Radna grupa Konventa za Poglavlje 23 dostavila primedbe na predlog izmena Krivičnog zakonika

Najavila je da će od Evropske komisije (EK) tražiti potvrdu informacije da predstavnici EK insistiraju da ovaj proces bude hitno završen, kako tvrdi Ministarstvo pravde.
U saopštenju je radna grupa navela takozvane "crvene linije" - izmene koje smatra spornim.
Između ostalog to je uvođenje kazne doživotnog zatvora za osnovni oblik krivičnog dela ubistva, brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza, propisivanje novih krivičnih dela čiji opisi nisu jasni i precizni, dekriminalizacija zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama do pet miliona dinara.

U saopštenju su naveli da se u toku javne rasprave Ministarstvo pravde pozivalo na rokove iz Reformske agende kojom su ove izmene planirane do kraja 2024. godine, a da je većina rokova za izmene ovih zakona zapravo postavljena Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, te da su ti isti rokovi uglavnom prošli početkom 2023. godine.
 
Podsetili su da je radna grupa po objavljivanju informacije o javnim raspravama, održanim od 1. oktobra do 1. novembra, zahtevala da se produži javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.
Radna grupa kaže da ostaje pri stavu da trajanje javne rasprave u minimalnom zakonskom roku o dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava "nije srazmerno obimu i značaju predloženih izmena".

"Posebno ističemo da su oba nacrta radne grupe pripremale duže od tri godine, ali i da se više članova Radne grupe za izradu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, uključujući i njenog predsednika, u javnosti oglasilo da nisu upoznati sa izmenama koje su u javnoj raspravi, da nisu njihovi autori, kao i da se Radna grupa poslednji put sastala 2022. godine", naveli su u saopštenju.
Radna grupa Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 je ocenila da su stručna i šira javnost dobile priliku da tekst izrađen u "nepoznatoj i nejavnoj proceduri" razmatraju samo mesec dana, a da nove odredbe predviđaju uvođenje novih krivičnih dela i mogu da ozbiljno utiču na stanje osnovnih ljudskih prava građana Srbije i smanje njihov dosadašnji obim.