Godišnje emigrira između 15 i 60 hiljada građana Srbije: Iz Istočne Srbije ka Italiji i Austriji

Omiljene destinacije su im Nemačka i Austrija, a srpski gastarbajteri u inostranstvu u proseku ostaju preko 12 godina, piše Nova ekonomija.
 
Podaci Evrostata ukazuju na to da je krajem 2018. godine broj lica iz Srbije sa dozvolom boravka unutar neke od zemalja EU iznosio 491.199 - što je za 1,6 odsto manje nego samo deset godina ranije.
 
Samo u 2018. godini dozvolu boravka prvi put na teritoriji EU dobilo je 52.049 lica iz Srbije koji se vode kao novi rezidenti, što je gotovo 12.000 lica više nego u 2017. godini.
 
Gde se sve "beži"?
 
Najčešće destinacije emigriranja za građane Srbije koji rade–borave u inostranstvu su Austrija sa 22,5 odsto i Nemačka sa 17,9 odsto, ali postoji tendencija smanjenja ovih udela.
 
Institut za razvoj i inovacije je sproveo analizu mobilnosti radne snage između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, u kojoj objašnjava kako su se prve generacije emigranata najvećim delom uputile ka Zapadnoj Evropi, a skoro polovina njih, 46 odsto se uputilo ka Nemačkoj.
 
Deceniju kasnije zabeleženo je značajno smanjenje broja migracija ka Nemačkoj, dok su se istovremeno povećali udeli migranata najpre ka Švajcarskoj, a kasnije i ka ostalim evropskim zemljama u kojima je u 2011. godini radilo 18,8 odsto srpskih migranata.

Iz kog kraja ko "beži"?
 
Migranti iz Južne i Istočne Srbije čine većinu migranata ka Italiji, Austriji i Severnoj Makedoniji, dok oni iz Šumadije i Zapadne Srbije čine većinu migranata ka Švajcarskoj i ka Bosni i Hercegovini.
 
Vojvođani su usmereni na Mađarsku i Hrvatsku, dok Beograđani najviše "hitaju" ka SAD i Kanadi.
 
Na dnevnom nivou 795 hiljada radnika svakodnevno migrira van naselja u kome živi sa ciljem obavljanja zanimanja, ali od toga svega 2.858 radnika migrira ka inostranstvu.
 
Gledajući "raspored", više od polovine dnevnih migranata uglavnom migrira ka drugim naseljima iste opštine u kojoj živi.
 
Sa druge strane, od 2.858 dnevnih migranata ka inostranstvu 59 odsto je iz Vojvodine, a 37 odsto iz Šumadije i Zapadne Srbije – što se pre svega objašnjava kroz blizinu granice ovih regiona sa zemljama EU.
 
Sa druge strane, svega četiri odsto dnevnih migranata iz Južne i Istočne Srbije pokazuje interesovanje prema Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.
 
Ko, pak, dolazi u Srbiju?
 
Od 2010. do 2023. godine Srbija je izdala 178.879 viza, od čega, rekordnih, 29.442 tokom 2023. godine.
 
Zvanični podaci Ministarstva spoljnih poslova pokazuju da je usled posledica pandemije kovid-19 broj izdatih viza od 2022. godine krenuo naglo da raste.
 
Najveći broj viza izdat je državljanima Kine čak 35 odsto, Indije 13 odsto i Egipta šest odsto, a već nekoliko godina unazad zabeležen je trend rasta viza za državljane ovih zemalja, što može biti indikator da se radi o radnim migracijama.
 
Interesantan je podatak da je tokom prošle godine u Srbiji boravilo ukupno 81.710 stranaca, a 56 odsto njih usled zapošljavanja.
 
"Broj izdatih viza može biti samo indikator potencijala radnih migracija u Srbiji pre svega zbog činjenice da brojni stranci koji borave u Srbiji nemaju obavezu pribavljanja viza, a vize mogu biti izdate i po drugim osnovama, a ne samo na osnovu zaposlenja", kako se navodi u analizi mobilnosti radne snage koju je sproveo Institut za razvoj i inovacije.