Ekonomija
NALED: Vlada da napravi program za suzbijanje sive ekonomije od 2026. do 2030.
Pixabay/Ilustracija
Vlada Srbije trebalo bi naredne godine da napravi novi korak u borbi protiv neformalnog poslovanja i pristupi radu na Programu za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030, najavljeno je na konstitutivnoj sednici Saveza za fer konkurenciju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
"Ministarstvo finansija je pokrenulo izradu novog Programa za suzbijanje sive ekonomije. Trenutno je realizovano oko 60 odsto aktivnosti iz Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije, a do kraja 2025. godine verujemo da je moguće da ostvarimo verovatno isti stepen realizacije, a možda i veći, kao i za prethodni Program, 70 odsto", rekao je predsednik Saveza za fer konkurenciju i direktor predstavništva Atlantic grupe Zoran Daljević, a saopštio NALED.
Jedan od glavnih ciljeva novog Programa treba da budu, kako navedeno, jačanje kapaciteta inspekcijskih službi, rešavanje problema dugih kolona kamiona na granicama, unapređenje rada graničnih inspekcija, pojednostavljenje carinskih procedura i priznanje međunarodnih sertifikata proizvođača iz EU.
Dodaje se da su vraćene nadležnosti tržišnim inspektorima koji treba da se bave zaštitom legalne privrede, a da ostali budu isključeni iz tog prostora.
Pomoćnik ministra za spoljnu i unutrašnju trgovinu i glavni tržišni inspektor Aleksandar Adamović rekao je da nije cilj kažnjavanje privrede, već da svi subjekti budu uvedeni u zakonito i legalno poslovanje.
"Novih 32 inspektora je najveća investicija koju imamo, oni su svi položili ispite za tržišnog inspektora. Stvaramo novu generaciju mlađih inspektora koji bi trebalo u narednih deset godina da nose ovaj sistem", rekao je Adamović.
Naveo i da je iz trenutno aktuelnog Programa za suzbijanje sive ekonomije ostalo da se realizuje nabavka jednog kombija koji je potreban tržišnoj inspekciji kada oduzima robu, te da će ovo biti sprovedeno.
Predstavnica sekretarijata Nacionalnog koordinacionog tela za olakšanje trgovine
Tatjana Dinkić objasnila je da je porastao izvoz što je povećalo promet na granicama, te da je najveće čekanje sa Hrvatskom i Mađarskom.
"Potpisali smo sporazum s Mađarima da bi protok robe bio brži, ali najveći problem je infrastruktura, recimo na granici sa Makedonijom transport funkcioniše dobro, jer imamo posebnu traku", dodala je Dinkić.
Među prioritetima Saveza za fer konkurenciju je omogućavanje bezgotovinskog plaćanja na svim šalterima javne uprave i ukidanje obaveze dostavljanja priznanice kao dokaza o plaćanju.