov jer oni još uvek nemaju razvijenu pozorišnu svest i oni bi da se uključe uvek u predstavu, da iskomentarišu, pa tu treba održati i red što se tiče same dece u publici, a imati punu koncentraciju da se iznese predstava do kraja”, objašnjava Trifunović Ilić. 

U pitanju je predstava “Kako svetu ugoditi”, koja predstavlja spoj lutkarske predstave i glume ansambla Pozorišta „Milivoje Živanović”.

“U njoj su spojene tri jako interesantne priče: “Ružno pače”, “U cara Trojana kozije uši" i Vukova “Kako svetu ugoditi”, tako da su mogli da izvuku pouke iz toga”, rekla je naša sagovornica. 

Ističe da je svaka nova uloga i svaki novi lik izazov, te ne bi mogla da izdvoji konkretan lik iz bilog kog književnog dela koji bi posebno volela da tumači, mada bi joj bili interesantni ženski likovi iz Sterijinih komedija.

Pozorište “Milivoje Živanović” sarađuje sa profesionalnim rediteljima. Jelena Trifunović Ilić igrala je u predstavama koje su režirali Saša Latinović, Dejan Cicmilović, Miloš Jagodić i Spasoje Ž. Milovanović.

“Velika je prednost što radimo sa profesionalnim rediteljima, i to je odlično zato što od svakog od njih naučimo nešto novo. Svaki od njih ima svoj sistem rada i dobro je da se iz godine u godinu i iz sezone u sezonu oni menjaju i možemo mnogo toga naučiti – od samog scenskog pokreta, nastupa, dikcije. Svaki od njih ima nešto što svoje što nam usadi da možemo dalje da primenjujemo i kroz ostale predstave”, kaže Jelena.

Dečiju predstavu “Kako svetu ugoditi” radili su sa Dragišom Kosarom. 

“On je profesionalni glumac koji je preko 50 godina u lutkarskom pozorištu ’Pinokio’. Ima odrađen veliki broj svojih predstava koje potpisuje kao reditelj, tako da smo i od njega mnogo toga naučili jer to je ipak veliki glumački staž, jedan život proveden u pozorištu”, navodi Trifunović Ilić. 

Međuljudski odnosi među članovima ansambla jako su bitni kako bi predstava bila izvedena na pravi način, a, kako ističe naša sagovornica, upravo je to ono što postoji u ansamblu “Milivoje Živanović”. 

“Za jednu od poslednjih uloga, u predstavi ’Normalan a lud’, nisam baš bila sigurna kako to izgleda kada ja izađem na scenu dok smo pravili predstavu. Kada je to meni negde leglo na svoje mesto, onda sam bukvalno išla od kolege do kolege i pitala šta misle o tome što sam ja izvela. Svako od njih je dao svoj komentar, ali zaista iskreno, bez sujete, i za ono što je dobro i za ono što smatra da je lošije i da bi trebalo da se izmeni, tako da sam ja na probi koja je bila sutradan, potpuno transformisala taj lik i u tom liku ostala do premijere i nastavila dalje. Mnogo je bitna podrška, a mi to imamo međusobno”, navodi Trifunović Ilić.

Dramski amaterizam u odnosu na profesionalno pozorište ima i prednosti i mane.

“Prednosti su upravo to što je to nama hobi i ljubav i nemamo onaj momenat - ’moram da idem na posao’. Mi odlazimo u pozorište da se igramo i da se družimo. Naravno, sve je to ozbiljan rad, ali idemo mnogo rasterećeniji, pretpostavljam, nego profesionalni glumci”, kaže Jelena.

Kao mane izdvaja što nemaju prilike da rade više poput profesionalnih glumaca, kao i to što neke uloge moraju korigovati zbog privatnog života. 

“Ne gledaju nas u malim sredinama kao umetnike, nego nas vezuju za uloge. I onda je to vrlo specifično kad treba da se odradi nešto što je degutantno na sceni. Da, mi to možemo da vidimo kao umetnost i kao pozorište i kao lik koji radimo, ali publika to tad vidi na sceni, a onda, kad nas vidi sutradan u gradu, vezuje nas za tu ulogu, što mi nismo suštinski. To je razlika između profesionalaca i amatera. Mi profesionalne glumce ne vezujemo za uloge, jer ih, između ostalog, imaju mnogo više, pa je nemoguće”, objašnjava Trifunović Ilić. 

U samom Požarevcu održavaju se dva amaterska festivala - Festival amaterskih pozorišta „Milivojev štap i šešir” i Smotra dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja “Živka Matić”, a dramski amaterizam neguje se i na različitim festivalima u Braničevskom okrugu, poput “FEDRASA” U Malom Crniću. 

“Svaki festival nosi nešto svoje i svaki je bitan. To je prilika da se družimo sa kolegama iz drugih amaterskih pozorišta, da vidimo šta su napravili u toku te sezone i da možda i nešto naučimo”, kaže Trifunović Ilić. 

S obzirom na to da postoje i dva festivala profesionalnih pozorišta, Jelena Trifunović Ilić navodi da, posebno kada su u pitanju “Dani Milivoja Živanovića”, glumci koji to žele imaju priliku da porazgovaraju sa profesionalnim glumcima i od njih dobiju neki savet. 

Kada je u pitanju položaj žena u kulturi, Jelena Trifunović Ilić smatra da u ovoj oblasti postoji ravnopravnost.

“Ako izađemo iz pozorišnog kruga, dakle, ako gledamo folklor, balet i sl., tu su žene čak u prednosti, jer ih ima više. Više se bave time. Da, možda treba više da se dokazuju da bi dobile svoje mesto, ali to je samo zato što su više zastupljene u tim određenim kulturnim oblastima. Smatram da generalno u kulturi nema neravnopravnosti ni u jednom kulturnom segmentu”, rekla je naša sagovornica.

Ni sama se, baveći se glumom, nije susretala sa neravnopravnošću.

Jelena Trifunović Ilić zaposlena je u Regionalnoj razvojnoj agenciji Braničevo-Podunavlje. Svoj hobi uspešno usklađuje i sa poslovnim i sa porodičnim obavezama.

“To što uspevam da uskladim jeste iz razloga što me i kolege na poslu, a i porodica podržavaju u onome što radim. Svako ima neki hobi. Ima ljudi koji vole da idu u teretanu da vežbaju, pa i oni idu 3-4 puta nedeljno, po sat, dva, tri. Tako i mi odemo u pozorište, odnosno na probe i bavimo se onim što volimo, što nas ispunjava i što nam je relaksacija od celodnevnih obaveza, i poslovnih i privatnih. Ali svakako, da nemam podršku porodice i kolega na poslu, naravno da bi to sve bilo mnogo teže, da ne kažem nemoguće", kaže Jelena. 

Mladima koji razmišljaju da se bave glumom poručila bi da se obavezno upuste u nju, budući da se kroz rad u pozorištu mnogo toga može naučiti. 

“Generalno je jako bitno da se mladi bave nečime. Koliko vidim sve manje se okreću hobijima bilo koje vrste jer su digitalni uređaj preuzeli primat nad svim ostalim. Ali jako je bitno baviti se nečim što, ili pokušati da se baviš nečim što te interesuje, što voliš jer mnogo toga može da se nauči i kroz pozorište, i kroz folklor, i kroz balet i kroz slikanje, za šta god da se opredele. Konkretno što se glume tiče uče sve od lepog stava, hodanja i ponašanja, pa do govora i manira”, zaključuje Jelena Trifunović Ilić.

Projekat „Supermarket kulture” koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj medijski sadržaj ima za cilj da afirmiše teme iz umetnosti i kulture, a pogotovo u našoj lokalnoj sredini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.