Mladi u Srbiji: Polovina zabrinuta zbog pravca u kom ide Srbija - što je dodatni motiv za odlazak

To je pokazalo istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid).
 
Među mladima u Srbiji najčešća raspoloženja su: želja za napredovanjem (23 odsto), sreća i radost (21 odsto) i optimizam i vera u svetlu budućnost (19 odsto). 
 
Većina mladih ljudi u Srbiji, njih 82 odsto, ne vidi niti jednog političkog aktera, bilo da se radi o ličnosti ili političkoj partiji, koji zastupa i štiti njihove interese. Ovakva percepcija političkog trenutka je uslovila i to da među mladim ljudima tek svaki treći (35 odsto) tvrdi da redovno učestvuje na izborima, dok je kod preostalih ispitanika izlazak na izbore uslovljen trenutnom motivacijom, a ne željom da se izbore za sebe i svoj glas. 
 
Osim toga, kako se navodi u istraživanju Cesida, primetan je trend da neizlazak na izbore uzrokuje i nešto lošiji odnos mladih prema demokratiji kao sistemu vladavine. Upravo je kod građana koji ne učestvuju u izbornom procesu iznad proseka visok procenat onih koji se slažu sa kontroverznim stavom da nedemokratski režimi ponekad mogu biti bolji i korisniji za podanike od demokratskih.

Istovremeno veliki broj mladih, njih 49 odsto, pokazuje zabrinutost zbog pravca u kome se kreće država u kojoj žive, što im daje dodatni motiv da napuste zemlju i smanjuje želju da se aktivnije uključe u pozitivne promene u njoj.
 
Nedostatak aktivizma potvrđuje i podatak da je manje od polovine mladih u Srbiji aktivno uključeno u rad neke aktivističke organizacije, pri čemu se uglavnom radi o članstvu u sportskim organizacijama.
 
Mladi u Srbiji imaju i jasno definisane stavove prema evroatlantskim integracijama. Dvostruko više mladih u Srbiji ima želju da njihova zemlja jednog dana postane deo Evropske unije u odnosu na one koji se protive toj ideji - 43 odsto podrške naspram 22 odsto onih koji se protive ulasku zemlje u Evropsku uniju. Članstvo u NATO alijansi je i dalje veoma nepopularnom među mladima i uživa podršku tek svakog devetog ispitanika.
 
Kada je u pitanju odnos mladih u Srbiji prema vojnom roku i eventualnom učešću u ratnim sukobima za zaštitu interesa naroda kome pripadaju, stiče se utisak da se smanjuje procenat onih koji su imaju želju da učestvuju u ovoj vrsti aktivnosti. Procenat mladih koji podržavaju ponovno uvođenje vojnog roka je 45 odsto, naspram 44 odsto onih koji se protive toj ideji, a procenat ispitanika koji su spremni da idu u rat radi zaštite interesa i bezbednost naroda kome pripadaju je manji od jedne petine - 18 odsto. 
 
Kada je reč o temi rešavanja sudbine Kosova i Metohije, ulazak u oružani sukob radi rešavanja ovog pitanja podržava tek svaki peti ispitanik - 21 odsto.
 
Kada je reč o informisanju mladih u Srbiji, najveći procenat mladih navodi da je Instagram prvi mediji koji otvore ujutru u potrazi za informacijama - 29 odsto. 
 
Da se treba držati onog morala koji propoveda verska zajednica podržava zbirno 46 odsto mladih, dok se sa ovom tvrdnjom uopšte ne slaže i ne slaže zbirno 19 odsto mladih.
 
Trećina ispitanika (33 odsto) smatra da je Srbiji potreban jak vođa koga će narod slediti bez pogovora. S druge strane, sa tim se ne slaže 38 odsto ispitanika. 
 
Celo istraživanje možete pronaći OVDE.